Маслинасти павијан
Maslinasti pavijan (lat. Papio anubis), takođe poznat pod imenom anubis, je pripadnik porodice majmuna Starog sveta (Cercopithecidae). To je najraširenija od pet vrsta pavijana; naseljava 25 država Afrike, od Malija i Etiopije do Tanzanije i Mozambika na jugu. Izdvojene populacije se mogu naći na nekim planinskim područjima Sahare. Prirodna staništa obuhvataju savane, otvorene travnate površine, kao i šumska područja.
| Maslinasti pavijan | |
|---|---|
| |
| Papio anubis | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Primates |
| Podred: | Haplorhini |
| Infrared: | Simiiformes |
| Porodica: | Cercopithecidae |
| Rod: | Papio |
| Vrsta: | P. anubis
|
| Binomno ime | |
| Papio anubis | |
| |
| Rasprostranjenost vrste | |
Rasprostranjenost uredi
Maslinasti pavijani naseljavaju pojas od 25 afričkih ekvatorijalnih država, s tim da se teritorija preklapa s teritorijom drugih vrsta pavijana. Na mnogim mestima, rezultat se ispoljava u mešanim rasama između vrsta. Na primer, u Etiopiji postoji popriličan broj hibrida između maslinastih i grivastih pavijana (hamadrija). Takođe je zabeležena mešanost između gvinejskih i žutih pavijana. Međutim, iako prijavljene, međurase nisu detaljno izučavane.
Širom svog životnog pojasa, maslinasti pavijani se mogu pronaći u različitim prirodnim staništima, uključujući savane i otvorene ravnice. Ravnice, posebno one blizu šumovitih krajeva, u velikom delu ispunjavaju njihovo stanište. Pavijani takođe obitavaju u džunglama i pustinjama. Prašume u Ugandi i Demokratskoj Republici Kongu nadmorske visine do 4.500 metara predstavljaju utočište nekim populacijama.
Fizičke osobine uredi
Ovi pavijani su dobili ime po svom maslinasto-zelenkastom krznu. Naziv „anubis“ dolazi od imena staroegipatskog boga Anubisa koji je često predstavljen sa psećom glavom i njuškom, upravo kakvu sličnu imaju i maslinasti pavijani. Dlaka na licu pavijana je od tamnosive do crne boje. Obojenost je slična kod oba pola, s tim da mužjaci poseduju grivu sa dugačkim dlakama koja se pruža duž leđa. Izuzev grive, mužjaci su i krupniji od ženki - teže oko 24 kilograma i visoki su 70 centimetara, dok su ženke visine do 60 centimetara i težine od 14,7 kilograma. Dužina repa iznosi od 38 do 58 cm.
Kao i ostali pavijani, i maslinasti nemaju ravno lice, već dugačku, izduženu, pseću brnjicu. Upravo s takvom njuškom i četvoronožnim načinom hodanja, pavijani izgledom podsećaju na povećeg psa. Rep je dugačak i stoji u uspravnom pravcu do prve četvrtine dužine, imajući izgled slomljenog repa. Kao i svi uskonosi majmuni, i maslinasti pavijani imaju kese na obrazima gde skladište hranu. Poznati su po svojoj ogoljenoj zadnjici koja je izrazito tamnije boje.
Ishrana uredi
S obzirom da žive u različitim staništima, maslinasti, kao i uostalom svi pavijani su se prilagodili svaštojedom načinu ishrane. Potražiće hranu na što širem području mogu, jedući zapravo sve što pronađu, uključujući razne vrste biljaka, beskičmenjaka i manje kimenjake. Od biljaka jedu praktično sve njihove delove - lišće, travu, koru, semena, izdanke, cveće, korenje, lišajeve i pečurke. U suvljim regionima, hrana uključuje i insekte, pauke i škorpije.
Poznato je da svi pavijani love omanji plen, od glodara i zečeva do ostalih sisara i majmuna. Granica ovakvog plena jesu manje vrste preživara, kao što je tompsonova gazela. Lov na ove gazele sačinjava 33% od ukupnog lova maslinastih pavijana. Love obično u grupama, gde i mužjaci i ženke učestvuju.
Ponašanje i razmnožavanje uredi
Maslinasti pavijani žive u čoporima od 15 do 150 jedinki kojima vlada matrijarhat. Čopor sačinjava nekoliko mužjaka, veliki broj ženki, kao i njihova mladunčad. Kao i kod ostalih primata, poput gorila i šimpanza, postoji složena društvena hijerarhija. Svaki pavijan ima određen položaj u čoporu. Dominantnost ženki je nasledna, tako da ćerke imaju skoro isti položaj kao svoje majke. Mužjaci, pak, moraju da pridobiju svoj status. To ispoljavaju u okršajima sa drugim mužjacima koje će pokušati da dovedu u pokornost.
Bolji pristup parenju i pronalaženju hrane pripada onim majmunima sa višim činom u čoporu, tako da su svađe i tuče česte među mlađim mužjacima koji stalno žele da pridobiju viši položaj. Pošto ženke ostaju u istom čoporu celog života, a mužjaki se konstantno sele, često se nađe novi mužjak koji će pokušati da zauzme svoje mesto u novom čoporu. Obično stariji mužjaci, kojima opadne društveni hijerarhijski status će se preseliti u novi čopor.
Ženke su seksualno zrele sa 7 do 8, a mužjaci sa 7 do 10 godina. Početak ovulacije je signal mužjacima da su spremne za parenje. Tokom ove faze, ženkama koža oko zadnjice natekne i pocrveni jarkom crvenom bojom. Zbog otoka se ženke teže kreću i bivaju podložnije raznim zarazama i bolestima. Dominantniji mužjaci imaju veće šanse za parenje iz prostog razloga što su jači i uspevaju da zadrže one mlađe podalje od ženki.
Reference uredi
- ^ a b Kingdon, J.; Butynski, T.M; De Jong, Y. (2008). „Papio anubis”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2008: e.T40647A10348950. Pristupljeno 27. 8. 2016.
Spoljašnje veze uredi
Mediji na Ostavi
Podaci na Vikipodacima
Taksonomija na Vikivrstama