Википедија

Mari Brakmon

Mari Brakmon (franc. Marie Bracquemond; Brest, 1. decembar 1840 — Pariz, 17. januar 1916) bila je francuska impresionistička umetnica. Bila je jedna od četiri značajne žene u impresionističkom pokretu, zajedno sa Meri Kasat (1844–1926), Bertom Morizo (1841–1895) i Evom Gonzales (1847–1883). Brakmon je učila crtanje kao dete i počela je da izlaže svoje radove na Pariskom salonu kao adolescent. Nikada nije završila formalnu umetničku obuku, ali je dobila ograničena uputstva od Žan-Ogista-Dominik Engrea (1780–1867) i savete Pola Gogena (1848–1903) što je doprinelo njenom stilskom pristupu.

Mari Brakmon
Fotografija Brakmon ~1886.
Lični podaci
Datum rođenja(1840-12-01)1. decembar 1840.
Mesto rođenjaBrest, Francuska
Datum smrti17. januar 1916.(1916-01-17) (75 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Umetnički rad
PoljeSlikarstvo
PravacImpresionizam

Udala se za poznatog grafičara Feliksa Brakmona (1833–1914), koji je pomogao popularizaciji japanske umetnosti u Francuskoj. Zajedno su stvarali keramičku umetnost za Haviland & Co., proizvođača porcelana iz Limoža. Čest izostavljanje Mari u knjigama o umetnicima i istoriji umetnosti ponekad se pripisuje delu njenog muža.[1] Iako je Feliks učestvovao na impresionističkim izložbama, on nije odobravao učešće supruga u ovom pokretu, iako je ona briljirala sa impresionističkim slikama.[2] Zaista, Pjer Brakmon, njihov sin, izjavio je da je njegov otac bio ljubomoran na majčin, da je omalovažavao ambicije supruge i odbijao je da pokaže njene slike posetiocima.

Mari je učestvovala na tri od osam velikih impresionističkih izložbi, predstavljajući svoje radove na četvrtoj (1879), petoj (1880) i osmoj (1889) grupnoj izložbi. Tokom svog života kao umetnice, Brakmon je realizovala najmanje 157 originalnih dela, od kojih je samo 31 locirano i katalogizovano u postojećim zbirkama danas, dok su ostali radovi nestali u raznim privatnim kolekcijama bez zvanične evidencije.[3] Njene jedine dve samostalne izložbe održane su posthumno.[1]

Rani život uredi

Rođena je kao Mari Ana Karolin Kivoron 1. decembra 1840.[4] u Argentonu-en-Landunvezu, blizu Bresta, Bretanja. Nije uživala u istom vaspitanju ili karijeri kao druge poznate impresionistkinje – Kasat, Morizo, Gonzales.[5] Bila je dete iz nesrećnog ugovorenog braka. Njena majka, Aline Hiacinthe Marie Paskuiou, nastavila je svoj život sa Emilom Langloa, a nakon toga su vodili nesređen život, seleći se iz Bretanje u Juru, u Švajcarsku i u Limuzen, pre nego što su se nastanili u Etampu, južno od Pariza.[6] Imala je jednu sestru, Luiz, rođenu 1849. godine, dok je njena porodica živela u blizini Usela (departman Korez u Limuzinu) u drevnoj opatiji Notr-Dame de Bonaž.

Otpočela je da pohađa časove slikanja u tinejdžerskim danima prema instrukcijama M. Auguste Vasora, „starog slikara koji je sada restaurirao slike i davao lekcije mladim ženama u gradu“.[6] Napredovala je do te mere da je 1857. godine Francuskom salonu predala sliku svoje majke, sestre i stare učiteljice kako poziraju u ateljeu, i slike su bile prihvaćene. Zatim je upoznata sa slikarom Engreom koji ju je savetovao[7] i upoznao sa dvojicom svojih učenika, Flandrinom i Sinjolom.

