Википедија

Marijana Maraš

Marijana Maraš ( arap. مريانا بنت فتح الله بن نصر الله مرّاش Maryānā bint Fatḥ Allāh bin Naṣrallāh Marrāsh) bila je sirijska spisateljica i pesnikinja pokreta Nahde, arapske renesanse. Oživela je tradiciju književnih salona na Bliskom istoku i bila je prva Sirijka koja je objavila zbirku poezije. Smatra se prvom ženom koja je pisala za arapske dnevne novine.

Marijana Maraš
مريانا مرّاش
Maryānā Marrāsh
Lični podaci
Puno imeMaryānā bint Fatḥ Allāh bin Naṣrallāh Marrāsh
Datum rođenja1848.
Mesto rođenjaAlep, Osmansko carstvo
Datum smrti1919.
Religijakatolikinja
Zanimanjespisateljica i pesnikinja
Porodica
SupružnikHabib Gadban
Deca1 sin, 2 ćerke
RoditeljiFethulah Maraš
Književni rad
Jezik stvaranjaarapski
ŽanrNahda

Biografija

uredi

Detinjstvo i obrazovanje

uredi

Marijana Maraš je rođena 1848. godine u Alepu, u Siriji pod osmanskom vlašću, u staroj melkitskoj trgovačkoj porodici poznatoj po svojim književnim interesima.[1] Pošto su stekli bogatstvo i ugled u 18. veku, članovi porodice Maraš bili su vrlo čuveni u Alepu,[2] iako su prolazili kroz nevolje: Marijanin rođak, Butrus Maraš, u aprilu 1818. godine ubijen je od strane grčkih pravoslavnih fundamentalista.[3] Drugi melkitski katolici proterani su iz Aleppa tokom progona, među njima i sveštenik Džibrail Maraš.[4] Marijanin otac, Fethulah, pokušao je da smiri međuverski sukob pisanjem pomirenja 1849. godine, u kojem je odbacio Filiokve.[5] On je izgradio veliku privatnu biblioteku,[6] kako bi svojoj deci, Fransisu, Abdulahu i Marijani omogućio detaljno obrazovanje, posebno u oblasti arapskog jezika i književnosti.[7] Prema rečima Merilin But, Marijanina majka je bila iz "poznate porodice Al-Antaki", kojoj je pripadao i nadbiskup Demetri Antahi.[8]

Alep je u to vreme bio značajan intelektualni centar Osmanskog carstva, sa mnogim filozofima i piscima koji su se bavili budućnošću Arapa.[9] U francuskim misionarskim školama je porodica Maraš učila arapski jezik, zajedno sa francuskim, italijanskim i engleskim jezicima.[9] Obezbeđujući svojoj ćerki obrazovanje, u vreme kada žene na Bliskom istoku nisu imale nikakav pristup, Marijanini roditelji osporili su tada široko rasprostranjeno uverenje da devojka ne treba da se obrazuje, "kako ne bi sedela u prijemnoj sobi za muškarce", kako citira Merilin But.[10] Tako je Fethulah upisao svoju petogodišnju ćerku u maronitsku školu.[11] Kasnije, Marijanu su učile monahinje sv. Josifa u Alepu.[12] Na kraju je pohađala englesku školu u Bejrutu. Pored formalnog obrazovanja u ovim školama, gde je bila izložena francuskoj i anglosaksonskoj kulturi, podučavali su je i njen otac i braća, naročito na temu arapske književnosti.[6] Prve biografije Marijane pominju da je bila nadarena za francuski, arapski i matematiku, i da je svirala kanon i prelepo pevala.[13]

Sirijski istoričar Muhamed Ragib al-Tabah napisao je da je bila jedinstvena u Alepu i da su je „ljudi gledali drugačijim očima”.[14] Iako je imala puno udvarača, ona u početku nije želela da se uda.[15] Međutim, nakon smrti njene majke, ubedili su je da stupi u brak i izabrala je za muža Habiba Gadbana, lokalnog hrišćanina.[16] Imali su jednog sina i dve ćerke.[17]

Literarna karijera

uredi
 
Naslovna strana dela Bint fikr.

Već od 1870. godine, Maraš je počela da piše članke i pesme za časopise, posebno al-Džinan i Lisan al-hal, oba iz Bejruta.[18] U svojim člancima je kritikovala stanje arapskih žena, pozivajući ih, bez obzira na njihovu versku pripadnost, da traže pravo na obrazovanje i da se izjasne o pitanjima koja ih se tiču.[19] Njena zbirka poezije Bint fikr objavljena je u Bejrutu 1893. godine. Marijana Maraš je dobila dozvolu od osmanskih vlasti da štampa svoju knjigu nakon sastavljanja hvalospeva za sultana Abdul Hamida II.[20] U nekoliko drugih hvalospeva iz njene kolekcije, takođe se pominju osmanski guverneri Alepa.[21] Njena poezija bila je u mnogo tradicionalnijem stilu od poezije njenog brata Fransisa, kao što se može videti u elegiji koju je ona komponovala u čast njegovoj smrti;[22] ipak je bila najveštija u poeziji francuskih romantika, naročito Alfons de Lamartina i Alfreda De Misea.[22] Sami Kajali je rekao o Marijani Maraš:

Pojava žene koja piše za štampu i stvara poeziju u ovoj mračnoj eri bila je značajan događaj. Naša moderna istorija pokazuje da je bilo teško čak i muškarcima da čitaju i pišu; Njeno pojavljivanje u ovim mračnim noćima bilo je poput sjajne zvezde u centru neba.[23]

Njeni radovi uključuju i istoriju osmanske Sirije, Šablon:''Tarikh Suriya al-hadith'', prvu knjigu o ovoj temi.[24]

