Мали нанду

Mali nandu ili Darvinov nandu (lat. Rhea pennata), je velika ptica trkačica, ali najmanja od dve živuće vrste iz porodice nandua (Rheidae). Naseljava visoravan Altiplano i Patagoniju u Južnoj Americi.

Mali nandu
u zoo-vrtu u Cirihu, Švajcarska
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Rheiformes
Porodica:	Rheidae
Rod:	Rhea
Vrsta:	R. pennata
Binomno ime
Rhea pennata d'Orbigny, 1834
Podvrste
R. p. garleppi (Chubb, 1913) R. p. tarapacensis (Chubb, 1913) R. p. pennata (d'Orbigny, 1834)
Rasprostranjenost podvrsta darvinovog nandua
Sinonimi
Rhea darwinii Rhea macrorhyncha Pterocnemia pennata Pterocnemia darwinii Rhea darwinii Rhea nana Pterocnemia tarapacensis garleppi

Rasprostranjenost i stanište

Naseljava samo Južnu Ameriku, od Patagonije do Anda u Argentini, Čileu, Boliviji i Peruu. Živi na otvorenim ravnicama, stepama i istočnim padinama Anda. U vreme gnežđenja nalazi se u blizini jezera, reka ili bara iako gnezda pravi na suvom.

Spoljašnja morfologija

Sličan je noju, ali je znatno manji pa se nekada naziva i južnoamerički noj. Visine je 92, 5 do 100 cm, a težine od 15 do 25 kg. Krila su proporcionalno veća nego kod drugih ptica trkačica, iako ne služe za letenje. Na kraju svakog krila nalazi se jaka kandža koju koristi kao oružje za napad i odbranu. Na nogama ima po tri prsta. Telo je pokriveno glatkim i mekanim perjem, smeđe boje sa belim mrljama. Mladunci su smeđe boje bez belih mrlja, a perje tipično za odrasle jedinke dobijaju u trećoj ili četvrtoj godini.

Reprodukcija

Jaje malog nandua, kolekcija u Muzeju u Visbadenu

Na početku sezone gnežđenja mužjaci se bore za teritoriju. Kada obezbede teritoriju, pokušavaju da privuku ženke širenjem krila. Tako uspevaju da privuku 2 - 12 ženki, a zatim im se udvaraju tako što ispuštaju glasove i mašu krilima kružeći oko njih. Nakon parenja, ženke jedna za drugom polažu jaja u isto gnezdo i ostaju u grupi. U nedeljama koje dolaze one se vraćaju do gnezda na svaka 2-3 dana gde ponovo snesu jaja. Dimenzije jaja su prosečno 127 x 87 mm, a boja žućkasto do maslinastozelena. Kada završe polaganje jaja u jedno gnezdo, ženke odlaze da se pare sa dugim mužjacima i da nose jaja u gnezdo koje je na njegovoj teritoriji. Mužjaci leže na jajima i brinu o mladuncima. Inkubacija jaja traje 35 - 40 dana. Mužjak je u tom periodu vrlo agresivan prema bilo kome ko se približi gnezdu, uključujući i ženke koje naknadno snesu jaje pa su prinuđene da ga ostave u blizini. Mužjak najbliža jaja dokotrlja u gnezdo, a ona koja su dalje ostaju van njega. Takva jaja trule čime privlače muve koje postaju hrana kako mužjacima tako i mladima koji se izlegu iz jaja. U gnezdu obično završava od 13 - 30 jaja. probijanje ljuske i izlazak pilića je sinhronizovan i dešava se u roku od 24-48 sati. Pilići su sivkasto smeđi.

Posle nekoliko dana mužjak vodi piliće daleko od gnezda, a njihov međusobni kontakt održava se zvižducima. Kada su uplašeni ili u opasnosti, kada im je previše toplo ili previše hladno, pilići čučnu na zemlju ili se sakrivaju pod krila mužjaka. Mužjak se prema svojim pilićima ponaša vrlo zaštitnički. Osim toga, mužjak vrlo često usvaja piliće drugog mužjaka i brine o njima zajedno sa svojim mladuncima. Unutar jedne grupe se zbog toga nalaze mladunci različite uzrasne dobi. Mužjaci brinu o mladuncima oko 6 meseci koji ostaju u svojim grupama sve do polne zrelosti koju dostižu sa 2-3 godine.

Ponašanje

Ilustracija malog nandua, objavljen 1841. godine u Džon Gold opisu ptica prikupljenih tokom putovanja jedrenjakom HMS Bigl

Darvinov nandu je prilično društvena ptica koja živi u mešovitim grupama svih uzrasta i oba pola. Ponekad se udružuje sa drugim divljim biljojed koji imaju dobro razvijeno čulo mirisa. Time obe vrste životinja imaju koristi jer se udruživanjem dobrog vida nandua i dobrog čula mirisa druge životinje otkrivaju predatori na velikoj udaljenosti. Putuju najčešće u grupama od 5-30 jedinki. Mužjaci su izrazito teritorijalni za vreme gnežđenja. Iako žive u grupama održavaju određeno rastojanje jedni od drugih.