Kritičar Filip Berti ju je nazvao „jednom od najinteligentnijih učenika Ingresovog studija“.[8] Kao student u Ingresovom privatnom pariskom ateljeu, napisala je: „Ozbiljnost gospodina Ingresa me je uplašila... jer je sumnjao u hrabrost i upornost žene na polju slikarstva... On bi im dodeljivao samo slikanje cveća, voća, mrtve prirode, portreta i žanr scena“.[9]

Kasnije je napustila Engreov atelje i počela da dobija narudžbine za svoj rad, uključujući i onu od dvora carice Evgenije za sliku Servantesa u zatvoru. To je očigledno zadovoljilo, jer ju je tada grof de Niverkerke, generalni direktor francuskih muzeja, zamolio da napravi važne kopije u Luvru.[6]

Porodica uredi

Dok je kopirala stare majstore u Luvru, videla je Feliksa Brakmona, koji se zaljubio u nju. Njegov prijatelj, kritičar Ežen Montrozje, organizovao je upoznavanje i od tada su ona i Feliks bili nerazdvojni. Bili su vereni dve godine pre nego što su se venčali 5. avgusta 1869,[7] uprkos protivljenju njene majke.[6] Godine 1870. dobili su jedino dete, Pjera.[7] Zbog nedostatka dobre medicinske nege tokom rata 1870. i Pariske komune, Brakmonovo ionako delikatno zdravlje pogoršalo se nakon rođenja njenog sina.[6] Veliki deo onoga što se zna o Brakmondinom ličnom životu potiče iz neobjavljene kratke biografije čiji je autor njen sin, pod nazivom La Vie de Félix et Marie Bracquemond.[5]

Karijera uredi

 
Na terasi u Sevru (1880)
 
Mari Brakmon, Žena slika na štafelaju, bez datuma. Gravura, 31,5 dž 24,8 cm

Feliks i Mari Brakmon su radili zajedno u studiju Havilend u Odeju gde je njen suprug postao umetnički direktor. Dizajnirala je tanjire za večere i izvela velike ploče od pločica (nekada poznate kao fajansa) koje prikazuju Les Muses des arts (Muze umetnosti), koje su prikazane na Univerzalnoj izložbi 1878. godine.[6]

Počela je da redovno izlaže slike na Salonu počevši od 1864.[10] Pošto je smatrala da je medij ograničavajući, napori njenog muža da je nauči graviranju bili su samo u osnovi uspešni. Ona je ipak proizvela devet bakropisa koji su bili prikazani na drugoj izložbi Društva slikara-grafičara u Galeriji Duran-Ruel 1890. Suprug ju je upoznao sa novim medijima i umetnicima kojima se divio, kao i starijim majstorima kao što je Šarden . Posebno ju je privukao belgijski slikar Alfred Stivens . Između 1887. i 1890. godine, pod uticajem impresionista, njen stil je počeo da se menja. Slike su postajala sve veća, a intenzitet boja se pojačavao. Počela je da slika napolju (deo pokreta koji je postao poznat kao plein air), a na gađenje njenog muža, Mone i Dega su joj postali mentori.[5][6]

Mnogi od najpoznatijih radova Meri Brakmon naslikani su na otvorenom, posebno u njenoj bašti u Sevru. Jedna od njenih poslednjih slika bila je Umetnikov sin i sestra u bašti u Sevru.[11] Brakmon je učestvovala na impresionističkim izložbama 1879, 1880. i 1886.[7] Godine 1879. i 1880. neki od njenih crteža su objavljeni u La Vie Moderne. Godine 1881. izložila je pet radova u galeriji Dadli u Londonu .

Tokom1886, Feliks Brakmon je preko Sislija upoznao Gogena i doveo osiromašenog umetnika kući. Gogen je imao odlučujući uticaj na Mari Brakmon, a posebno ju je naučio kako da pripremi svoje platno kako bi postigla intenzivne tonove koje je sada želela.[6]

