Википедија

Mauzolej u Halikarnasu

Mauzolej u Halikarnasu (grč. Μαυσωλεῖον Ἁλικαρνασσεύς), jedan od sedam svetskih čuda, bio je nadgrobni spomenik karijskog kralja Mauzola. Bio je izgrađen na površini od 30 x 40 m, a visok 45 m. Slično Velikoj piramidi u Egiptu, i ovo mesto predstavlja grob jednog antičkog vladara. Ipak, Mauzolej se razlikuje od piramida po mnogo čemu - između ostalog, lepota građevine je ta koja je, više nego njena veličina, zadivila milione ljudi od vremena izgradnje pa sve do danas. Mauzolej se nalazio u gradu Bodrumu (u starogrčko doba Halikarnas), na obali Egejskog mora, u jugozapadnom delu današnje Turske. Ovu građevinu su dizajnirali grčki arhitekti Satiros i Pitijus.[1][2] Ova nadgrobna struktura je izvedena iz grobova susedne Likije.[3]

Mauzolej u Halikarnasu, ručno bojena gravira Martina Hemskerka iz 1572. godine. Mauzolej je bio velika mermerna grobnica koju je 353. p. n. e. podigao kralj Mauzol iz Karije u Maloj Aziji.

Kada su Persijanci proširili svoje antičko carstvo obuhvativši Mesopotamiju, severnu Indiju, Siriju, Egipat i Malu Aziju, njihov vladar više nije bio u stanju da kontroliše svoje ogromno carstvo bez pomoći lokalnih upravnika ili vladara - satrapa. Kao i mnoge druge provincije, kraljevina Karija u zapadnom delu Male Azije (danas Turska) bila je toliko udaljena od persijske prestonice da je praktično bila samostalna. Od 377. do 353. p. n. e., karijski kralj Mauzol premestio je svoju prestonicu u grad Halikarnas. Projekat grobnice za Mauzola bio je poveren njegovoj ženi i sestri Artemiziji i pretpostavlja se da je njena gradnja započela još za kraljevog života. Građevina, prozvana Mauzolej, završena je oko 350. p. n. e., tri godine nakon Mauzolove smrti i godinu dana nakon Artemizijine smrti.

Tokom 16 vekova Mauzolej je opstajao u odličnom stanju sve dok snažan zemljotres nije oštetio njegov krov i kolonade (stubove). Početkom 15. veka, Vitezovi svetog Jovana okupirali su okolinu i sam Halikarnas i izgradili ogromni krstaški zamak. Kada su odlučili da ga ojačaju i utvrde 1494. godine, iskoristili su materijal od kojeg je bio izgrađen tada već značajno oštećen Mauzolej. Do 1522. godine gotovo svaka cigla iz Mauzoleja bila je uklonjena i iskorišćena za izgradnju više raznih građevina. Danas, masivni krstaški zamak i dalje postoji u Bodrumu, a obrađeni kameni i mermerni blokovi Mauzoleja se mogu jasno uočiti u strukturi njegovih zidova. Neke od skulptura iz Mauzoleja su sačuvane, kao i više unutrašnjih mermernih dekoracija na kojima je prikazana bitka između starih Grka i Amazonki. Na samoj lokaciji gde se nekada nalazio Mauzolej danas se mogu videti samo ostaci njegovih temelja.

Sama konstrukcija Mauzoleja bila je pravougaona u osnovi, dimenzija 40 m x 30 m. Grobnica i sarkofag izrađeni su od alabastera i ukrašeni zlatom i postavljeni u centralnom delu Mauzoleja, na uzdignutom podijumu popločanom mermerom i okruženom kolonadama (stubovima) u jonskom stilu. Kolonade su podupirale piramidalni krov takođe ukrašen statuama i kipovima. Na vrhu krova nalazila se statua koja je predstavljala kočije koje su vukla četiri konja. Ukupna visina Mauzoleja bila je 45 m, od čega je centralni podijum sa grobnicom bio visok 20 m, 12 m su bile visoke kolonade, 7 m piramidalni krov i 6 m statua kočija na vrhu krova.

Naročita lepota građevine nije bila samo u njegovoj strukturi, već i u dekoracijama i statuama koje su ukrašavale njenu spoljašnjost na raznim nivoima građevine, od poda do samog krova. Na građevini se nalazilo nekoliko desetina statua ljudi, lavova, konja i drugih životinja u prirodnoj veličini i većih. Isklesali su ih četiri grčka skulptora - Briaksos, Leohares, Skopas i Timoteus, pri čemu je svaki od njih ukrašavao po jednu stranu Mauzoleja.[4] Posebno mesto u istoriji pripada ovoj građevini ne samo zbog brojnih statua ljudi i životinja, već i zbog činjenice da ona nije bila posvećena nijednom od bogova stare Grčke. Danas se po imenu ove građevine sve velike i raskošne grobnice nazivaju mauzolejima.

Mauzolej je sadržao ukupno 400 samostojećih skulptura.[5] Smatralo se da je mauzolej toliki estetski trijumf da ga je Antipatar Sidonski identifikovao kao jedno od svojih sedam svetskih čuda starog veka. Uništen je uzastopnim zemljotresima od 12. do 15. veka;[6][7] bilo je poslednje preživelo od šest uništenih čuda.

Galerija slika uredi

  •  
    Rekonstrukcija Amazomančija se može videti levo u pozadini. Britanski muzej soba 21
  •  
    Ova statua se identifikuje kao Artemisija; rekonstrukcija Amazomančija se može videti levo u pozadini. Britanski muzej soba 21
  •  
  •  
    Ploča iz Amazomanči za koju se smatra da pokazuje Herkulesa kako hvata kosu Amazonske kraljice Hipolite.
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Vidi još uredi

Napomena uredi

Reference uredi

  1. ^ Kostof, Spiro (1985). A History of Architecture. Oxford: Oxford University Press. str. 9. ISBN 978-0-19-503473-8. 
  2. ^ Gloag, John (1969) [1958]. Guide to Western Architecture (Revised izd.). The Hamlyn Publishing Group. str. 362. 
  3. ^ André-Salvini, Béatrice (2005). Forgotten Empire: The World of Ancient Persia (na jeziku: engleski). University of California Press. str. 46. ISBN 9780520247314. 
  4. ^ Smith, William (1870). „Dictionary of Greek and Roman Antiquities”. str. 744. Arhivirano iz originala 18. 6. 2006. g. Pristupljeno 21. 9. 2006. 
  5. ^ „National Geographic – How this massive tomb became a wonder of the ancient world”. TidyMails (na jeziku: engleski). 2023-01-02. Arhivirano iz originala 03. 01. 2023. g. Pristupljeno 2023-01-03. 
  6. ^ „The Mausoleum at Halicarnassus”. unmuseum.org. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  7. ^ „The Mausoleum of Halicarnassus”. bodrumpages.com. Pristupljeno 5. 2. 2014. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Mauzolej u Halikarnasu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маузолеј_у_Халикарнасу&oldid=27549483”