Википедија

Manastir Fenek

објекат и непокретно културно добро у градској општини Сурчин, Србија

Manastir Fenek je muški manastir u sremskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve.

Manastir Fenek
Osnovni podaci
JurisdikcijaSPC
Osnivanje15. vek
OsnivačStefan Branković i Mati Angelina
MestoJakovo
Država Srbija

Manastir se nalazi u blizini Jakova, 25 km od Beograda, nekada opština Zemun a sada Surčin.[1] Iako geografski ne pripada Fruškoj gori postoji velika istorijska povezanost sa fruškogorskim manastirima. Manastirska crkva posvećena je svetoj mučenici Paraskevi (praznuje se 26. jula odn. 8. avgusta po novom kalendaru). Preslava je Prenos moštiju Svete Petke, koji se slavi na Svetu mučenicu Petku Rimljanku (26. jula po starom, 8. avgusta po novom kalendaru). Praznik Prenos moštiju Svete Petke se proslavlja od 1398. kada su kneginja Milica i despotica Jefimija prenele mošti Svete Petke u Srbiju.

Istorijat uredi

 
Ikonostas crkve rezao je 1798. poznati novosadski duborezac („piltaor”) Aksentije Marković

Stara crkva (do 1793) uredi

Ne postoje pouzdani podaci kada je manastir sagrađen. Moguće je da je na mestu ovog manastira despot Stefan Lazarević između 1404. i 1406. sagradio crkvu Tri jerarha, kao sedište beogradskih mitropolita, te da su mošti Svete Petke prenete iz Kruševca upravo u ovaj manastir 1406/1407.[2] Ako je ova identifikacija tačna, manastir je bio mesto počivanja moštiju Svete Petke do najkasnije 1457. godine, kada testament Dubrovčanina Vuka Bobaljevića svedoči da su njene mošti bile unutar beogradskih zidina.[2] Prema predanju koje je preneo mitropolit Vićentije Jovanović u izveštaju iz 1775. godine, manastir Fenek su, poput manastira Krušedola i Hopova, podigli episkop Maksim Branković i mati mu Angelina.[3] Manastir nije ubeležen u tahrir-defteru nastalom između 1545. i 1558, ali je u svakom slučaju postojao pre 1563. godine, kada se (kao manastir Svete Petke) pominje u mineju jeromonaha Zaharija, koji je otkupila izvesna Jagoda iz Beograda.[4][5][6]

Kao i svi manastiri unutar Sremskog sandžaka, Fenek je plaćao određeni iznos novca kao zamenu za ušur, ali je (za razliku od ostalih manastira) plaćao i baduhavu. Zahvaljujući merama koje su proveli šejh ul-islam Ebusud-efendija i veliki vezir Mehmed-paša Sokolović, manastir je bio primoran da 1566. godine plati 3800 akči, a redovni nameti su mu povećani.[7][8] U tada pisanom tahrir-defteru stoji da je manastir dobio tapije na vinograde, bašte, livade, njive, Duge njive, jezero pored manastira, mesto Kurmadin i šumu u blizini manastira. Monaškoj zajednici je određeno da umesto iznosa na ušur plaća danak odsekom u iznosu od 300 akči.[9] U narednom tahrir-defteru danak odsekom uvećan je na 600 akči, da bi u sledećem bio uvećan na 700.[10]

Od drevnosti tu se nalazilo Četvorojevanđelje manastira Feneka, iz 1574. godine, koje je ispisao jeromonah Orest, pri eklisijarhu Arseniju. U toj knjizi postoji zapis iz 1586. godine, po kojem je tada iguman manastira bio Georgije, a jeromonah Grigorije.[11]

Godine 1688, tokom Velikog turskog rata, austrijske trupe zauzele su prostor Srema. Deset godina kasnije, Carska komisija na čelu sa grofom Karlom Karafom de Stiljano zatražila je od grupe sremskih knezova podatke o njihovim selima. U tada sastavljenom izveštaju pominje se naselje Fenek, čiji je knez prijavio postojanje 15 kuća sa ukupno 35 oženjenih muškaraca. Ne verujući knezovima, komisija je poslala generala Johana Kristijana Nema, koji je izvestio da u naselju Fenek ima 95 kuća.[12] Po Karlovačkom miru (1699) Fenek je ostao na teritoriji osmanske države, sve do Beogradskog mira (1718).

