Википедија

Megavati Sukarnoputri

Dija Permata Megavati Setjavati Sukarnoputri (Jogjakarta, 23. januar 1947), skraćeno Megavati, indonežanska je političarka i predsednica opozicione Indonežanske demokratske partije – borba. Bila je peta predsednica Indonezije od 2001. do 2004. godine. Kćer je prvog indonežanskog predsednika, Sukarna.

Megavati Sukarnoputri
Megavati Sukarnoputri
Lični podaci
Datum rođenja(1947-01-23)23. januar 1947. (77 god.)
Mesto rođenjaJogjakarta, Indonezija
ReligijaIslam
Profesijapolitičarka
Politička karijera
Politička
stranka		Indonežanska demokratska partija – borba
5. predsednik Indonezije
23. jul 2001. — 20. oktobar 2004.
PrethodnikAbdurahman Vahid
NaslednikSusilo Bambang Judojono

Biografija uredi

Rođena je 1947. godine u Jogjakarti, kao kćerka Sukarna i Fatmavati, jedne od njegovih devet supruga. Bila je Sukarnovo drugo dete i prva kćerka. Imala je 19 godina kada je Sukarno izgubio uticaj u državi 1966, te ga je postepeno izgurao i zamenio general Suharto. Porodica Sukarno je nakon toga uglavnom marginalizovana i nije učestvovala u politici. Megavati je upisala poljoprivredu na Univerzitetu Padžadžaran u Bandungu, ali je odustala 1967, što se poklopilo s odlaskom s vlasti njenog oca. Godine 1970, Sukarno je umro, a ona je upisala psihologiju na Univerzitetu u Džakarti da bi nakon dve godine odustala.[1]

Politička karijera uredi

Suharto je tek 1986. godine rehabilitovao Sukarna, proglasivši ga herojem Indonezije; ceremoniji je prisustvovala i Megavati. Rehabilitacija Sukarna omogućila je Indonežanskoj demokratskoj partiji da na predstojećim parlamentarnim izborima 1987. godine igra na kartu nostalgije za Sukarnom. Megavati, koja je do tada sebe videla samo kao domaćicu, učlanila se u IDP i uključila se u kampanju za poslaničko mesto u indonežanskom parlamentu (Narodno predstavničko veće). IDP je prihvatila Megavati, kao Sukarnovu ćerku, radi poboljšanja popularnosti. Ubrzo je njena slava Sukarnove ćerke nadmašila njene govorničke sposobnosti, te je bivala sve popularnija. Iako je IDP na izborima završila poslednja, Megavati je dobila poslaničko mesto u parlamentu. Automatski je dobila i mesto u Narodnoj konsultativnoj skupštini.

Predsednica IDP uredi

Megavati na sledećim izborima nije izabrana, ali je i dalje ostala članica IDP. Decembra 1993. održan je kongres IDP. Megavati je bila jedna od tri kandidata koji su se takmičili za mesto predsednika partije; pobedila je s velikom većinom glasova, tako da je održavanje kongresa bilo samo formalnost. Suhartova vlada nije pozitivno gledala na njenu rastuću popularnost. Uprkos nedostatku iskustva u politici, uživala je masovnu potporu kao Sukarnova ćerka, nezahvaćena korupcijom i posedovala mnogo vrlina. Pod njenim vođstvom, IDP je stekla veliku podršku među gradskom sirotinjom, te urbanom i ruralnom srednjom klasom.

Vlada je prvobitno odbijala da prizna Megavatinu pobedu, te je 1996. održala Specijalni narodni kongres u Medanu, na kojem je za šefa IDP izabran njen bivši predsednik Surjadi. Članstvo partije ubrzo se podelilo na pro-Megavati i anti-Megavati tabore. Surjadi je zaprtetio da će silom zauzeti sedište partije u Džakarti, što se i desilo 27. jula 1996. godine.[2] Surjadijevi ljudi su (uz pomoć vlade) napali štab IDP i ušli u okršaj s Megavatinim pristalicama. U borbama koje su usledile, Megavatini ljudi zadržali su nadzor nad zgradom štaba IDP. Vlada se ubrzo nakon toga raspala, što je podstaklo na opšte nerede. Vlada je kasnije za nerede optužila Narodnu demokratsku partiju, koja je zatim otkazala podršku Megavatinoj frakciji i priznala Surjadijevo vođstvo u IDP-u. Njoj je bilo zabranjeno da učestvuje na parlamentarnim izborima koji je trebalo da se održe 1997. godine.

Iako se ovo prvobitno učinilo kao njen politički poraz, Megavati je bila moralna pobednica i njena popularnost je nastavila da raste. Kako se približavalo vreme izbora, Megavati i njeni pristalice stali su iza Ujedinjene partije razvoja, jedne od odobrenih opozicionih partija.

