Materijalna kultura
Materijalna kultura je deo kulture koji čine svi materijalni proizvodi (oruđa, oružja, građevine, saobraćajnice, raznovrsni tehnički, poljoprivredni i industrijski proizvodi), čija je osnovna svrha zadovoljenje čovekovih telesnih potreba (za hranom, vodom, zaštitom itd.).[1]
U arheologiji, kultura je način života koji je izgradila neka grupa ili zajednica ljudi na određenom području, a koji se prenosi s naraštaja na naraštaj; takođe grupa, kulturna grupa. Uključuje ponašanje, materijalne stvari, ideje, običaje, institucije, verovanja i dr. Ime dobija po značajnom nalazištu (eponim, na primer vinčanska kultura, vučedolska kultura, belobrdska kultura), reci (potiska kultura), a rjeđe prema nekim ključnim obeležjima (kultura linearnotrakaste keramike, kultura vrpčaste keramike, kultura levkastih vrčeva, kultura polja sa urnama). Kulturni tip je verzija, tj. lokalna podgrupa s nekim specifičnim regionalnim obeležjima (brezovljanski tip sopotske kulture). Kulturni kompleks označava grupu kultura sa delomično zajedničkim elementima (starčevački kulturni kompleks, kompleks kultura linearnotrakaste keramike).[2]
Koncept uredi
Različite kulturne grupe imaju predmete materijalne kulture koji se razlikuju funkcionalno i estetski zbog različitih kulturnih i društvenih praksi. Ova ideja je vidljivo tačna u najširim razmerama. Na primer, oprema povezana sa kuvanjem čaja uveliko varira širom sveta. Društveni odnosi prema materijalnoj kulturi često uključuju pojmove identiteta i statusa.
Zagovornici kulturno-istorijske arheologije koriste tu ideju da tvrde da se skupovi materijalne kulture mogu koristiti za praćenje drevnih grupa ljudi koje su bile ili samoidentifikujuća društva ili etničke grupe. Arheološka kultura je klasifikacioni uređaj za uređivanje arheoloških podataka, fokusiran na artefakte kao izraz kulture, a ne na ljude.[3] Klasična definicija ove ideje dolazi od Gordona Čajlda:[4]
Mi nalazimo da se određene vrste ostataka – saksije, oruđa, ukrasi, pogrebni obredi i kućni oblici – stalno ponavljaju zajedno. Takav kompleks pridruženih osobina nazvaćemo „kulturna grupa” ili samo „kultura”. Mi pretpostavljamo da je takav kompleks materijalni izraz onoga što bismo danas nazvali „narodom“.
— Childe 1929, str. v–vi
Koncept arheološke kulture bio je ključan za povezivanje tipološke analize arheoloških dokaza sa mehanizmima koji su pokušavali da objasne zašto se oni menjaju tokom vremena. Ključna objašnjenja koja su favorizovali istoričari kulture bila su difuzija oblika iz jedne grupe u drugu ili migracija samih naroda. Pojednostavljen primer procesa mogao bi biti da ako je jedna vrsta grnčarije imala drške veoma slične onima susednog tipa, ali dekoraciju sličnu drugom susedu, ideja za ova dva elementa mogla bi se proširiti od suseda. Nasuprot tome, ako jedna vrsta grnčarije iznenada zameni veliku raznolikost tipova grnčarije u čitavom regionu, to bi se moglo protumačiti kao nova grupa koja migrira sa ovim novim stilom.
