Википедија

Medicinski asistirana reprodukcija

Medicinski asistirana reprodukcija (akronim MAR) je specifična, oblast ljudskog života zasnovana na začeću novog života i omogućavanju rođenje deteta, budućeg novog čoveka. Razvojem nauke, omogućio je nastanak novije medicinske oblasti u kojoj je medicinski asistirana reprodukcija postala industrija koja na globalnom nivou donosi milijarde dolara, zbog svoje sve veće dostupnosti.[1] Njena pojava nametnula je za stručnjake u oblasti medicinskog prava, i prava uopšte, potrebu da se u društvu obezbedi jednako poštovanje i briga za sve pojedince koji žele da se ostvare kao roditelji, ali i da se bez razlike poštovanje kako već rođene dece, tako i dece koja tek treba da budu rođena.[2]

Medicinski asistirana reprodukcija
Slika prikazuje intracitoplazmatsko ubrizgavanje sperme, u sklopu primerne medicinski asistirane reprodukcije
MeSHD027724

Definicija SZO uredi

Svetska zdravstvena organizacija medicinsku asistiranu reprodukciju (eng. Assisted Reproductive Technology) definiše kao pojam koji obuhvata

Istorija uredi

 
Robert Edvards kome je za njegov doprinos lečenju neplodnosti veštačkiom oplodnjom, u njegovoj 85 godini, dodeljena Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu

Oblast medicinski asistirane reprodukcije počela je da se razvija pre više od pola veka, i do danas su njene mogućnosti postale izuzetno velike i sve raprostranjenije.

Na ovu problematiku među prvima u svetu ukazao i dr Petar Radović, još 1967. godine na Petom kongresu ginekologa akušera u Sidneju, kada je govorio o mogućnostima transplantacije oplođene jajne ćelije u humanoj reprodukciji, odnosno podrazumevala mogućnost da muškarac dobije svoje biološko dete, dok bi njegova supruga imala ulogu gestacijske majke.[2][4] Naime, njegova ideja je podrazumevala pronalaženje donora jajne ćelije, a zatim inseminaciju genetskim materijalom muškarca čija žena je neplodna. Nakon toga, izvršio bi se transfer oplođene jajne ćelije u telo žene koja ne može prirodnim putem da ostane u drugom stanju.[2]

Međutim kako se navodi u svim enciklopedijama, sve je počelo od Roberta Edvardsa i Patrika Steptoa, koji s neizostavno i istovremeno pominju kao prvi naučnici koji su uspeli da, sada već previše puta upotrebljenu, sintagmu „beba iz epruvete“, realizuju 25. jula 1978. rođenjem deteta. Ovaj ogroman korak u nauci i čovečanstvu koji se pripisuje Roberte Edvardsu i Patriku Steptonu, potvrđen je 2010. godine, dodelom Nobelova nagrada za medicinu ili fiziologiju profesoru Robertu Edvardsu (ali ne i Steptou, jer se Nobelova nagrada ne dodeljuje posthumno) za razvoj „in vitro” fertilizacije.[2]

Anatomija i fiziologija uredi

Ključne komponente ženske anatomije u razumevanju MAR su jajnici, jajovodi i materica.

Jajnici su treća komponenta osovine hipotalamus-hipofiza-jajnici (HPO), koja je složena povratna sprega koja kontroliše ženski menstrualni ciklus. Jajnici su ženske gonade, uparene strukture ovalnog oblika koje embriološki potiču iz mezonefričnog grebena pre nego što se spuste u karlicu. Jajnici su mesto gde oociti sazrevaju i razvijaju se. Proizvodnja estradiola i progesterona takođe potiče iz jajnika. Jajnici imaju dva peritonealna spoja - ligament jajnika i suspenzorni ligament jajnika. Ligament jajnika pričvršćuje jajnik za matericu. Suspenzorni ligament jajnika pričvršćuje jajnik za bočni zid karlice i sadrži neurovaskularno snabdevanje jajnika. Razumevanje ove anatomije je važno za razumevanje transvaginalnog pristupa preuzimanju oocita.

Materica reaguje na fluktuirajuće hormone koje proizvodi HPO os. Leži u karlici, između bešike i rektuma. Sastoji se od korpusa (tela materice) i grlića materice, koji povezuje matericu sa vaginom. Telo materice se sastoji od tri sloja - perimetrijuma, miometrijuma i endometrijuma. Endometrijum se sastoji od dva sloja, funkcionalnog i bazalnog Funkcionalni sloj prolazi kroz ciklične hormonske promene da bi se pripremio za implantaciju sa svakim menstrualnim ciklusom. Povećanje nivoa estrogena tokom folikularne faze menstrualnog ciklusa dovodi do proliferacije žlezda endometrijuma. Tokom lutealne faze, nivoi progesterona se povećavaju, što dovodi do toga da endometrijum prolazi kroz sekretorne promene. Ako se embrion ne implantira tokom ciklusa, nivoi estrogena i progesterona opadaju, što dovodi do degradacije funkcionalnog sloja, koji se onda odvaja sa menstruacijom.[5]

Jajovodi su mišićne cevi koje se pružaju sa obe strane bočno od materice prema jajnicima. Oni pomažu u prenosu jajne ćelije u matericu, često pri čemu se oplodnja dešava unutar same cevi. Cevi pomažu u ovom prenosu tako što pomeraju jajnu ćelije na njihovim fibriranim krajevima, sa kontrakcijama glatkih mišića i cilijarnim stubastim epitelnim ćelijama koje prenose jajnu ćelije ili embrion u matericu gde se mogu implantirati ako se oplode.