Po nalogu karlovačkog mitropolita Vićentija Jovanovića, 1733. godine je njegov egzarh Maksim Ratković popisao biblioteke sremskih parohijskih crkava i manastira Fenek. U manastiru je nađeno 9 srpskih i 7 ruskih knjiga; međutim, 1753. godine je broj srpskih knjiga u manastiru pao na svega 4.[13]

Radi poboljšanja stanja pismenosti u manastirima, karlovački mitropolit Pavle Nenadović je 1753. ozakonio da u svakom manastiru jedan monah mora učiti stanovnike Prnjavora, ali i druge monahe. Tako je u Feneku odlučeno jeromonah Vasilij da budet duhovnik, takožde da obučajet monahe, sluge monastirske i dijake, podobno i prnjavorce, Molitvi Gospodnjoj, Bogorodice Devo, Veruju vo jedinago Boga, i deset zapovedej, vo kratce bez tolkovanija.[14]

Između 1776. i 1782. podignut je zvonik ispred fenečkog katolikona, kao i konaci. Godine 1782. u manastiru je nastala gravira Prepodobna Paraskeva, na kojoj je uz svetiteljkinu ikonu gravirano i svetiteljkino žitije, te stvarni tadašnji izgled manastira Fenek. Gravuru je naručio Konstantin Teodor Gadeša, Cincar rodom iz Moshopolja, koji je živeo u Novom Sadu.[2]

Od 1788. u manastiru je bio smešten i vojni magacin.[15] Iste godine, monasi iz manastira Voljavča su prešli u manastir Fenek; sa monasima je iz Voljavče stigla i celokupna riznica, koja je predata na revers.[16] Ove godine je u manastir došao i car Jozef II Habzburški, koji je u audijenciji primio valjevskog kneza Aleksu Nenadovića.[17]

Godine 1791. manastir je prodao jedan svoj opšti minej crkvi u Šapcu.[18]

Nova crkva (od 1793) uredi

 
Fotografija prilaza manastiru

Nova crkva podignuta je u periodu 1793—1797. i osveštana je za vreme igumana Vikentija Rakića koji je napisao istoriju manastira. Manastirska kapela posvećena sv. Petki sazidana je 1800. na mestu stare, nad bunarom za koji se veruje da ga je sagradila Angelina Branković. Za ovu vodu se u narodu verovalo da ima čudotvorna lekovita dejstva.[19]

U poslednjim danima septembra 1813. u zemunski kontumac prešli su srbijanski vožd Karađorđe Petrović, mitropolit beogradski Leontije Lambrović i ruski izaslanici Feodor Nedoba i Spiridon Filipović. Posle premišljanja, vožd Karađorđe je ipak odlučio da prihvati predlog austrijske uprave, i da izdrži kontumac u manastiru Fenek. U manastir je otišao sa najstarijim sinom Aleksom, dok je za ženu i ostalu decu molio da posle kontumaca budu premešteni u Karlovce ili Kamenicu. U istom kontumacu do sredine oktobra boravili su i Mladen Milovanović, Jakov Nenadović, Sima Marković i Luka Lazarević, kada su premešteni u Golubince. Krajem oktobra, i Karađorđe je sa sinom prebačen u Golubince.[20]