Ova ideja kulture poznata je kao normativna kultura. Ona se oslanja na pretpostavku pronađenu u gledištu arheološke kulture da su pronađeni artefakti „izraz kulturnih normi,” i da te norme definišu kulturu.[4] Ovaj pogled takođe mora biti politetičan, mora se pronaći više artefakata da bi se lokalitet svrstao u određenu arheološku kulturu. Jedna osobina sama po sebi ne rezultira kulturom, već je potrebna kombinacija osobina.[4]
Pošto termin „kultura” ima mnogo različitih značenja, naučnici su skovali i specifičniji termin paleokultura, kao specifičnu oznaku za praistorijske kulture.[5] Kritičari tvrde da kulturnim taksonomijama nedostaje snažan konsenzus o epistemološkim ciljevima kulturne taksonomije.[6][7][8][9]
Razvoj uredi
Upotreba termina „kultura” ušla je u arheologiju kroz nemačku etnografiju 19. veka, gde se kultura plemenskih grupa i ruralnih seljaka razlikovana od Zivilisation urbanizovanih naroda. Za razliku od šire upotrebe reči koju je u antropologiju uveo Edvard Bernet Tajlor, nemački etnolozi su koristili kulturu da opišu karakteristične načine života određenog naroda, što je u tom smislu ekvivalentno francuskoj civilizaciji. Radove Kulturgeschichte (istorije kulture) stvarali su brojni nemački naučnici, a posebno Gustav Klem od 1780. nadalje, što odražava rastuće interesovanje za etničku pripadnost u Evropi u 19. veku.[10]
Prva upotreba „kulture“ u arheološkom kontekstu bila je u delu Kristijana Tomsena iz 1836. Ledetraad til Nordisk Oldkyndighed (Vodič kroz severnu antiku). U kasnijoj polovini 19. veka arheolozi u Skandinaviji i centralnoj Evropi su sve više koristili nemački koncept kulture da opišu različite grupe koje su razlikovali u arheološkim zapisima određenih lokaliteta i regiona, često uz i kao sinonim za „civilizaciju“ .[10] Tek u 20. veku i radovima nemačkog praistoričara i vatrenog nacionaliste Gustafa Kosine ideja o arheološkim kulturama postala je centralna u disciplini. Kosina je arheološki zapis video kao mozaik jasno definisanih kultura (ili kulturnih grupa) koje su bile snažno povezane sa rasom. Posebno je bio zainteresovan za rekonstrukciju kretanja onoga što je video kao direktne praistorijske pretke Germana, Slovena, Kelta i drugih velikih indoevropskih etničkih grupa kako bi se arijevska rasa pratila do njene postojbine.[11]
Izrazito rasistički karakter Kosinovog dela značio je da je imao malo direktnog uticaja van Nemačke u to vreme (Nacistička partija je sa entuzijazmom prihvatila njegove teorije), ili uopšte posle Drugog svetskog rata. Međutim, opštiji pristup arheologiji „istorije kulture“ koji je započeo zamenio je društveni evolucionizam kao dominantna paradigmu tokom većeg dela 20. veka. Kosinov osnovni koncept arheološke kulture, lišen njenih rasnih aspekata, usvojili su Ver Gordon Čajld i Franc Boas, u to vreme najuticajniji arheolozi u Britaniji i Americi. Čajld je posebno bio odgovoran za formulisanje definicije arheološke kulture koja se i danas u velikoj meri primenjuje. On je definisao arheološku kulturu kao artefakte i ostatke koji se dosledno javljaju zajedno. Time je uvedena „nova i diskretna upotreba termina koja se značajno razlikovala od sadašnje antropološke upotrebe“. Njegova definicija je bila čisto klasifikacioni uređaj za uređivanje arheoloških podataka.[3]
Iako je bio skeptičan po pitanju identifikovanja određenih etničkih grupa u arheološkim zapisima i bio je sklon mnogo više difuzionizmu nego migracionizmu da bi objasnio promenu kulture, Čajld i kasniji kulturno-istorijski arheolozi, poput Kosina, i dalje su izjednačavali odvojene arheološke kulture sa zasebnim „narodima“.[12] Kasniji su arheolozi doveli u pitanje direktan odnos između materijalne kulture i ljudskih društava. Definicija arheoloških kultura i njihov odnos prema ljudima iz prošlosti postala je manje jasna; u nekim slučajevima, ono za šta se verovalo da je monolitna kultura pokazuje se daljim proučavanjem kao diskretna društva.
Kritika uredi
Koncept arheoloških kultura je sam po sebi predmet podele unutar arheološkog polja. Kada se prvi put razvila, arheološka kultura je posmatrana kao odraz stvarne ljudske kulture.[3]
...u tradicionalnom pogledu sadašnjost se translira u prošlost tako što se sakupljaju artefakti u grupe i imenuju te grupe kao arheološke kulture. Zatim se formira jednačina između arheološke i ljudske kulture pretpostavljajući da su artefakti izraz kulturnih ideja ili normi. (...) Ovaj pristup su (...) mnogi nazvali „kulturna istorija“ (...).
