Википедија

Marija Primačenko

украјинска сликарка народне уместности

Marija Oksentijevna Primačenko (ukr. Марія Оксентіївна Примаченко; 30. decembar 1908 — 18. avgust 1997) bila je ukrajinska slikarka narodne umestnosti koja je radila u naivnom stilu umetnosti. Bila je samouka umetnica, a pored slikarstva, bavila se sitnim vezom i keramikom.

Marija Primačenko
Kovanica Banke Ukrajine s likom Marije Primačenko
Lični podaci
Puno imeMarija Oksentijevna Primačenko
Datum rođenja(1908-12-30)30. decembar 1908.
Mesto rođenjaBolotnja, Ruska Imperija
Datum smrti18. avgust 1997.(1997-08-18) (88 god.)
Državljanstvoukrajinsko
Obrazovanjesamouko
Porodica
SupružnikVasil Marinčuk
DecaFedir Primačenko
RođaciPetro Primačenko (praunuk)
Ivan Primačenko (praunuk)
Umetnički rad
Poljeslikarstvo, crtež, vez
Pravacnaivna umetnost
NagradeNacionalna nagrada Ševčenko, 1966

Godine 1966. je dobila Nacionalnu nagradu Ukrajine „Taras Ševčenko”. Unesko je 2009. godinu proglasio njenom godinom. Ulica u Kijevu i jedna mala planeta nazvane su po njoj. Posle posete njenoj izložbi u Parizu, umetnik Pablo Pikaso je izjavio: „Klanjam se pred umetničkim čudom ove brilijantne Ukrajinke.”

Lični život uredi

Primačenko je rođena u seljačkoj porodici i veći deo svoga života je provela u selu Bolotnja u Ivankovskom okrugu, blizu Kijeva. Njeno selo je udaljeno 30-ak kilometara od Černobilja.[1] Pohađala je školu četiri godine, pre nego što je obolela od dečje paralize zbog čega je ostala celog života sa fizičkim oštećenje koje je uticalo na njen život i umetnost.[2][3] Svoje prve umetničke eksperimente je kasnije opisala: „Jednom sam, kao devojka, čuvala gomilu gusaka. Kada sam sa njima stigla do peščane plaže, na obali reke, prešla sam polje prošarano divljim cvećem, štapom sam po pesku počela crtati i stvarno i izmišljeno cveće... Kasnije sam odlučila da oslikam zidove moje kuće koristeći prirodne pigmente boja. Posle toga nikada nisam prestala da crtam i slikam.”[4]

Njena majka ju je učila sitan vez, a kao tinejdžerka je bila lokalne zadruge za vez.[2] Njen talenat je prepoznala umetnica Tatjana Floru i pozvala ju je 1935. godine da radi u Centralnoj eksperimentalnoj radionici Kijevskoga muzeja ukrajinske umetnosti.[2]

U Kijevu je bila podvrgnuta dvema operacijama, koje su joj omogućile da stoji bez pomagala.[2] Tamo je upoznala i svog emotivnog partnera Vasila Marinčuka. U Kijevu je rodila je sina Fedira 1941. godine.[5] Marinčuk i ona nisu stigli da se venčaju jer je on otišao u Zimski rat iz kog se nije vratio.[4] Poginuo je u Finskoj.[5] Njenog rođenog brata su ubili nacisti. Ona se docnije vradila u Ivankiv u kojem je radila na kolektivnoj farmi.[4] Fedir (preminuo 2008. godine) postao je narodni umetnik i majstor naivnosti kao ona. Njeni unici Petro i Ivan su takođe umetnici.[5]

Karijera uredi

Na Prvoj republičkoj izložbi narodne umetnosti održanoj 1936. godine bile su prikazane njene slike. Ova izložba je bila po gradovima kao što su Moskva, Lenjingrad i Varšava. Primačenko je dobila diplomu prvog stepena za učešće na ovoj izložbi narodne umetnosti. Godine 1937. je izlagala u Parizu.[2]

Primačenkina dela su inspirisana ukrajinskim, a posebno poleškim narodnim tradicijama. Oni uključuju reference na svet prirode i bajke.[6][7] Tokom 1930-ih godina, napravila je prelazak sa sitnog veza na slikarstvo, a njeni radovi iz ovog perioda su slikani na beloj podlozi. Njena smela i izražajna linija se razvijala i ona je na nove načine kombinovala tradicionalne ukrajinske motive.[2]

 
Zver graška (1971) na ukrajinskoj poštanskoj marki

Tokom 1960-ih i 80-ih njen stil je nastavio da se razvija. Slike su joj imale sve živopisniju paletu boja i nove, svetlije pozadine. U to vreme je prešla sa rada na akvarelu na rad u gvašu. Tokom 70-ih, Primačenko je takođe počela da uključuje kratke fraze i posovice na poleđini svojih platna, koje su bile usko vezane sa tomom slike.[2]

 
Divlji kapun (1977) na ukrajinskoj poštanskoj marki

Nagrade i priznanja uredi

Godine 1966. je dobila Nacionalnu nagradu Ukrajine „Taras Ševčenko”. Unesko je proglasio 2009. godinu za njenu.[8][9] Iste godine je dobila ulicu (bulevar) u Kijevu.[6]

Godine 1966. Primačenku je dodeljena Nacionalna nagrada Ukrajine Taras Ševčenko . Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) proglasila je 2009. godinu Primačenka. Iste godine je u njenu čast preimenovan i Bulevar Lihačova u Kijevu.