Za razliku od mnogih njenih savremenika impresionista, Brakmon je uložila mnogo truda u planiranje svojih dela. Iako mnogi njeni radovi imaju osećaj spontanosti, pripremala se na tradicionalan način kroz skice i crteže.[5] Iako je bila u senci njenog dobro poznatog muža, smatra se da je delo povučene Mari Brakmon bilo bliže idealima impresionizma. Prema njihovom sinu Pjeru, Feliks Brakmon je često bio ogorčen na svoju ženu, grubo odbijajući njenu kritiku njegovog rada i odbijajući da posetiocima pokaže njene slike. U neobjavljenom rukopisu koji je Pjer napisao o životu svojih roditelja, on kaže da je njegov otac „retko pokazivao njene radove njihovim prijateljima. Kada bi joj dao kompliment, to je bilo nasamo. Stoga niko od njihovih prijatelja umetnika nije obraćao pažnju na njena dela ili je govorio o njenom stvaralaštvu, a kada je suprugu poverila svoju nadu u umetnički uspeh, Feliks je ambiciju spustio na „neizlečivu taštinu.“[12] Godine 1890, Mari Brakmon, izmorena stalnim trvenjima u domaćinstvu i obeshrabrena nedostatkom interesovanja za njen rad, napustila je slikarstvo, i uradila tek nekoliko radova koji su ostali neizloženi.[7]

Ostala je uporni branilac pokreta impresionizma tokom celog svog života, čak i kada nije aktivno slikala. U odbranu stila od jednog od brojnih napada njenog muža na njenu umetnost, rekla je: „Impresionizam je proizveo... ne samo nov, već i veoma koristan način gledanja na stvari. To je kao da se odjednom prozor otvori i sunce i vazduh ulaze u tvoju kuću na veliko“.[5]

Smrt uredi

Umrla je u Parizu 17. januara 1916.[7] Dana 23. januara, likovni kritičar Arsen Aleksandar odao je počast njenom sećanju u listu Le Figaro.[13] On je opisao Mari Brakmona kao „izuzetnog slikara“ čiji je lik „bio dostojan dela: osećajan, ponosan i gotovo preterano skroman“.[14]

Nasleđe uredi

Anri Fosiljon je 1928. ju je opisao kao jednu od „tri velike dame“ impresionizma, pored Berte Morizo i Meri Kasat.[15] Feministička umetnička kritika 1970-ih je privukla sve veću pažnju ženama u impresionističkom umetničkom pokretu i obnovila interesovanje za zaboravljeni rad Mari Brakmon. Osamdesetih godina 20. veka, istoričarka umetnosti Tamar Garb popularisala je umetnice poput Mari Brakmon sa publikacijom Žene impresionistkinje, što je dovelo do nove ere istraživanja na ovu temu.[16] Brakmon je kasnije uključena u izložbu Žene u Parizu 1850-1900 2018.[17]

Dela uredi

Ne postoji kataloški pregled radova Mari Brakmon.[1] Ovo je nepotpuna i nerazvrstana lista javnih i privatnih slika, akvarela i bakropisa slikarked prema katalogu izložbe iz 1919. umetničke galerije Bernheim-Jeune.[18] Brakmon je napravila najmanje 81 sliku i skicu ulja, 34 akvarela, 23 crteža i devet bakropisa.[19] Ova lista ne uključuje njene keramičke radove. Pretpostavlja se da su izgubljena najmanje dva njena rada, keramički panel od fajanse Muze (1878) i slika Lastavica (1880), koja prikazuje Sislejeve u čamcu na Seni.[1]