— Matthew Johnson, Archaeological Theory: An Introduction, p. 19–20
Ovakav pogled na kulturu bi bio „potpuno zadovoljavajući kada bi cilj arheologije bio isključivo definicija i opis ovih entiteta.“[13] Međutim, kako su 1960-te odmicale i arheologija nastojala da bude u većoj meri naučna, arheolozi su želeli više od pukog opisivanja artefaktata, te je oformljena arheološka kultura.[4]
Pristizale su optužbe da je arheološka kultura „idealistička“, jer pretpostavlja da se norme i ideje vide kao „važne u definiciji kulturnog identiteta“. To naglašava posebnost kultura: „Zašto i kako se razlikuju od susedne grupe." Procesualisti i drugi naknadni kritičari kulturno-istorijske arheologije tvrdili su da je arheološka kultura tretirala kulturu kao „samo skup ideja”.[14]
Arheološka kultura je trenutno korisna za sortiranje i sastavljanje artefakata, posebno u evropskoj arheologiji koja se često naginje ka kulturno-istorijskoj arheologiji.[15]
Reference uredi
- ^ Polomé, Edgar Charles (1982). Language, Society and Paleoculture. Stanford University Press.
- ^ Hrvatska enciklopedija (LZMK) - kultura
- ^ a b v McNairn (1980). p. 48.
- ^ a b v g Johnson 2019, str. 19.
- ^ Polomé 1982, str. 287. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFPolomé1982 (help)
- ^ Reynolds & Riede (2019).
- ^ Marwick (2019).
- ^ Shea (2019).
- ^ Scerri (2019).
- ^ a b Trigger 2006, str. 232–235.
- ^ Trigger 2006, str. 235–241.
- ^ Trigger 2006, str. 241–248.
- ^ Shennan (2021). p. 113.
- ^ Johnson 2019, str. 75–76.
- ^ Johnson 2019, str. 226.
Literatura uredi
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- Childe, V. Gordon (1929). The Danube in Prehistory. Oxford: Oxford University Press.
- Trigger, Bruce G. (2006). A history of archaeological thought (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60049-1.
- Johnson, Matthew (2019). Archaeological Theory: An Introduction. Third Edition. Wiley-Blackwell. str. 400. ISBN 9781118475027.
- Marwick, Ben (15. 10. 2019). „Galisonian logic devices and data availability: revitalising Upper Palaeolithic cultural taxonomies”. Antiquity. 93 (371): 1365—1367. S2CID 211672039. doi:10.15184/aqy.2019.131.
- McNairn, Barbara (1980). The Method and Theory of V. Gordon Childe. Edinburgh University Press. str. 48. ISBN 0852243898.
- Polomé, Edgar Charles (1982). Language, Society and Paleoculture. Stanford University Press. ISBN 9780804711494.
- Reynolds, Natasha; Riede, Felix (15. 10. 2019). „House of cards: cultural taxonomy and the study of the European Upper Palaeolithic”. Antiquity. 93 (371): 1350—1358. doi:10.15184/aqy.2019.49
. - Scerri, Eleanor M.L. (15. 10. 2019). „Cultural taxonomy for the European Upper Palaeolithic: a wide-ranging problem”. Antiquity. 93 (371): 1362—1364. S2CID 211661048. doi:10.15184/aqy.2019.135.
- Shea, John J. (15. 10. 2019). „European Upper Palaeolithic cultural taxa: better off without them?”. Antiquity. 93 (371): 1359—1361. S2CID 211663912. doi:10.15184/aqy.2019.117.
- Shennan, S. J. (1978). Hodder, I., ur. Archaeological 'cultures: an empirical investigation. London: Duckworth. Pristupljeno 30. 5. 2021.
- Aronin, Larissa; Hornsby, Michael; Kiliańska-Przybyło, Grażyna (2018). The Material Culture of Multilingualism. Cham, Switzerland: Springer. ISBN 9783319911038.
- Kieschnick, John (2003). The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture. Princeton: Princeton University Press. str. 15. ISBN 978-0691096759.
- Buchli, Victor (2004). Material Culture: Critical Concepts in the Social Sciences, Volume 1, Issue 1. London: Routledge. str. 241. ISBN 978-0415267199.