Dela

uredi

Najznačajniji radovi

uredi
  • Bint fikr (Ćerka misli), 1893.
  • Tārīkh Sūriyā al-ḥadīth (Moderna istorija Sirije).[24]

Članci

uredi
  • "Shāmāt al-jinān" (Pege iz bašte), al-Jinān, 1870.[25]

Reference

uredi
  1. ^ Wielandt. str. 119; Zeidan. str. 50.
  2. ^ Wielandt. str. 119; Hafez. str. 274.
  3. ^ Wielandt. str. 120; Charon. str. 115.
  4. ^ Charon, str. 115
  5. ^ Wielandt, str. 120
  6. ^ a b Zeidan, str. 50
  7. ^ Wielandt. str. 122; Bosworth, van Donzel, Lewis & Pellat (ed.). str. 598.
  8. ^ Booth. str. 125; de Tarrazi. str. 241.
  9. ^ a b Bosworth, van Donzel, Lewis & Pellat (ed.). str. 598.
  10. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 235; Booth. str. 125.
  11. ^ Booth, str. 125
  12. ^ Dabbāgh; Watenpaugh, K. D.. str. 52.
  13. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 226–227.
  14. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 226.
  15. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 227.
  16. ^ Watenpaugh, H. Z.. str. 227; al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah, volume VI.
  17. ^ Al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah, volume VI.
  18. ^ Halevi & Zachs. str. 172; Watenpaugh, H. Z.. str. 227; Dorigo (ed.). str. 43; Zeidan. str. 50.
  19. ^ Zeidan. str. 50; Ende & Steinbach (ed.). str. 623.
  20. ^ Zeidan, str. 284
  21. ^ Zeidan, str. 57
  22. ^ a b Somekh. str. 44; Zeidan. str. 58.
  23. ^ Ashour, Ghazoul & Reda-Mekdashi (ed.). str. 61.
  24. ^ a b Ashour, Ghazoul & Reda-Mekdashi (ed.). str. 440.
  25. ^ Halevi & Zachs. str. 172.

Literatura

uredi
  • Al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah (in Arabic). Volume VI. 1997. ISBN 978-9973150455.
  • Ashour, Radwa; Ghazoul, Ferial J.; Reda-Mekdashi, Hasna, ed. . Arab Women Writers: a Critical Reference Guide, 1873–1999. American University in Cairo Press. 2008. ISBN 978-9774161469. 
  • Booth, Marilyn (2001). May Her Likes Be Multiplied: Biography and Gender Politics in Egypt. University of California Press. ISBN 978-0520224209. 
  • Bosworth, Clifford Edmund; van Donzel, Emeri; Lewis, Bernard; Pellat, Charles, ed. . Encyclopaedia of Islam. Volume VI. . BRILL. 1991. ISBN 978-9004081123. 
  • Charon, Cyrille (1903). "L'Église Grecque Melchite Catholique. Chapitre VIII : persécutions d'Alep et de Damas (1817–1832)" (in French). Échos d'Orient. Volume VI.
  • Cooke, Miriam (2007). Dissident Syria: Making Oppositional Arts Official. Duke University Press. ISBN 978-0822340355. 
  • Dabbāgh, ‘Ā’ishah (1972). Al-Ḥarakat al-fikriyyah fī Ḥalab: fī al-nișf al-thānī min al-qarn al-tāsi‘i ‘ashara wa-maṭla‘ al-qarn al-‘ashrīn (in Arabic). Dār al-Fikr.
  • De Tarrazi, Philippe (1913). Tārīkh al-ṣiḥāfah al-‘arabiyyah (in Arabic). Volume II. Al-Maṭba‘ah al-adabiyyah.
  • Dorigo, Rosella, ed. (2000). Quaderni di studi arabi. Volume XVIII: Literary Innovation in Modern Arabic Literature. Herder.
  • Ende, Werner; Steinbach, Udo, ed. (2010). Islam in the World Today: a Handbook of Politics, Religion, Culture, and Society. Cornell University Press. ISBN 978-0801445712. 
  • Hafez, Sabry (1993). The Genesis of Arabic Narrative Discourse: a Study in the Sociology of Modern Arabic Literature. Saqi Books. ISBN 978-0863561498. 
  • Halevi, Sharon; Zachs, Fruma . (2015). Gendering Culture in Greater Syria: Intellectuals and Ideology in the Late Ottoman Period. I. B. Tauris. ISBN 978-1-78076-936-3. 
  • Masters, Bruce (2001). Christians and Jews in the Ottoman Arab World: the Roots of Sectarianism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80333-5. 
  • Somekh, Sasson (1992). „The Neo-classical Arabic poets”. Ur.: Badawi, Mohammed Mustafa. Modern Arabic Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0521331975. 
  • Watenpaugh, Heghnar Zeitlian . Booth, Marilyn, ur. (2010). Harem Histories: Envisioning Places and Living Spaces. Duke University Press. ISBN 978-0822348580. 
  • Watenpaugh, Heghnar Zeitlian; Booth, Marilyn, ur. (2010). Harem Histories: Envisioning Places and Living Spaces. Duke University Press. ISBN 978-0822348580. 
  • Wielandt, Rotraud (1992). „Fransis Fathallah Marrashs zugang zum Gedankengut der Aufklärung und der französischen Revolution”. Ur.: van Gelder, Geert Jan; de Moor, Ed. The Middle East and Europe: Encounters and Exchanges. Rodopi Publishers. ISBN 978-9051833973. 
  • Zeidan, Joseph T. (1995). Arab Women Novelists: the Formative Years and Beyond. State University of New York Press. ISBN 978-0791421727. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријана_Мараш&oldid=27835743”