Мали александар
Mali aleksandar (Psittacula krameri) po rasprostranjenosti od svih vrsta srednjih papagaja, izuzimajući nimfu spada u teritorijalno najrasprostranjeniju vrstu papagaja. Njegova prirodna prebivališta prostiru se u zapadnoj, centralnoj i delu istočne Afrike, i zemljama Indijskog potkoninenta.
| Mali aleksandar | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Psittaciformes |
| Porodica: | Psittacidae |
| Rod: | Psittacula |
| Vrsta: | P. krameri
|
| Binomno ime | |
| Psittacula krameri (Scopoli, 1769)
| |
| |
| prirodni areal rasprostranjenja | |
Veličina ovih papagaja kreće se od 40-42 cm. Osnovna boja im je zelena sa svetlije zelenim grudima i karakterističnim crvenim kljunom. Mužjak se od ženke razlikuje po crveno-crnom okovratnom prstenu koji dobija tek posle dve godine starosti, kada ova vrsta papagaja i postaje polno zrela. Inače pol mladih ptica je veoma teško razlikovati jer su bukvalno identične. Veštačkom selekcijom dobijeno je puno različitih mutacija. Žuta(lutino), plava, bela(albino), siva, oliva, svetloplava, cimetna, pa, u poslednje vreme plava sa belom glavom, bela sa plavom glavom, bela sa plavom glavom i zelenim repom su neke od mutacija koje srećemo u volijerama odgajivača.
Mali aleksandar je najčešće čuvana vrsta iz roda Psittacula. Nije preterano zahtevan u pogledu ishrane i prednost je u prilično lakom parenju i odgajivanju mladih. U dosta dubokim dupljama dreća ženka polaže 3-5 belih jaja veličine 24x30 mm i leži na njima naredna 22 dana. Nakon šest nedelja od izleganja, mladi će napustiti gnezdo, već poprilično oformljeni i operjali, sa nešto kraćim repom, koji će vremenom dostići punu dužinu. Ostaju sa roditeljima još 4-5 nedelja učeći da jedu i stičući letačko znanje.
Nekoliko godina unazad primećena su čitava jata od stotinak jedinki u migracionom letu nad Engleskom, pa je vrlo verovatno da će se ova vrsta papagaja naseliti i po Evropi u sledećem vremenskom periodu.
Kao kućni ljubimac, mali aleksandar je veoma zahvalan. Hrani se zrnevljem suncokreta, prosa, ovsa, svetlog semena, američkog i sirka šećerca, konoplje, kao i kukuruzom kokičarem uz dodatak voća jabuke, i povrća-šargarepe, spanaća, paprike sa semenom i drškom, krastavca i posebno listom maslačka, peršunom, što mu predstavlja posebnu poslasticu. Kupus i povrće iz te porodice treba izbegavati jer postoji mogućnost dobijanja proliva, što u dužem periodu može da izazove i tragičan ishod.
Literatura uredi
- Ovaj tekst ili jedan njegov deo je preuzet sa sajta www.parrotfactory.com. Dozvola se može videti ovde
Spoljašnje veze uredi
- BirdLife International (2004). Psittacula krameri. 2006 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN 2006. , Pristupljeno 8. 1. 2008.
- Članak na www.parrotfactory.com (jezik: srpski)
- PsittaculaWorld.com (језик: енглески)