Slike
  1. La Dame en blanc (1880)
  2. Sur la terrasse à Sèvres (1880)
  3. Près de la fenêtre
  4. Avenue de Bellevue sous la neige
  5. Portrait de Pierre Bracquemond
  6. Chrysanthèmes
  7. Roses
  8. Le Goûter (1880)
  9. La Partie de jacquet
  10. L’Aquarelliste
  1. Portrait de Marie Bracquemond
  2. Portrait de Félix Bracquemond (1886)
  3. On vient d’allumer la lampe (1887)
  4. Portrait de Pierre Bracquemond
  5. Bouquet
  6. Esquisse d’après une aquarelle de G. Moreau
  7. Dans le jardin (1886)
  8. Esquisse du tableau: "Sur la terrasse à Sèvres"
  9. Vue du haut Sèvres
  10. Vue de Paris
  11. Etude d’arbres en fleur
  12. Bouquet près de la fenêtre
  13. Fleurs dans un vase
  14. Panier de fraises
  15. Etude: Coteau de Sèvres
  16. La Route des Jardies
  17. Etude à Sèvres
  18. Au soleil
  19. Pêches
  20. Etude d’arbres
  21. Etude pour "Le Goûter"
  22. Etude pour "Près de la fenêtre"
  23. Etude de matin
  24. Femme lisant
  25. L’Allée de rhododendrons
  26. La Pêche aux écrevisses
  27. Etude: Femme cousant
  28. Etude de femme (1880)
  29. Etude pour "La Tasse de café"
  30. Le Peintre
  31. Etude d’homme
  32. Au bord du ruisseau
  33. Dans un jardin
  34. Verger à La Chabanne
  35. Terrasse à La Chabanne
  36. Le Pilote
  37. Etude d’homme
  38. Au bord de la Seine
  39. Etude pour "La Partie de jacquet"
  40. La Tricoteuse
  41. Femme en rose
  42. Une Ailee a La Chabanne
  43. Sur l’étang
  44. Portrait de jeune femme
  45. Anémones
  46. Etude (1880)
  47. Etude
  48. Etude
  49. Projet de tableau: "Le Jet d’eau"
  50. Projet de tableau: "Le Bain"
  51. Projet de tableau
  52. Projet de tableau
  53. Projet de tableau
  54. Projet de tableau
  55. Projet de tableau
  56. Projet de tableau
  57. Projet de tableau
  58. Etude de fleurs
  59. Roses
  60. Pivoines
  61. Femme et fleurs
  62. Etude pour le portrait blanc
  63. Petite femme rose
  64. Première communion
  65. Sur la terrasse de La Chabanne
  66. Etude pour "Le Goûter"
  67. La Tasse de café
  68. Esquisse de "Sur la terrasse à Sèvres"
  69. Crevettes (1887)
  70. Narcisses et anémones
  71. Esquisse de "L’Arbre de Noël"
  72. Projet de tableau
  73. Bertrand et Raton, d’après Gustave Moreau
  74. Etude de tête, pastel
  75. La Promenade
  76. Au soleil
  77. Les Trois Grâces de 1880 (1880)
  78. Reines-marguerites
  79. Chrysanthèmes
  80. Portrait de Mme Th. Haviland
  81. bis. Paul et Virginie (plaque de faïence)
Radovi vodenim bojama
  1. Le Mont-Dore
  2. Solitude
  3. Portrait de la Comtesse de Bony de Lavergne
  4. Etude pour le Mont-Dore
  5. Le Jardin de l’Ecole Normale à Sèvres
  6. Une Allée de l’Ecole Normale
  7. Quatre petites études de femme
  8. Au bord du ruisseau
  9. L’Echarpe violette
  10. Etude
  11. L’Allée fleurie
  12. Femme en deuil
  13. Etude
  14. Etude
  15. Etude de fillette
  16. Etude de femme
  17. Vues de Divonne
  18. Vues de Divonne
  19. Vues de Divonne
  20. Vues de Divonne
  21. Vues de Divonne
  22. Vues de Divonne
  23. Vues de Divonne
  24. Vues de Divonne
  25. Vues de Divonne
  26. Vues de Divonne
  27. Vues de Divonne
  28. Vues de Divonne
  29. Vues de Divonne
  30. Vues de Divonne
  31. Vues de Divonne
  32. Vues de Divonne
  33. Au bord du ruisseau
  34. Cueillette des pommes (1886)
Crteži
  1. Le Mur du parc
  2. La Crèche
  3. La Poésie
  4. La Foire de St-Cloud
  5. Etude pour "Les Gants"
  6. Etude
  7. Etude
  8. Etude de jeune homme
  9. Portrait de Marie Bracquemond
  10. Portrait de Marie Bracquemond
  11. Portrait de Mme Chaudesaigues
  12. Portrait de Mlle Quivoron
  13. Portrait de Mlle Quivoron
  14. Sur la branche
  15. Etude de visage
  16. La Danse
  17. Etude de robe
  18. Page d’album
  19. Page d’album
  20. Projet pour un plat
  21. Croquis
  22. Près de la fenêtre
  23. Les Beaux Arts, projet de décoration
Bakrorezi
  1. Germinie Lacerteux
  2. Le Petit malade
  3. Le Tableau
  4. Portrait de Gustave Geffroy
  5. Portrait de Mlle Quivoron
  6. Portrait de Marie Bracquemond (1888)
  7. Portrait de Mme Béraldi
  8. Portrait de Mme Guy Pellion
  9. Les Ballons

Galerija uredi

  •  
    Autoportret (1870).
  •  
    Žena u bašti (1877).
  •  
    Pjer Brakmon kao dete (1878)
  •  
    Dama u belom (1880).
  •  
    Popodnevni čaj(1880)
  •  
    Tri žene sa suncobranima(1880).
  •  
    Na terasi u Sevru(1880)
  •  
    Pod lampom (1887).
  •  
    Vaza. Nepoznat datum nastanka.
  •  
    Vaza. c. 1880. Privatna zbirka.

