Marija Marković
Marija Marković (Beograd, 17. oktobar 1982), poznata i po nadimku Mary, srpska je vajarka koja živi i radi u Veneciji. Predsednica je Međunarodnog kulturnog udruženja „Atelier 3+10”.[1]
| Marija Marković | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 17. oktobar 1982. |
| Mesto rođenja | Beograd, SFR Jugoslavija |
| Obrazovanje | akademski vajar |
| Univerzitet | Akademija lepih umetnosti u Veneciji |
| Umetnički rad | |
| Pravac | simbolizam |
| Zvanični veb-sajt | |
| www.marijamarkovicsculptor.com | |
Obrazovanje i karijera uredi
Prve umetničke korake, na polju crtanja i modelovanja, načinila je u rodnom gradu, u ateljeu skulptora Gradimira Rajkovića. Nakon par leta, 2002. godine, otišla je u Italiju, u kojoj je 2008. završila Akademiju lepih umetnosti u Veneciji (ital. Accademia di Belle Arti di Venezia) – odsek vajarstvo, u klasi profesora Andree Grasija. Teza joj je bila na temu fotografije pod mentorstvom profesora Gvida Čečerea. Vajarstvo je specijalizovala 2012, posle dodatnih dvogodišnjih studija na istoj akademiji u klasi profesora Đuzepea la Bruna. U Stručnoj školi za umetnički zanat „Sankt Ulrih” (ital. Scuola professionale per l'artigianato artistico Sankt Ulrich) u Ortizeju je 2014. stekla još jednu diplomu – vajara u drvetu, u klasi profesora Andree Tomazinija.[1]
Na radionici u Pjetrasanti razvila je ljubav prema obradi mermera, a usavršavala se i u francuskom Kemperu u okviru Erazmusove šestomesečne stipendije. Osim u mermeru i drvetu, Marija Marković danas vaja skulpture i u granitu i smoli, ali i u neskvadišanjim materijalima, poput peska, snega, leda i čokolade.[2]
Podučavala je na Akademiji lepih umetnosti, a i dalje predaje u srednjim umetničkim školama i na kursevima. Svoje radove, samostalno i kolektivno, izlagala je i izlaže u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Danskoj, Finskoj, Turskoj, Kini...
Početkom 2015. godine u Veneciji je osnovala Međunarodno kulturno udruženje „Atelier 3+10”, u kojem obavlja funkciju predsednika i radi kao nastavnik vajarstva.
Posvećena je istraživanju umetničkih granica i njena se dela mogu grubo nazvati simboličkim.[3]
Osim maternjeg, govori i italijanski, engleski i francuski jezik.
Odabrani radovi uredi
- Fragolina (2008)
- Sorgente di vita (2011)
- Attimo di inquietudine (2011)
- Incubo (2011)
- Nexus I (2013)
- Preghiera (2014)
- Senza titolo (2014)
- L'amore eterno (2014)
- Cinderella (2017)
- Full Heart (2020)
- Le Radici (2023)
- L'anima Radicata (2023)
Odabrane izložbe uredi
- Kolektivna izložba „Kulturama” (Buje, Hrvatska, 2005)
- Kolektivna izložba (Šmartno, Slovenija, 2006)
- Međunarodna izložba savremene fotografije „Come guardare Venezia” (Mestre, Italija, 2007)
- Međunarodna izložba savremene fotografije „How to Look at Venice” (Karlsrue, Nemačka, 2008)
- Međunarodna kolektivna izložba „École des Beaux-Arts” (Kemper, Francuska, 2009)
- Međunarodna konkursna izložba skulptura „Vedere con la mano” (Trento, Italija, 2010)
- Kolektivna izložba studenata sa klase Đuzepea la Bruna Akademije lepih umetnosti (Venecija, Italija, 2011)
- Kolektivna izložba kustoskinje Klaudije Baldi „Meetings–Comparisons” (Levicano Rangone, Italija, 2012)
- Kolektivna izložba u Galeriji „Circolo” (Ortizej, Italija, 2013)
- Kolektivna izložba „Vision of the Real” (Pjetrasanta, Italija, 2014)
- Simpozijum o skulpturi od drveta (Hojer, Danska, 2015)
- Simpozijum o skulpturi od peska „Costruir un punto forte” (Grado, Italija, 2016)
- Izložba u okviru „Venice Fashion Night”-a (Venecija, Italija 2017)
- Simpozijum o skulpturi od snega „Arte in pista” (Badija, Italija, 2018)
- Međunarodna skulptorska radionica na Univerzitetu „Deveti septembar” (tur. Dokuz Eylül Üniversitesi, Torbali, Turska, 2019)
- Izložba u okviru Snežnog festivala „Nallikari” (Oulu, Finska, 2020)
- Međunarodni simpozijum o skulpturi od kamena „10 Giornate in Pietra” (Letomanopelo, Italija, 2021)
- Međunarodni simpozijum u okviru izložbe skulptura od leda (Baođing, Hejlungđang, Kina, 2023)
- Međunarodno prvenstvo u skulpturama od leda „Tatry Ice Master” (Visoke Tatre, Slovačka, 2024)
Odabrane nagrade uredi
- Nagrada na međunarodnom konkursu za skulpturu „Edgardo Mannucci” (Arčevija, Italija, 2010)
- Prva nagrada na konkursu „Recycl'Art Expo” (Milano, Italija, 2012)
- Prva nagrada na Simpozijumu o skulpturi od leda (Ortizej, Italija, 2013)
- Druga nagrada na Simpozijumu o šumskim skulpturama „Bosco Arte Stenico” (Steniko, Italija, 2018)
- Treća nagrada na Simpozijumu o skulpturi od snega „Ice Games” (Kadipijetra – Vale Aurina, Italija, 2018)
- Nagrada „N.I.C.E” na Sajmu umetnosti i dizajna (Milano, Italija, 2019)
- Druga nagrada na Simpozijumu o skulpturi od snega „Snow Art” (Ponteba, Italija, 2019)
- Prva nagrada na Međunarodnom simpozijumu o skulpturi od drveta (Balbido-Rango, Italija, 2023)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b „Marija čokoladi daje život”, Vesti, 11. april 2024. Posećeno 25. aprila 2024.
- ^ „Umetnost slatka kao čokolada”, RTS, 16. april 2024. Posećeno 25. aprila 2024.
- ^ „Kolektivna izložba ’Identitet’”, Generalni konzulat Republike Srbije u Trstu, 2023. Posećeno 30. aprila 2024.