Političke promene uredi

Sredinom 1997. godine, Indoneziju je zahvatila tzv. istočnoazijska ekonomska kriza i negativno uticala na njenu privredu. Do kraja januara 1998, rupija je iznosila 18.000 nasuprot jednog dolara, dok je u decembru odnos bio 4.000:1. Rastući gnev javnosti i stalan problem raširene korupcije prisilili su Suharta da podnese ostavku nakon više od 30 godina vladavine; privremeno ga je nasledio dotadašnji potpredsednik Jusuf Habibije. Sankcije protiv Megavati su uklonjene i ona je počela da radi na konsolidaciji svog političkog uticaja. Oktobra 1998, njena frakcija održala je Nacionalni kongres i od tada je poznata pod imenom Indonežanska demokratska partija – borba. Megavati je izabrana za predsednicu nove partije i predstavljena kao njen kandidat za predstojeće izbore.[3]

IDP-B je, zajedno s Partijom nacionalnog buđenja (PNB) Abdurahmana Vahida i Partijom nacionalnog mandata (PNM) Amjen Rajsa, bila vodeća reformska snaga u zemlji. Uprkos njihovoj popularnosti, trojka je zauzela umeren stav i odlučila da pričeka s promenama nakon parlamentarnih izbora 1999. godine.[4] Juna 1999, održani su izbori i na njima je IDP-B izašla kao partija s najviše osvojenih glasova, 33%.

Nakon pobede IDP-B na izborima, ojačala je i Megavatina ambicija da se kandiduje za predsednicu države. Islamisti, na čelu s Partijom ujedinjenog razvoja, bili su protiv toga da na čelu države bude žena.[5] Tokom priprema za generalno zasedanje Narodne konsultativne skupštine za 1999. godinu, IDP-B formirala je labavu koaliciju s PNB. Činilo se da će njen glavni protivkandidat biti donedavni potpredsednik Habibije, ali je krajem juna Amijen iz PNM formirao koaliciju islamističkih partija, Centralna osovina.[6] Tako su se predsednički izbori pretvorili u takmičenje troje kandidata.

Habibije se u međuvremenu povukao iz predsedničke trke. Na predsedničkim izborima, održanima 20. oktobra 1999. takmičili su se Megavati i Vahid. Megavati je u početku vodila, ali je naposletku izgubila sa osvojenih 313 glasova od strane članova Narodne konsultativne skupštine, dok je Vahid dobio 373 glasa. Poraz koji je pretrpela Megavati izazvao je njene pristalice na pobunu.[5] Neredi su izbili na Javi i Baliju. Narodna konsultativna skupština naredni se dan sastala kako bi izabrala potpredsednika. Dva kandidata, Akbar Tanjung i general Viranto, povukli su se iz takmičenja, svesni mogućnosti da se neredi još više razbuktaju. Treći, Hamza Haz, ostao je u utrci, ali ga je Megavati pobedila sa osvojenih 396 naspram njegova 284 glasa. Tokom inauguracionog govora, pozvala je na smirivanje nareda.

Potpredsednica uredi

Kao potpredsednica, Megavati je posedovala velik autoritet zahvaljujući njenoj doslednosti i brojnim vrlinama karaktera. Vahid ju je uputio na rešavanje sukoba i nemira u Ambonu (2000—2002), ali nije postigla puno uspeha u smirivanju stanja.[7] Prvi kongres IDP-B održan je u Semarangu, centralna Java, aprila 2000. i na njemu je Megavati izbrana na još jedan mandat predsednice partije.

Učvrstila je svoju poziciju unutar partije, obračunavši se s potencijalnim novim liderima.[8] Jedan od njih, Eros Džarot, protumačio je njene poteze kao postepenu izgradnju kulta ličnosti unutar partije, pa je izašao iz njenog članstva i osnovao sopstvenu partiju. Iako je Vahid u novoj vladi viđen kao slab predsednik, Megavati nije potkopavala njegov autoritet; održavali su dobre odnose.[9] Međutim, od 2001. počela je da se udaljava od Vahida i sve više isticala želju da se kandiduje za predsednicu na sledećim izborima.

Predsednica uredi

 
Predsednik PNM, Amjen Rajs, čestita Megavati na pobedi na predsedničkim izborima 2001. godine.

Narodna konsultativna skupština uklonila je Vahida s pozicije predsednika 23. jula 2001, te je Megavati istog dana položila zakletvu.[10] Tako je postala peta žena koja je bila na čelu neke muslimanske nacije (nakon Benazir Buto u Pakistanu, Tansu Čiler u Turskoj, Halede Zije i Hasine Vajed u Bangladešu).

Dolazak na vlast ikone opozicije protiv Suhartovog režima prvobitno je oduševljeno pozdravljen, ali je uskoro postalo očigledno da je njena vladavina obeležena neodlučnošću te nedostatkom jasne političke vizije.[11][12][13] Dobra strana njene vladavine bio je polagan napredak reformi i izbegavanje sukoba u korist stabilizacije demokratije i odnosa između sudske i izvršne vlasti te vojske.

