Marselino Menendes Pelajo
Marselino Menendes Pelajo (šp. Marcelino Menéndez Pelayo; Santander, 3. novembar 1856 - Santander, 19. maj 1912) bio je španski pisac, istoričar, filozof i književni kritičar.
| Marselino Menendes Pelajo | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. novembar 1856. |
| Mesto rođenja | Santander, Španija |
| Datum smrti | 19. maj 1912. (55 god.) |
| Mesto smrti | Santander, Španija |
| Nacionalnost | Španac |
| Zanimanje | pisac, istoričar, filozof, filolog, književni kritičar |
| Književni rad | |
| Jezik stvaranja | španski |
| Potpis |  |
Biografija uredi
Rođen u Santanderu 3. novembra 1856. godine, bio je sin Marselina Menendesa Pintada (šp. Marcelino Menéndez Pintado) i Hesuse Pelajo Espanja (šp. Jesusa Pelayo España). Bio je drugo od sedmoro dece. Krenuo je u školu sa šest godina i ubrzo su primetili da je natrosečno inteligentan. Sa 15 godina je počeo studije na Filološkom fakultetu u Barseloni gde je proveo prve dve godine studija, a studije je zatim nastavio u Madridu. Usavršavao se u Portugaliji, Francuskoj i Italiji. Sa 21 godinu je postao profesor književnosti na Univerzitetu u Madridu. Bio je član nekoliko udruženja: 1881. godine je postao član Španske kraljevske akademije (šp. Real Academia Española), 1883. Kraljevske istorijske akademije (šp. Real Academia de la Historia), 1891. Kraljevske akademije za moralne i političke nauke (šp. Real Academia de Ciencias Morales y Políticas) i 1901. Kraljevske akademije lepih umestnosti u San Fernandu (šp. Real Academia de Bellas Artes de San Fernando). Direktor Nacionalne biblioteke Španije (šp. Biblioteca Nacional de España) postao je 1898. godine. Imao je neverovatno pamćenje koje mu je omogućavalo da se seti koliko je čitao i čak na kojoj strani se nalazi neki paragraf ili zanimljiv odlomak. Umro je 19. maja 1912. godine u 56. godini života.
Delo uredi
Polihistor i kritičar, ali zaljubljenik u lepotu, pokušao je da svojim delima da umetnički smisao, po njegovom principu o idealizaciji stvarnosti. Filozofski nije pripadao nijednoj od tada važećih velikih škola. Za sebe je govorio da je „Vivista” pozivajući se na filozofiju Huana Luisa Vivesa (šp. Juan Luis Vives) koji je za njega bio sinonim za slobodu mišljenja. Vođen snažnim patriotskim i katoličkim osećajem, stvorio je, ličnim doprinosom naciji, prvu preciznu sliku španske kulture. Za to je proučavao ne samo izvore na španskom, već i špansku nekastiljansku književnost i njenog latinskog prethodnika, kao i dela i pisce do tada malo poznate. Ova slika, neupitne vrednosti, bila je s druge strane uslovljena njegovim idejama, koje su ponekad, naročito u mladosti, postale konzervativne predrasude i pristrasnosti. Na primer, njegov animozitet prema germanskom što je za njega bilo suprotno latinsko-hrišćanskom duhu. Zbog svog ogromnog intelektualnog rada, on se ne može smatrati samo književnim kritičarom, istoričarem filozofije ili pesnikom, već poligrafom zainteresovanim za sve oblasti humanističkih nauka.
Na njegova prva bibliofrafsko-kritička dela uticala je španska tradicija i njen klasični razvoj. Njegovi spisi uključuju istoriju, filozofiju, književnost i kritiku. Među njegova najznačajnija dela spadaju Istorija estetičkih ideja, Počeci romana, Antologija lirskih španskih pesnika, Studije o Lopeovom pozorištu, Istorija hispanoameričke poezije i Istorija španskog heterodoksa. Delom Istorija španskog heterodoksa podiže religioznost koja je u osnovi svih španskih misli. Španski viši savet za naučna istraživanja (šp. Consejo Superior de Investigaciones Científicas) je 1940. godine objavio sva njegova dela.
Spisak dela uredi
- Polémicas, indicaciones y proyectos sobre la ciencia española (1876)
- Polemike, indikacije i projekti o španskoj nauci
- Horacio en España (1877)
- Horacije u Španiji
- Estudios poéticos (1878)
- Pesničke studije
- Traductores españoles de la Eneida (1879)
- Španski prevodioci Enejide
- Traductores de las Églogas y Geórgicas de Virgilio (1879)
- Prevodioci Vergilijevih Ekloga i Georgika
- Historia de los heterodoxos españoles (1880-1882)
- Istorija španskog heterodoksa
- Calderón y su teatro (1881)
- Kalderon i njegovo pozorište
- Dramas de Guillermo Shakespeare, traducción (1881)
- Drame Giljerma Šekspira, prevod
- Obras completas de Marco Tulio Cicerón, traducción (1881-1884)
- Kompletna dela Marka Tulija Siserona, prevod
- Historia de las ideas estéticas en España (1883-1889)
- Istorija estetičkih ideja u Španiji
- Estudios de crítica literaria (1884)
- Studije o književnoj kritici
- Obras de Lope de Vega (1890-1902)
- Dela Lopea de Vege
- Antología de poetas líricos castellanos desde la formación del idioma hasta nuestros (1890-1908)
- Antologija kastiljanskih lirskih pesnika od nastanka jezika do danas
- Ensayos de crítica filosófica (1892)
- Vežbe filozofske kritike
- Antología de poetas hispano-americanos (1893-1895)
- Antologija hispanoameričkih pesnika
- Orígenes de la novela (1905-1915)
- Počeci romana
- Odas, epístolas y tragedias (1906)
- Ode, epistole i tragedije
- Historia de la poesía hispano-americana (1911)
- Istorija hispanoameričke poezije
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Rodríguez Gutiérrez, Borja. Biografía de Marcelino Menéndez Pelayo. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes.
- Sainz, Rodríguez, Pedro. Estudios sobre Menéndez Pelayo. Madrid, 1984.
- Sánchez Reyes, Enrique. Biografía crítica y documental de Menéndez Pelayo. Madrid, 1974.
- http://www.filosofia.org/ave/001/a040.htm
Spoljašnje veze uredi
- Dela Marselina Menendesa Pelaja (jezik: španski)
- Biblioteka Marselina Menendesa Pelaja
- Marselino Menendes Pelajo, Virtuelna biblioteka Migela Servantesa
