Мангалица

Mangulica
	Crvena mangulica
Status ugroženosti
	Pripitomljen
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Životinje (Animalia)
Tip:	Kičmenjaci (Chordata)
Klasa:	Sisari (Mammalia)
Red:	Papkari; (Artiodactyla)
Porodica:	Svinje (Suidae)
Potporodica:	Suinae
Rod:	Sus
Vrsta:	Sus scrofa
Podvrsta:	Sus scrofa domestica
Varijetet:	Mangulica

Mangulica ili mangalica (mađ. mangalica) je rasa svinje koja je u Mađarskoj pod zaštitom države.

Spada u masni proizvodni tip svinja koje karakteriše kasnozrelost, mala plodnost, veliki utrošak hrane za jedinicu prirasta, izrazita sklonost za proizvodnju masti, snažna konstitucija, ali i velika sposobnost prilagođavanja na loše uslove smeštaja, ishrane i držanja.

Istorijat uredi

Posle povlačenja Turaka sa prostora Panonske nizije, ostalo je veoma malo svinja. Turci, iz religijskih razloga, nisu koristili meso ove životinje. Odgajanje ove vrste je bilo prepušteno gornjim severnim delovima Mađarske i Erdelju. I pored toga postoje podaci da su već 1750. godine organizovali vašar svinja u Šopronu. Krajem 18. veka, severni deo mađarske kraljevine i Austrija su imale razvijene trgovinske odnose među kojima se isticala i trgovina svinjama. Najtraženija u toj razmeni bila je Bakonjska rasa, koja je veoma dobro podnosila dugačka putovanja. Kako se trgovina širila tako je trgovina svinjama stigla i do Hrvatske čije su rase postale traženije od bakonjske, zato što su imale više masti a i meso je bilo boljeg ukusa.

Širenje trgovine svinjama je stiglo i do Srbije^[1], gde je glavni trgovac bio Miloš Obrenović, koji je počeo svoj trgovinski izvoz da ostvaruje sa rasama takozvane šumadijske svinje. Odavde su trgovci svinjama iz cele kraljevine Mađarske kupovali i snabdevali se svinjama. Zabeleženo je da je knez Miloš poklonio mađarskom grofu Jožefu Arčduku određeni broj svinja rase šumadinka. Ova svinja je ukrštana na imanju Kiš Jeno sa rasama kao što su bakonji i salantor što je dovelo do formiranja posebne rase svinja pod nazivom mangalica.

Ova rasa svinje, koje su Mađari zvali Terekfajta (mađ. törökfajta) (što znači turska rasa) ili Racfajta (mađ. rátzfajta) (što znači srpska rasa) je raznim putevima dolazila do seljaka i pomešala se sa već postojećim rasama koje su se proširile iz gornje Mađarske i Erdelja. Ove novostvorene rase Mađari su zvali mangarica (mađ. mangaritza) ili mangalica (mađ. mangalitza). Za oko 25 godina ova rasa je osvojila i doprla u sve delove Mađarske kraljevine. Bakonjska rasa je do 1845. potpuno nestala i Ferenc Pete već 1814. godine pisao o mangolici kao o običnoj domaćoj rasi.

Tokom 1833. godine nadvojvoda Jozef Karlo od Austrije je osnovao uzgajalište svinja u mestu Kišjene (Kisjenő), gde su donošene svinje za uzgajanje i poboljšanje rase. Ove rase su imale belu kovrdžavu dlaku, što je bila odlika mangalica. Odavde su ostala uzgajališta kupovali životinje pa se poboljšana rasa još više raširila. Čuveno državno svinjarsko odgajalište (Mezőhegyesi Állami Ménesbirtokon) je osnovano 1865. godine. Tu je definitivno završeno ukrštanje i modifikovanje rase koja se izuzetno prilagodila okolini i življenju na prostorima i uslovima u čitavoj Panonskoj niziji.

Izveštaji o mangalici govore da je u Đeru (Győr) i Kebanji (Kőbánya) postojalo tovilište i da je godišnje samo u Kebanjskom tovilištu, između 1870. i 1894. godine bilo u proseku oko 600 000 grla.

Krajem 19. i početkom 20. veka došlo je do korenitih promena u privredi. Dosta šuma je uklonjeno, livade su preorane, što je već postalo opasnost za ovu rasu svinja koje su hranu nalazile u prirodi. Pojavile su se nove rase svinja koje su bile više prilagođene uzgajanju u zatvorenom prostoru, kočinama-svinjcima. Najveći udarac svinjogojstvo je doživelo 1895. godine, kada je usled epidemije, koja je trajala 20 godina, uništeno 4,5 miliona grla od kojih je 95% bilo rase mangalica.

Državno društvo odgajivača mangalica (Mangalica Tenyésztők Országos Egyesülete) je osnovano 1927. godine u cilju održavanja rase i utvrđivanja glavnih karakteristika. Karakteristike je uredio Mihalj Rac (Rácz Mihály) i one su i danas u upotrebi. Drugi svetski rat je doneo nove nevolje rasi, od tog doba broj im je neprestano opadao, tako da 1960. godine broj grla je pao na 1.000 i ova rasa je potpala među ugrožene rase. Prekretnica je došla 1990. godine kada je ponovo pokrenuto Državno društvo odgajivača mangalica i odgajanje ove rase se ponovo odomaćilo u regionu. Jedno od razloga ovog uspeha je i izvoz ove rase. Zbog izvanrednog ukusa mesa, mangalica se izvozi u Španiju gde se od nje pravi poznata serano šunka (Jamón Iberico).