Takmičila se na predsedničkim izborima 2004. godine za još jedan mandat (ovi izbori su bili posebni po tome što su bili prvi neposredni izbori za predsednika), nadajući se da će biti prva žena muslmanske nacije izabrana neposredno od naroda, ali to se nije desilo. U drugom krugu, održanom 20. septembra 2004, pobedio ju je Susilo Bambang Judojono sa 61% osvojenih glasova.[10] Nije učestvovala na njegovoj ceremoniji polaganja zakletve i nikad mu nije čestitala na pobedi.[14]

Kasniji izbori uredi

Ponovno se takmičila na predsedničkim izborima 2009. godine, ali je završila na drugom mestu sa 26,79% glasova pred Judojonom. Dnevno glasilo Džakarta Post objavilo je 27. decembra 2012. godine da bi partije Megavati i Judojonoa mogle zajednički da izađu na sledećim parlamentarnim izborima koji bi trebalo da se održe 2014. godine.[15]

Porodica uredi

Megavatin prvi suprug, poručnik Surendro Supjarso, poginuo je u avionskoj nesreći na Papui 1970. godine. Godine 1972, udala se za Hasana Gamala Ahmeda Hasana, egipatskog diplomatu. Brak je raskinut ubrzo nakon njegovog sklapanja.[16] Zatim je bila u braku s Taufik Kijemasom, koji je umro u junu 2013. godine.[17] Pre Taufika je imala dvoje dece (Mohamed Rizki Pramata i Mohamed Prananda), a iz braka s Taufikom jedno dete (Puan Maharani).

Etimologija imena uredi

Sukarnoputri znači Sukarnova kći, to je patronim, a ne porodično prezime; Javanci najčešće nemaju prezimena. Ime Megavati ili samo Mega na sanskrtu znači boginja oblaka, jer je na dan njenog rođenja padala kiša.

Reference uredi

  1. ^ East & Thomas 2003, str. 233
  2. ^ B., Edy (10. 8. 1996). „Kronologi Peristiwa 27 Juli 1996”. Tempo. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 31. 10. 2006. 
  3. ^ „KOMPAS-11: PARTAI DEMOKRASI INDONESIA PERJUANGAN (PDI PERJUANGAN)”. Seasite.niu.edu. Arhivirano iz originala 04. 02. 2020. g. Pristupljeno 11. 12. 2013. 
  4. ^ Barton, Greg (2002). Abdurrahman Wahid: Muslim Democrat, Indonesian President. Singapore: UNSW Press. str. 255. ISBN 978-0-86840-405-9. 
  5. ^ a b „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 09. 2012. g. Pristupljeno 11. 12. 2013. 
  6. ^ Barton, Greg (2002). Abdurrahman Wahid: Muslim Democrat, Indonesian President. Singapore: UNSW Press. str. 270. ISBN 978-0-86840-405-9. 
  7. ^ „Fighting in the Malukus heightens tensions across Indonesia and within the Wahid cabinet”. Wsws.org. Pristupljeno 11. 12. 2013. 
  8. ^ Firmansyah, Arif (11. 2. 2005). „Kisah Para Penantang Yang Terpental (The Story of the Ousted Challengers)”. Tempo. Arhivirano iz originala 17. 10. 2009. g. Pristupljeno 11. 12. 2013. 
  9. ^ Barton, Greg (2002). Abdurrahman Wahid: Muslim Democrat, Indonesian President. Singapore: UNSW Press. str. 342. ISBN 978-0-86840-405-9. 
  10. ^ a b Monshipouri, Mahmood (1. 1. 2011). Muslims in Global Politics: Identities, Interests, and Human Rights. str. 206. ISBN 978-0-8122-0283-0. 
  11. ^ Ziegenhain, Patrick (1. 1. 2008). The Indonesian Parliament and Democratization. str. 146. ISBN 978-981-230-485-8. 
  12. ^ Beittinger-Lee, Verena (2009). (Un) Civil Society and Political Change in Indonesia: A Contested Arena. str. 78. ISBN 978-0-415-54741-3. 
  13. ^ Lindsey, Timothy (2008). Indonesia: Law and Society. str. 17—19. ISBN 978-1-86287-660-6. 
  14. ^ Abuza, Zachary (25. 9. 2006). Political Islam and Violence in Indonesia. str. 110. ISBN 978-1-134-16125-6. 
  15. ^ „Megawati, SBY hint at reconciliation”. Jakarta Post. 27. 12. 2012. Pristupljeno 11. 12. 2013. 
  16. ^ East, Roger; Thomas, Richard (5. 8. 2003). Profiles of People in Power: the World's Government Leaders. Routledge. str. 232—234. ISBN 978-1-85743-126-1. 
  17. ^ Guerin, Bill (17. 8. 2002). „Indonesia's First Man”. Asia Times Online. Arhivirano iz originala 19. 08. 2002. g. Pristupljeno 11. 12. 2013. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Megavati Sukarnoputri na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мегавати_Сукарнопутри&oldid=27603181”