Mateo Maksimov
Mateo Maksimov (17. januar 1917 – 24. novembar 1999) bio je francuski pisac i evangelički pastor romske nacionalnosti.[1] Njegovih jedanaest knjiga prevedeno je na četrnaest jezika. Rođen je u Španiji, a njegovi roditelji doselili su se iz Rusije i Francuske. Njegova porodica je sklonište potražila u Francuskoj kod rođaka tokom španskog građanskog rata. Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, uhapšeni su kao strani državljani i godinama iseljavani, zajedno sa mnogim drugim stranim izbeglicama. Posle rata doselio se u Francusku i tamo stekao književnu karijeru.[2]
Mateo Maksimov | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 17. januar 1917. |
| Mesto rođenja | Barselona |
| Datum smrti | 1999. |
| Mesto smrti | Montrej |
Rani život i obrazovanje
urediMaksimov je rođen u Barseloni, Španija. Otac mu je bio Kalderaški Rom iz Rusije, a majka iz romske dijaspore u Francuskoj. Bila je rođaka pevača Džanga Renarta. Mateo je imao nekoliko mlađe braće i sestara.
Maksimovov otac je bio kovač, koje je bilo tradicionalno zanimanje kod Kalderaša. Naučio je Mateo da čita, piše i računa. Takođe ga je učio o Rusiji, istoriji Kalderaša i različitim Romima i zemljama. Umro je kada je Maksimov imao 14 godina. Maksimov je preuzeo dužnost majstora kako bi izdržavao sebe, majku i mlađu braću i sestre. Učio je braću i sestre da čitaju i pišu.[2]
Izbeglištvo u Francuskoj
uredi1936. godine, zbog španskog građanskog rata, Maksimov je sa majkom, braćom i sestrama napustio Španiju da bi se sklonio kod rođaka u Francuskoj. 1940. godine, posle poraza Francuske u Drugom svetskom ratu i nemačke okupacije, Maksimovi su uhapšeni pod sumnjom da su deo obaveštajne službe koja je sarađivala sa neprijateljem, kao i mnoge druge strane izbeglice. Maksimovova porodica bila je internirana u logor za „špijune“ 42 dana pre nego što je prebačena u „ciganski kamp“ u Tarbu . U maju 1941. godine internirani su u logor za „nomade“ u blizini Lanameza. U to vreme Romima nije bilo dozvoljeno da putuju i lokalne agencije za sprovođenje zakona su im zadržale lične karte (putnu dozvolu).
Književna karijera
urediPosle Drugog svetskog rata, Maksimov se nastanio u Francuskoj. Napisao je jedanaest romana koji su prevedeni na četrnaest jezika. Takođe je objavio knjigu koja sadrži etnografske fotografije Roma (poznatih kao „Cigani“) u Francuskoj.
1961. Maksimov je postao evangelički pastor. Preveo je Bibliju na kalderaški romski jezik sa francuskog, iako su objavljeni samo Novi zavet, Ruta i Psalmi. Mnoge njegove druge knjige objavljene su na engleskom jeziku krajem dvadesetog veka, pre njegove smrti 1999. godine u Francuskoj.[3]
Bibliografija
uredi- Angels of Destiny (1999)
- People of Roads (1995)
- Roads without Caravans (1993)
- This world that isn't mine (1992)
- Say that with tears (1990)
- Vinguerka (1987)
- The Doll of Mameliga (1986)
- Condemned for Surviving (1984)
- The Seventh Daughter (1979)
- Savina (1957)
- The Price of Freedom (1955)
- The Ursitory (1946)[4]
Reference
uredi- ^ „Matéo Maximoff (1917-1999)”. data.bnf.fr (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-08.
- ^ a b „Matéo Maximoff [Rombase]”. rombase.uni-graz.at. Arhivirano iz originala 07. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-08.
- ^ Redakcija (2019-05-07). „Najpoznatiji romski pisac iz Francuske, Matéo Maximoff, bio je i evangelistički pastor”. UDAR (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-04-08.
- ^ „Matéo Maximoff”. www.romarchive.eu. Pristupljeno 2021-04-08.
Spoljašnje veze
uredi- Biografija Matea Maksimova, Romany Kultury i Dzhiipen (na ruskom)
- Biografija Matea Maksimova, Unionsverlag (na nemačkom)