Poreklo uredi

Po mađarskim autorima mangulica je direktni potomak mediteranske divlje svinje (Sus mediterraneus) koja je nastala pre više od hiljadu godina. Pored mangulice njeni direktni potomci su i iberijska svinja, kao i još neke retke rase svinja kao što je (crna sicilijanska, cerdo negro mallorquín^[2], itd). Dakle, mangulica je stara rasa svinja nastala pre nekoliko vekova kao rezultat ukrštanja evropskih i azijskih primitivnih rasa svinja. Ima isto poreklo kao i ostale mediteranske rase nastale u isto vreme, ali potiče iz regiona Balkana gde se manje osetio uticaj mešanja sa azijskim svinjama.

Varijeteti uredi

Bela mangulica (Szőke mangalica): najbrojnija podrasa mangalice, podjednako dobra za prinos masti i mesa. Kod ovog soja boja varira od sive preko žute do žućkasto crvenkaste sa žućkastim i crvenim diskoloracijama u zavisnosti od načina držanja.
Crvena mangulica (Vörös mangalica): kombinacija bele mangalice i kovrdžavo dlake salontaške, u proseku je teža od bele mangulice. Boja čekinje varira od tamnije do svetlije crvenosmeđe boje.
Lastavičasta mangulica (Fecskehasú mangalica): nastala ukrštanjem bele i crne mangulice, stomak je beo a leđa crna. Rađa u proseku više mladih od bele mangulice. Kod ovog varijeteta mangulice na leđima i sa strana je crna boja čekinja, a na donjim delovima tela, stomaku, pa sve do donje vilice je bela do srebrnosiva. Rep je bele boje a repna resa crne.
Crna mangulica (Fekete mangalica): najrasprostranjenija je bila na jugu mađarske i u Sremu. Nastala je ukrštanjem sremske crne svinje sa belom mangulicom. Smatra se izumrlom.
Divlja mangulica (Vadas mangalica): veoma retka rasa, rasprostranjena je bila u planinskim predelima i verovatno je rezultat parenja Divlje svinje i bele mangulice.

Prirodni telesni otvori, rilo, sise, papci, obrve i trepavice su uvek crne boje kod svih varijeteta mangulice.

Građa tela uredi

Spomenik mangulici i pulinu u Sremskoj Mitrovici

Mangulica je rasa srednje veličine, čija je glava osrednje dužine i širine, na izgled dosta glomazna, obično blago ugnutog profila pa do skoro ravnog, snažnog rila koje je uvek pigmentisano. Uši su klopave i uvek oborene u pravcu njuške. Lice i podvaljak su mesnati i dobro izraženi. Vrat je dosta kratak ili srednje dužine, obično dobro razvijen i dosta muskulozan. Trup je kratak i dosta okruglast, naročito ugojenih grla, kod kojih je elipsast, a to još više pojačava u izgledu i sama kovrdžavost. Greben je osrednje širine, obično neprimetno prelazi u leđnu liniju, koja je šaranasta. Grudi su najčešće dosta široke i duboke. Leđa, slabine i sapi su osrednjih širina, a sapi su još i oborene, rep nisko nasađen, obrastao gustom čekinjom. Plećke i šunke su srednje izražene, ponekad sa nedovoljno muskulature. Trbuh je u većini slučajeva dobro izražen, dosta pun i obao, a kod grla u odličnoj kondiciji čak i cilindričan. Noge se srednje dužine, dosta tankih kostiju, često mekih kičica, što je uz kratak trup jedna od mana mangulice. Papci su vrlo čvrsti i pigmentirani. Minimalni broj sisa je 5, normalno razvijenih, sa obe strane. Sise su, isto kao i koža i papci, pigmentisane.

Telesne mere mangulice ^[3]
Pol	Starost (godine)	Visina u grebenu (cm)	Telesna težina (kg)
Ženski	1	64-67	90-100
	2	72-73	120-140
	3	74-77	140-160
Muški	1	65-70	100-120
	2	75-80	130-150
	3	80-85	150-170

Mangulica je tipična masna rasa svinja. U polutkama ima 65-70% masti i oko 30-35% mesa.

Reference uredi

^ Izvoz svunja u Mađarsku Srpske novine od 30. januara 1914. strana 1.
^ Cerdo negro canario (na jeziku: španski), 2020-11-30, Pristupljeno 2021-03-04
^ Szabo, P.; Papp, C.; Toth, P.; Vásárhelyi, B. (2013). Mangalica pig register 2013. Debrecen: Hungarian national association of Mangalica breeders.

Literatura uredi

Tőzsér János – Bedő Sándor szerk.: Történelmi állatfajtáink enciklopédiája, Budapest, Mezőgazda Kiadó, 2003
Vidović, Vitomir; Šević, Radoslav (2015): Mangulica. Asocijacija proizvođača svinja i mesa APROSIM - Novi Sad, ISBN 978-86-7520-306-3

Spoljašnje veze uredi

[1] Izvoz svunja u Mađarsku Srpske novine od 30. januara 1914. strana 1.

[2] Cerdo negro canario (na jeziku: španski), 2020-11-30, Pristupljeno 2021-03-04

[3] Szabo, P.; Papp, C.; Toth, P.; Vásárhelyi, B. (2013). Mangalica pig register 2013. Debrecen: Hungarian national association of Mangalica breeders.

[1]

[2]

[3]