U oktobru 1813. Pavle Hadžić, opunomoćenik karlovačkog mitropolita Stefana Stratimirovića i arhimandrit Grgetega, je razmatrao molbu studeničkih monaha za preseljenje monaha i riznice. Studenica je 1805. poharana od strane Sulejman-paše Skopljaka, i od tada je manastir faktički bio pust. Zato je arhimandrit Pavle Hadžić pisao fenečkom administratoru Gedeonu, raspitujući se za mogućnost smeštaja monaha i riznice u ovom manastiru. Već 1. novembra grupa monaha je smeštena u Fenek, dok je ostatak razmešten po drugim manastirima. Riznica je preneta u Fenek, a u crkvu su prenete mošti Svetog Stefana Prvovenčanog. Prihodi od donacija ćivotu pripali su monasima Studenice. U to vreme načinjen je popis fenečke riznice pre prenosa, te studeničkih stvari. Popis fenečkih i jedan popis studeničkih stvari izgoreo je u Drugom svetskom ratu. Kada su popisi urađeni (2. novembra), za igumana je izabran monah Melentije Nikšić, dok je za proigumana izabran dotadašnji iguman Vićentije Rakić. Po Melentijevom postavljanju za igumana je manastir postao stecište ustaničke emigracije iz Srbije. Kako su austrijske vlasti za celokupnu igumanovu delatnost znale, odmah po izbijanju Drugog srpskog ustanka je doneta odluka da se monasi Studenice moraju iseliti iz Feneka (odluka je doneta 10. juna 1815, a oni su krenuli za manastir Kalenić 28. decembra; iguman Melentije je prebačen u manastir Beočin (da bi ubrzo prešao u Srbiju). Iako su ćivot i riznica Studenice otišli zajedno sa igumanom Melentijem, neke stvari iz studeničke riznice ostale su u Feneku (poput jednog studeničkog jevanđelja).[21]

U Prvom svetskom ratu manastir je zapaljen i izgoreo do temelja,[22][23][24] nakon što su ga austrougarski vojnici oskrnavili, spašena je samo ikona sv. Petke. Iguman Danilo Brzaković je osuđen na vešanje pred prekim sudom ali se od toga odustalo i poslan je u Zagreb.[25]

Novine su pisale 1937. da manastir ima kompleks od 1.000 katastarskih jutara zemlje, koja je uzorno obrađena — iguman je još uvek bio Danilo Brzaković.[26] Bolesnici su dolazili iz daleka na dan manastirske slave, nadajući se isceljenju.[23]

Tokom Drugog svetskog rata, manastir se nalazio na teritoriji koju je kontrolisala tzv. Nezavisna Država Hrvatska. Celokupna nepokretna imena manastira prešla je u vlasništvo Zavoda za kolonizaciju NDH.[27] Manastir je 1942. godine gotovo sasvim razoren.

Bratstvo uredi

Sofronije Stefanović je 1794. godine iguman manastira. Vikentije Rakić je bio proiguman manastira oko 1800. godine. Objavio je 1799. godine knjigu o istoriji tog manastira. Gedeon Veselinović bio je 1809. godine namesnik manastirski. Godine 1813—1814. u manastiru je živeo arhimandrit Melentije Nikšić.[28] Teofil Kovačević je bio 1830. godine iguman opštežiteljnog manastira Feneka. Manastirsko bratstvo činili su 1834. godine kaluđeri: Gerasim Avramović iguman (i 1843), Filimon Grgurević namesnik, Grigorije Stojanović jerođakon i još tri postriženika.[29] Umro je 1857. godine iguman fenečki Janićije Popović, rodom iz Titela, sestrić vladike Lukijana Mušickog.[30]

Arhitektura uredi

Manastirski kompleks čine crkva, kapela, konak i ekonomski deo. Crkva posvećena Sv. Petki iz 1797. godine, dominira prostorom kompleksa. Građena je kao jednobrodna barokna građevina sa zvonikom nad zapadnim delom i manjom kupolom nad transeptom. Ikonostas[31] unutar crkve je iz 1798. godine i radio ga je čuveni drvorezbar iz Novog Sada Aksentije Marković.[32]

Ikone su delo pančevačkog slikara Petra Radosavljevića iz 1818. godine, sa karakterističnim klasicističkim odlikama. Freske na zidovima, rad zemunskog slikara Dimitrija Petrovića iz 1859. godine, nisu do danas očuvane.