Posle posete njenoj izložbi u Parizu, umetnik Pablo Pikaso je izjavio: „Klanjam se pred umetničkim čudom ove brilijantne Ukrajinke.”[10]

Nasleđe uredi

Primačenko je svoja dela izlagala širom bivšeg Sovjetskog Saveza, Ukrajine i drugih zemalja, uključujući Poljsku, Bugarsku, Francusku i Kanadu.[11] Fotografije njenih izložba objavljivani su diljem sveta. Njenu sliku Pacov na putovanju kopirala je čuvena finksa dizajnerka Kristina Isola u njen dizajn Narod u šumi koji je takođe koristila aviokopmanija Finer.[12] Rad Marije Primačenko je prikazivan na novčanicama i kovanicama države Ukrajine.[13]

Ukrajinski astrolog Klim Čurjumov je 1998. godine nazvao malu planetu 142624 imenom Marija Primačenko u njenu čast.[14]

 
200x200piksel

Više od 650 njenih dela čuva se u kolekciji Nacionalnog muzeja narodne dekorativne umetnosti.[4]

Gubitak radova uredi

U Ruskom invaziju na Ukrajinu februara 2022. godine granatiran je i uništen Muzej Ivankovske i lokalne istorije u kojem su trajno izgubljena 25 njenih dela.[8][15][16][17] Pored toga, meštani su uspeli da spasu nekoliko njenih dela iz vatre.[18] Prema intervjuu sa njenom praunukom, Anastasijom Primačenko, u Tajmsu, deset njenih dela je spasao lokalni meštanin koji je ušao u muzej dok je bio u plamenu kako bi spasao istorijsko blago koje se moglo spasiti.[19]

Direktor Istorijsko-kulutnog rezervata u Višhorodu Vlada Litovčenko je primetio da je u muzeju bilo čuvano ne samo radovi Marije Primačenko već i drugih umetnika ukrajinskih, kao što je Hana Veres. On je izjavio: „Još jedan od nenadoknadivih gubitaka istorijsko-kulturnog autoriteta Ukrajine je uništenje Ivankovskog istorijsko-kulturnog muzeja od strane agresora u ovim paklenim danima za našu zemlju.”[8]

Vidi još uredi

  • Jurij Himič (1928–2003)

Reference uredi

  1. ^ Pryimachenko Maria, Sixteen Paintings in the National Museum of Ukrainian Folk Art, Shown On A Set of Sixteen Color Postcards Published By Aurora Art Publishers, Leningrad, 1979, "Art Ukraine" site
  2. ^ a b v g d đ e „Maria Prymachenko's fantastic world of flowers and animals”. blogs.bl.uk (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 03. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  3. ^ Halder, Santoshi; Argyropoulos, Vassilios (2. 3. 2019). Inclusion, Equity and Access for Individuals with Disabilities: Insights from Educators across World (na jeziku: engleski). Springer. ISBN 978-981-13-5962-0. 
  4. ^ a b v g Bengal, Rebecca (1. 3. 2022). „Russian Forces Destroyed the Wild and Beautiful Art of Maria Prymachenko”. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  5. ^ a b v „75 rokіv vіd dnя narodžennя Fedora Vasilьoviča Primačenka (Priйmačenko) (1941–2008), maйstra narodnogo dekorativnogo rozpisu. Narodivsя na Kiїvщinі — Slavuticьka bіblіoteka”. slavutichlib.com.ua (na jeziku: Ukrainian). Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  6. ^ a b „Prymachenko Maria”. Ukrainian Art Library (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  7. ^ Kolisnyk, O. V., and M. O. Kovalenko. "Naive art: features of creative perception." Art and Design (2021).
  8. ^ a b v Vivienne Chow (28. 2. 2022). „Russian Forces Burned Down a Museum Home to Dozens of Works by Ukrainian Folk Artist Maria Prymachenko”. Artnet. 
  9. ^ „Maria Prymachenko”. Pristupljeno 2. 3. 2021.  at Ukrainian Art Library. .
  10. ^ Podcast, HerArt (22. 1. 2021). „Maria PRYMACHENKO — the Ukrainian artist that made Picasso bow down”. Medium (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 4. 2021. 
  11. ^ 100th anniversary of the birth of Maria Primachenko, painter (1908–1997), Unesco Portal, year 2008
  12. ^ „Daily: Marimekko print copied from Ukrainian folk artist”. News. 29. 5. 2013. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  13. ^ Kosinski, Tomasz (18. 8. 2014). Coins of UKRAINE 1901–2014: Coins of Europe Catalog 1901–2014. Tomasz Kosinski. 
  14. ^ Schmadel, Lutz D. (10. 6. 2012). Dictionary of Minor Planet Names. Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-642-29718-2. 
  15. ^ Giorgobiani, Natia (28. 2. 2022). „A museum with unique works by Maria Primachenko burned down near Kiev”. www.perild.com. Arhivirano iz originala 28. 02. 2022. g. Pristupljeno 24. 03. 2022. 
  16. ^ „Okkupantы sožgli muzeй v Ivankove, sgoreli rabotы Marii Priйmačenko”. Ukrainskaя pravda. 
  17. ^ „Ukraїna vtratila ponad 20 robіt Marії Primačenko vnaslіdok napadu Rosії – Litovčenko”. Radіo Svoboda. 
  18. ^ „Kartini Priйmačenko vrяtovano. Selяni vinesli їh z palaюčogo muzeю. Espreso.Zahіd”. zahid.espreso.tv (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  19. ^ Schofield, Blanca. „Russia-Ukraine war: How Maria Prymachenko's art was saved from Putin's troops”. The Times (na jeziku: engleski). ISSN 0140-0460. Pristupljeno 2022-03-05. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Примаченко&oldid=27826103”