- Sheumaker, Helen; Wajda, Shirley (2008). Material Culture in America: Understanding Everyday Life. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. str. xi—xii. ISBN 9781576076477.
- Kahneman, Daniel; Knetsch, Jack L.; Thaler, Richard H. (1991-01-01). „Anomalies: The Endowment Effect, Loss Aversion, and Status Quo Bias”. The Journal of Economic Perspectives. 5 (1): 193—206. CiteSeerX 10.1.1.398.5985 . JSTOR 1942711. doi:10.1257/jep.5.1.193.
- Strahilevitz, Michal A.; Loewenstein, George (1998-12-01). „The Effect of Ownership History on the Valuation of Objects”. Journal of Consumer Research (na jeziku: engleski). 25 (3): 276—289. ISSN 0093-5301. S2CID 167975046. doi:10.1086/209539.
- Lohmann, Andrew; Arriaga, Ximena B.; Goodfriend, Wind (2003-09-01). „Close relationships and placemaking: Do objects in a couple's home reflect couplehood?”. Personal Relationships (na jeziku: engleski). 10 (3): 437—450. ISSN 1475-6811. doi:10.1111/1475-6811.00058.
- Schieffelin, Edward L. (1980-01-01). „Reciprocity and the Construction of Reality”. Man. 15 (3): 502—517. JSTOR 2801347. doi:10.2307/2801347.
- Mauss, Marcel (2000-01-01). The Gift: The Form and Reason for Exchange in Archaic Societies (na jeziku: engleski). W. W. Norton & Company. ISBN 9780393320435.
- Woodward, Ian (2007). Understanding Material Culture. New York, New York: SAGE Publications Ltd. ISBN 978-0761942269.
- Koch, Gerd (1961). Die Materielle Kulture der Ellice-Inseln. Berlin: Museum fur Volkerkunde (Ethnological Museum of Berlin). The English translation by Guy Slatter, was published as The Material Culture of Tuvalu, University of the South Pacific in Suva (1981).
- Koch, Gerd (1986). Materielle Kultur der Gilbert-Inseln. Berlin: Museum fur Volkerkunde (Ehtnological Museum of Berlin). The English translation by Guy Slatter, was published as The Material Culture of Kiribati, University of the South Pacific in Suva (1986). ISBN 9789820200081.
- Koch, Gerd (1971). Die Materielle Kultur der Santa Cruz-Inseln. Berlin: Museum fur Volkerkunde (Ethnological Museum of Berlin).
- „Short Portrait: Gerd Koch”. Interviews with German anthropologists: The History of Federal German Anthropology post 1945. 20. 12. 2012. Pristupljeno 5. 2. 2014.
- Koch, Gerd (1973). „Possibilities and limitations of ethnographic film work”. University Vision. 10: 28—33.
- Berger, Arthur Asa (2009). What Objects Mean: An Introduction of Material Culture. Walnut Creek, CA: Left Coast Press Inc. str. 93. ISBN 9781598744118.
- Renfrew, Colin; Bahn, Paul (2004). Archaeology: Theories, Methods and Practice
(4th izd.). London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28441-4. - Fagan, Brian M. (1997). Archaeology. New York: Addison Wesley Longman Inc. ISBN 978-0673525253.
- Fagan, Brian M. (1997). Archaeology. New York: Addison Wesley Longman Inc. ISBN 978-0673525253.
- American Anthropological Association. „What is Anthropology?”.
- Morgan, Lewis Henry (1877). Ancient Society.
- Boas, Franz (1896). „The Limitations of the Comparative Method of Anthropology”. Science. 4 (103): 901—8. Bibcode:1896Sci.....4..901B. PMID 17815436. doi:10.1126/science.4.103.901.
- Tim, Dant (1999-08-01). Material Culture In The Social World (na jeziku: engleski). McGraw-Hill Education (UK). ISBN 9780335198214.
- Moran, Anna; O'Brien, Sorcha (2014-08-28). Love Objects: Emotion, Design and Material Culture (na jeziku: engleski). A&C Black. ISBN 9781472517180.
Spoljašnje veze uredi
- American Materialism Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. oktobar 2017)
- Woodward, Sophie. „Material Culture”. Oxford. Pristupljeno 4. 12. 2013.