Konaci koji se nalaze u okviru manastirskog kompleksa su s kraja 18. i početka 19. veka. Prema arhivskim spisima postojali su znatno ranije, ali su vremenom razrušeni i korišćeni za gradnju novih. U njima se čuvala bogata biblioteka koja je važila za jednu od najznačajnijih biblioteka fruškogorskih manastira, ali je za vreme Prvog svetskog rata u potpunosti stradala, o čemu svedoče zapisi doktora Arčibalda Rajsa .[33]

U neposrednoj blizini crkve je i manastirska kapela posvećena sv. Petki. Sazidana je 1800. na mestu stare, nad bunarom za koji se veruje da ga je sagradila mati Angelina Branković. Za ovu vodu se u narodu verovalo da ima čudotvorna lekovita dejstva.

„Zlatni krst” uredi

Koliko je manastirski posed bio veliki svedoči sačuvan kamen međaš, u narodu poznat kao „Zlatni krst”, koji se nalazi sa desne strane puta koji povezuje Jakovo i Boljevce, približno 400 m nakon skretanja za manastir Fenek. Carica Marija Terezija je 20. januara 1743. godine dala „privilegiju” manastiru Fenek, kojom mu obezbeđuje posed. Odmah zatim je izvršeno omeđavanje manastirskog poseda. Kamen međaš podignut je 1747. godine, zaslugom Nikole Markovića, a naziv je dobio po narodnom predanju, po kom su Srbi za vreme seoba i ratova u 18. veku, prelazeći reku Savu žurili da se domognu ovog kamena međaša, jer su na manastirskom posedu nalazili sigurnost. Zbog toga spomenik i nosi ime Zlatni krst — kao simbol spasenja.

Spomenik kulture uredi

U okviru poseda Manastira Fenek i njegove zaštićene okoline nalaze se arheološka nalazišta: Manastir Fenek (srednji vek), Manastirski prnjavor (pozni srednji vek) i Manastirske njive (neolit).

Manastir je obnavljan 1991. i sada je u potpunosti obnovljen. U njemu je do 2006. bilo žensko monaštvo od tri starije monahinje od kojih je jedna umrla Sestra Agripina a preostale dve su raspoređene Mati Paraskeva u manastir Grgeteg i igumanija Magdalina (Mrkšić) u Radovašnicu. Odlukom nadležnih episkopa sremskog Vasilija i raško-prizrenskog Artemija u manastir je sredinom 2006. došlo novo muško monaštvo, Marko iz Sopoćana i Makarije iz Dečana. Od tada je posećenost manastira porasla i u toku je obnova konaka.[34]

Slava manastira je Prepodobna mati Paraskeva koja se proslavlja 27. oktobra, 7. avgusta je narodni sabor.[35]