Reference uredi

  1. ^ a b v g Pfeiffer, Ingrid; Hollein, Max (2008). Women Impressionists. Hatje Cantz. str. 240—241, 304. ISBN 978-3775720793. 
  2. ^ „Women Impressionists: Berthe Morisot, Mary Cassatt, Eva Gonzalès, Marie Bracquemond”. FAMSF (na jeziku: engleski). 2009-10-10. Pristupljeno 2021-10-07. 
  3. ^ Peterson, Ashley (Spring 2017). "The Female Impressionists: A Study in a Gendered Art" Arhivirano 2022-10-17 na sajtu Wayback Machine. Journal of Undergraduate Research. University of Florida. 1(2): p. 5.
  4. ^ Oxford Art Online: "Marie Bracquemond"
  5. ^ a b v g d Delia Gaze, Concise Dictionary of Women Artists, Routledge, 2013.
  6. ^ a b v g d đ e ž Bouillon, Jean-Paul; Kane, Elizabeth (1984), „Marie Bracquemond”, Woman's Art Journal, Woman's Art, Inc., 5 (2): 21—27, JSTOR 1357962, doi:10.2307/1357962 .
  7. ^ a b v g d đ Clement, Russell T.; Houze, Annick; Erbolato-Ramsey, Christiane (2000). The Women Impressionists: A Sourcebook . Westport, CT: Greenwood Press. str. 155–163. ISBN 0-313-30848-9. 
  8. ^ Burty, Philippe (1878), „Le Peinture-graveur Félix Bracquemond”, L'Art, 12: 296 .
  9. ^ Myers, Nicole (septembar 2008). „Women Artists in Nineteenth-Century France”. The Metropolitan Museum of Art. The Metropolitan Museum of Art. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  10. ^ Jean-Paul Bouillon, Marie Bracquemond, la "dame" de l'impressionisme, in L'Estampille/L'Objet d'Art, no.458, June 2010, pp. 62.
  11. ^ Garb, Tamar (1987)[1986]. Women Impressionists. Rizzoli. p. 9, 30. ISBN 0-8478-0757-6.
  12. ^ Bracquemond, Pierre. La Vie de Félix et Marie Bracquemond. 
  13. ^ Kagawa, Kyoko (2021). "Marie Bracquemond's On the Terrace at Sevres: An Impressionist Painter's Point of Departure Arhivirano 2022-10-18 na sajtu Wayback Machine". Ishibashi Foundation Bulletin. Artizon Museum. 2: 119-123.
  14. ^ Alexandre, Arsène. (January 23, 1916). "Mme Marie Bracquemond Arhivirano 2022-11-04 na sajtu Wayback Machine". Le Figaro. p. 3.
  15. ^ Focillon, Henri (1928), „quoted by Ingrid Pfeiffer in "Impressionism is Feminine"”, Women Impressionists (2008): 13 .
  16. ^ Clement, Russell T. Houzé, Annick. Erbolato-Ramsey, Christiane. (2000). The Women Impressionists: A Sourcebook. Greenwood Press. pp. xiii-xiv, 155-164. ISBN 0-313-30848-9.
  17. ^ Madeline, Laurence (2017). Women artists in Paris, 1850-1900. Yale University Press. ISBN 978-0300223934. 
  18. ^ Catalogue des peintures, aquarelles, dessins et eaux-fortes de Marie Bracquemond. Bernheim-Jeune. 1919. pp. 11-19.
  19. ^ Modified citation from Pfeiffer (2008) p. 30, which is either a typo of the 1919 catalog numbers (90 paintings instead of 81), a typo attributable to Kane 1983, which they cite, or a pointer to an additional nine paintings not accounted for in the literature. The 1919 catalog only cites 81 paintings.

Dodatna literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари_Бракмон&oldid=27399395”