Može dobro i brzo da trči dostižući brzinu od 60 km/h. Osim toga dobro i pliva. Ima dobro razvijen vid i sluh. Iako može pobeći od predatora, ima naviku da se povlači unazad, a onda odjednom skoči u grmlje i legne na zemlju. Pored toga koristi i sposobnost kretanja u cik-cak i naglog skretanja udesno, pri čemu je vrat postavljen horizontalno, a krila savijena da bi se lakše kretao kroz žbunje. Vodi dnevni način života, osim kada je previše vruće.

Ishrana

Ishrana se uglavnom zasniva na različitim delovima biljaka: korenu, plodovima, semenima, dok mali procenat otpada na životinjsku hranu: insekte i sitne kičmenjake. Pije jako malo vode pošto potrebe za vodom zadovoljava preko biljne hrane. Takođe guta i kamenčiće kojima se melje hrana u želucu. Ne kreće se puno u potrazi za hranom pošto živi u staništima koja su njome bogata preko cele godine.

Podvrste

Postoji tri podvrste:

• Rhea pennata garleppi Chubb, 1913 živi u jugoistočnom Peruu, jugozapadnoj Boliviji i severozapadnoj Argentini.
• Rhea pennata tarapacensis Chubb, 1913 živi u severnom Čileu
• Rhea pennata pennata (d'Orbigny, 1834) živi u patagonijskim stepama Argentine i Čilea

Predloženo je da se R. p. tarapacensis i 'R. p. garleppi smatraju odvojenom vrstom. Obje podvrste je opisao Čarls Čab 1913. Moguće je da je garleppi mlađi sinonim za tarapacensis.

Literatura

• BirdLife International (2016). „Rhea pennata”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22728199A94974489. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22728199A94974489.en. Pristupljeno 13. 01. 2017. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• BirdLife International (2016b). „Rhea tarapacensis”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22728206A94974751. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22728206A94974751.en. Pristupljeno 13. 01. 2017. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• International, BirdLife (2008b). „Lesser Rhea - BirdLife Species Factsheet”. Data Zone. Arhivirano iz originala 04. 01. 2009. g. Pristupljeno 6. 02. 2009. 
• Brands, Sheila (14. 08. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Rhea pennata”. Project: The Taxonomicon. Arhivirano iz originala 13. 03. 2010. g. Pristupljeno 4. 02. 2009. 
• Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6th izd.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9. 
• Darwin, Charles (1837). „Notes on Rhea americana and Rhea darwinii”. Proceedings of the Zoological Society of London. 5 (51): 35—36. 
• Davies, S.J.J.F. (2003). Rheas (2nd izd.). Farmington Hills, MI: Gale Group. ISBN 978-0-7876-5784-0. 
• Elliott, Andrew (1992). „Lesser Rhea”. Ur.: Hoyo, Joseph del. Handbook of the Birds of the World. 1 (Ostrich to Ducks). Lynx Edicions. ISBN 978-8487334108. 
• Gotch, A.F. (1995) [1979]. „15”. Latin Names Explained. A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals. London: Facts on File. str. 176. ISBN 978-0-8160-3377-5. 
• Herbert, Sandra (1980). „The Red Notebook of Charles Darwin”. Bulletin of the British Museum (Natural History). 7: 1—164. 
• Jaramillo, Alvaro; Burke, Peter; Beadle, David (2003). Birds of Chile. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-4688-7. 
• Krulwich, Robert (24. 02. 2009). „Darwin's Very Bad Day: 'Oops, We Just Ate It!'”. National Public Radio. Pristupljeno 6. 06. 2009. 
• La Caledonia Sur. „The revered bird of native people.”. Arhivirano iz originala 26. 04. 2012. g. Pristupljeno 9. 12. 2011. 
• Nores, Manuel (7. 08. 2008). „Incluir Pterocnemia dentro de Rhea”. South American Classification Committee. American Ornithologists' Union. Arhivirano iz originala 20. 09. 2008. g. Pristupljeno 4. 02. 2009. 
• Perrins, Christopher (1987) [1979]. Harrison, C.J.O., ur. Birds: Their Lifes, Their Ways, Their World. Pleasantville, NY, US: Reader's Digest Association, Inc. str. 168—170. ISBN 978-0-89577-065-3. 
• Peters, James Lee (1979). Checklist of Birds of the World (PDF). 1 (2nd izd.). Cambridge, MA: Museum of Comparative Zoology. str. 6—7.