Marko Vojnović

Admiral grof Marko Ivanović Vojnović (rus. Марко Иванович Войнович) je osnivač i Prvi admiral ruske crnomorske flote. Rođen je u Herceg Novom i poreklom je iz mletačke grofovske porodice Vojnović. Odlikovan je: oredenom Svetog Đorđa 4. reda, ordenom Svetog Đorđa 3. reda, ordenom Svetog Vladimira 4 reda, lukom Svete Ane 1. reda, komandantom Reda svetog Jovana Jerusalimskog. U njegovu slavu nazvano je Grofovsko pristanište u Sevastopolju.

Marko Ivanović Vojnović
Admiral Marko Vojnović, bista u Herceg Novom
Datum rođenja	1732. ili 1750.
Mesto rođenja	Herceg Novi, Mletačka republika
Datum smrti	11. novembar 1807.
Mesto smrti	Vitepsk, Ruska Imperija

Služba

Kada je Katarina Velika, nastavljajući delo Petra Velikog počela obnavljati rusku flotu, Marko Vojnović se pojavljuje kao dobrovoljac u eskadri viceadmirala Arfa. Pošto se istakao, lajtnant Vojnović postaje zapovednik fregate Slava, sa kojom se istakao u Prvoj arhipelaškoj ekspediciji (1769—1774) Baltičke flote, u dejstvima u Egejskom moru. Prilikom osvajanja odbrambenih bedema tvrđave luke Mitilene, Marko Vojnović je 2. novembra 1771, prvi sa svojim ljudima ušao u admiralitet i istakao na jedan turski bojni brod Rusku carsku zastvu. 1772. u okršajima protiv turske flote u vodama Dardanelija i Egejskog mora zapalio je 10 i zaplenio 3 turska broda za šta je odlikovan oredenom Sv. Georgija 4. reda. Pored toga zaplenio je i jedan engleski i dva grčka broda i oduzeo im krijumčarenu robu. Tokom 1773. godine, Vojnović učestvuje sa svojom fregatom u svim važnijim borbama na obalama Turske i Sirije, kao i u opsadi i osvajanju Bejruta. Po okončanju rata 1774. ruski car Petar I proizveo je Marka Vojnovića u čin kapetan-komodora, a četiri godine kasnije imenovan je za zapovednika caričinog ličnog broda.

Kaspijska ekspedicija

1781. Marko Vojnović je iz Astrahana krenuo sa eskadrom (tri fregate, jedan bombarderski i dva manja broda sa 443 moranara i vojnika) ka istočnim obalama Kaspijskog jezera sa ciljem izgradnje fortifikacije na ovoj obali, da bi se prokrčio put ruskoj trgovini. Ekspedicija je bila uspešna. Marko Vojnović je veštom diplomatijom koristeći nesuglasice između raznih pretendenata na šahovski presto uspeo da pozicionira rusku koloniju, gde je podigao bateriju, kasarnu, bolnicu, stambene objekte u astrabadskom zalivu. Uspeo je i da održi i odbrani utvrđenje od persijskih napada, nazvavši ga po svom komandantu Potemkinu.

Crnomorska flota

1783. godine Krim je prisajedinjen Rusiji, pa je odlučeno da se osnuje Crnomorska flota. Marko Vojnović je postavljen za zapovednika prvog crnomorskog broda Slava Katarine. Od 1786. postaje komandant luke i flote u Sevastopolju. 1787. unapređen je u čin kontraadmirala. U rusko-turskom ratu 1787-1791. crnomorska eksadra na čelu sa Markom Vojnovićem pobedila je tursku flotu. Odlikovan je oredenom Sv. Georgija 3. reda i Ordenom Sv. Ane 1792. godine. Nakon mira u Jašiju, Vojnović je smenjen, a na njegovo mesto došao je Uškov, koji je pre toga bio njemu potčinjen. Nakon toga Marko je na svoj zahtev otpušten iz ruske službe. Vratio se u Herceg Novi gde je živeo do 1769, kada je reaktiviran i postavljen za načelnika brodogradilišta na Dnjepru u Nikolajevu. Takođe je bio i direktor vojne akademije u Nikolaevu. Za admirala flote, najviši čin u ruskoj mornarici proizveden je 1801. godine. Jedno vreme bio je ruski poslanik u Persiji. Na sopstveni zahtev, 29. juna 1805. podneo je ostavku i penzionisan. Krajem 1807. umro je u Vitepsku u današnjoj Belorusiji.

Privatan život

Nije imao potomstva. Svoje veliko imanje testamentom ostavio je pravoslavnim Vojnovićima, što bi moglo da ukazuje na to da se pribojavao da će njegovi rođaci, ženeći se katolikinjama postepeno u Dalmaciji pokatoličiti.

Vidi još

• Vojinovići iz Herceg Novog
• Matija Zmajević