Reference uredi

  1. ^ „Manastir Fenek — Spomenici kulture u Srbiji”. SANU. 
  2. ^ a b v Maglovski, Janko (2007). „O beogradskom kultu svete Petke Srpske i manastiru Feneku”. Zbornik Narodnog muzeja. 18/2: 117—148. 
  3. ^ Božović, Aleksandar (2009). Manastir Fenek. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. str. 1. 
  4. ^ Đurđev, Brenislav (1958). „Prodaja crkava i manastira za vreme Selima II”. Godišnjak istorijskog društva Bosne i Hercegovine. IX: 244—245. 
  5. ^ [Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi, III Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda SA,I od 1905; V. Petković, Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda, Beograd, 1950. ]
  6. ^ Vujović, Branko (1995). Manastir Fenek. Zemun: Draganić. str. 14. 
  7. ^ „Srem, Bačka i Banat”. Istorija naroda Jugoslavije. Knj. 2, Od početka XVI do kraja XVIII veka. Beograd: Prosveta. 1960. str. 191. 
  8. ^ Fotić, Aleksandar (1996). „Konfiskacija i prodaja manastira u doba Selima II”. Balkanica. XXVII: 45—50. 
  9. ^ Šabanović, Hazim (1964). Turski izvori za istoriju Beograda. Knj. 1. Sv. 1, Katastarski popisi Beograda i okoline : 1476—1566. Beograd: Istorijski arhiv. str. 600. 
  10. ^ Amedoski, Dragana (2005). „Zemun i zemunska nahija u XVI veku”. Istorijski časopis. LII: 222. 
  11. ^ Vićentije Rakić: „Istorija monastirja Feneka”, Budim 1799.
  12. ^ Šuletić, Nebojša (2013). Sremski sandžak u XVI veku. Beograd. str. 97—99. 
  13. ^ Vojnović, Žarko (2018). Manastirske biblioteke na području Karlovačke mitropolije u 18. veku. Beograd. str. 135. 
  14. ^ Vojnović, Žarko (2018). Manastirske biblioteke na području Karlovačke mitropolije u 18. veku. Beograd. str. 65—66. 
  15. ^ Vojnović, Žarko (2018). Manastirske biblioteke na području Karlovačke mitropolije u 18. veku. Beograd. str. 68. 
  16. ^ Vojnović, Žarko (2018). Manastirske biblioteke na području Karlovačke mitropolije u 18. veku. Beograd. str. 221. 
  17. ^ Nenadović, Prota Mateja (2017). Memoari. Beograd: PortaLibris. str. 8—10. 
  18. ^ Vojnović, Žarko (2018). Manastirske biblioteke na području Karlovačke mitropolije u 18. veku. Beograd. str. 283. 
  19. ^ [M. Kosovac, Srpska pravoslavna mitropolija karlovačka, Sremski Karlovci, 1910; D. Ruvarac, Mitropolija beogradska oko 1735, Spomenik SKA XLII, Beograd, 1905.]
  20. ^ Ivić, dr Aleksa (1917). Između Prvog i Drugog srpskog ustanka (Od septembra 1813. do aprila 1815. godine). Zagreb: Kraljevinska zemaljska tiskara. str. 6—14. 
  21. ^ Vasilić, Angelina (1957). Riznica manastira Studenice. Beograd: Naučno delo. str. 27—29. 
  22. ^ Konjević, Branislava; Dobrosavljević, Danica (2018). „Sremski dobrovoljački odred u Prvom svetskom ratu”. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini. 1/2018: 181. 
  23. ^ a b „Vreme”, 9. avg. 1939
  24. ^ „Politika”, 13. avg. 1939, str. 22
  25. ^ „Politika”, 8. avg. 1935
  26. ^ „Vreme”, 14. nov. 1937
  27. ^ Škiljan, Filip (2014). Organizirana prisilna iseljavanja Srba iz NDH. Zagreb: Srpsko narodno vijeće. str. 269. 
  28. ^ Fenelon: „Priključenija Telemaka sina Ulisova”, prevod, Beč 1814.
  29. ^ „Sebska pčela”, Budim 1834.
  30. ^ „srbski dnevnik”, Novi Sad 1857.
  31. ^ [B. Gavrilović, Neki duborezbarski centri u Vojvodini, Rad vojvođanskih muzeja, Novi Sad, 1954. ]
  32. ^ [Radovi drvorezbara Aksentija Markovića: Crkva Sv. Petra i Pavla u Beloj Crkvi, Manastir Beočin, Manastir Bezdin; autor je prve baroknu skulpturu u Novom Sadu — „Nojevo žrtvovanje” (zvonik Almaške crkve) — delo nije sačuvano.; K. Pavlović, Jedan malo poznati umetnik iz prvog srpskog ustanka, „Politika”, br. 18161 od 26. aprila 1964. S. Stefanović „Od prosjaka do plemića”, „Blic” 18. februar 2008.]
  33. ^ [I. Vesković, Kuća doktora Arčibalda Rajsa, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda]
  34. ^ [Dokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, na osnovu Zakona o zaštiti kulturnih dobara („Službeni glasnik SRS” br. 28/77) doneta je Odluka kojom se Manastir Fenek utvrđuje za kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju (Odluka o utvrđivanju, „Sl. glasnik SRS” br. 14/79). Neposredna okolina ovog manastira, Zaštićena okolina kulturnog dobra od velikog značaja — Manastira Fenek, uživa status celine pod prethodnom zaštitom.]
  35. ^ Manastir Fenek, Manastirska slava, Pristupljeno 12. februar 2013.

Spoljašnje veze uredi

 
Manastir Fenek na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Фенек&oldid=27799392”