Indikacije uredi

Tehnologije potpomognute oplodnje najčešće se primenjuju kao posledica neplodnosti. Kod pacijenata sa jajovodnim faktorom neplodnosti, MAR direktno zaobilazi jajovode.

Druge etiologije neplodnosti u kojima se primenjuje MAR uključuju:[6]

  • neplodnost muškog faktora,
  • smanjenu rezervu jajnika,
  • otkazivanje jajnika (sa donorskim jajnim ćelijama),
  • ovulacionu disfunkciju,
  • neobjašnjivu neplodnost.

Kod pacijenata kod kojih je trudnoća relativno kontraindikovana ili sa faktorom neplodnosti materice, MAR se može koristiti sa gestacijskim nosiocem.

MAR se takođe koristi izvan podešavanja neplodnosti. Može se koristiti kod:[7]

  • Pacijenata koji žele preimplantaciono genetsko testiranje pre začeća (kao što su oni za koje se zna da su nosioci određenih genetskih poremećaja),
  • Očuvanja plodnosti, kao što je pre gonadotoksične terapije,[8]
  • Kod pacijenata koji žele da odlože rađanje. Ove žene mogu odlučiti da zamrznu svoja jajašca ili embrione ako su u stabilnoj vezi.
  • Kod žena koje nisu u bračnoj vezi (žive same).[9]

Kontraindikacije uredi

Pre započinjanja MAR, sa pacijentkinjom se razgovara o rizicima tehnika za majku i o samoj trudnoći. Određena stanja kod majke, posebno kardiopulmonalna stanja, kao što su plućna hipertenzija i srčana insuficijencija, su relativno kontraindikovana stanja za trudnoću.

Pre intervencije trebalo bi sprovesti savetovanje i evaluaciju radi skrininga takvih stanja. Čak i kod takvih pacijenata, mogu se koristiti opcije gestacionog nosioca.[10]

Osnovne informacije uredi

 
Jedna od klinika za medicinsku asistiranu reprodukciju
 
Selektor sperme

Živimo u vreme kada se veliki broj država susreće sa niskim prirodnim priraštajem, što nužno nameće razmišljanje da budući roditelji žele mogućnost kontrolisanja karakteristika budućeg potomstva.[11] Pored toga, današnje vreme nametnulo je potpuno pogrešnu sliku ljudima, da je novcem moguće sve platiti, pa tako, ukoliko je za potrebe medicinski asistirane reprodukcije potrebno izdvojiti određenu sumu novca, koja nikada nije mala, vrlo verovatno da će lica koja se podvrgavaju postupku očekivati da im plaćanje pruži slobodu da iskoriste naučna dostignuća onako kako oni žele.[12]

Genetski skrining uzimanjem amniocenteze ili uzorkovanjem horionskog vilusa u ekonomski naprednim zemljama sveta, nudi ženama starije životne dobi, majkama ili roditeljima za koje se zna da su nosioci naslednih poremećaja, da rode zdravo potomstvo. Međutim i pored tih mogućnosti neki potencijalni roditelji radije ne žele za to da znaju, i u mnogim slučajevima odlučuju da neće abortirati, bez obzira na sve posledice.

 
Filter za spermu

Međutim razvoj medicinske prakse neprestano raste, i to će po svemu sudeći i nadalje činiti. Mogućnosti za odobar roditelja i fetusa sigurno će se povećati, zahvaljujući dovršenom mapiranju ljudskog genoma i uveliko poboljšanoj efikasnosti dosadašnjih ispitivanja. Pored otkrivanja više genetskih bolesti, nove mogućnosti selekcije (ne ulazeći u pravne dileme) mogu biti u stanju i da otkriju sve veći broj genetskih markera koji statistički koreliraju s prisustvom (ili odsustvom) određenih naslednih poželjnih osobina (na primer, pola, visine, vitkosti, dugovečnosti i možda čak temperament i na kraju inteligencija). Za roditelje koji su voljni prekinuti i pokušati ponovo, prenatalni skrining u načelu bi se ova istraživanja mogla upotrebiti za pokušaj postizanja „boljeg deteta" - a ne samo deteta bez bolesti. Ali u praksi je takav pristup - čak i ostavljajući etička pitanja po strani - za sada neizvodiv iz naučnih razloga. Naime ni jedna genetska selekcija ne može se „optimizirati“ izvan onoga što su roditelji dali plodu. Čak i da je to za sada moguće, bio bi potreban ogroman broj „probnih trudnoća" da bi se dobila „optimalna beba" za bilo koju poligenu osobinu. Iz svih ovih razloga ovaj pristup za sada treba smatrati naizgled dobrim, i za sada se on može razmatrati samo kao realna mogućnost u budućnosti.[13]

Pravna regulativa uredi

 
Medicinski asistirana reprodukcija u Evropi

Da bi se izbegle bilo kakve manipulacije oko izbora pola ili drugih karakteristika deteta Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji mnogih zemalja sveta izričito zabranjuje oplodnju jajne ćelije „posebnim izborom semenih ćelija koje su posebno izabrane da bi se rodilo dete određenog pola“, odnosno preduzimanje drugih postupaka koji povećavaju mogućnost da embrion bude određenog pola.[14][15]

Takođe u mnogim zakonodavstvima zabranjeni su i postupci kojima se povećava ili obezbeđuje mogućnost da se u „in vitro” embrionu može odrediti pol. Jedini izuzetak kada je dozvoljeno preduzimati radnje u cilju izbora pola budućeg deteta predviđen je za slučaj da „se na taj način sprečava nastanak teške nasledne bolesti koja je u vezi sa polom deteta“. Takođe zakonodavci mnogih zemalja zabranjuju i sprovođenje preimplantacione genetske dijagnostike, kao sredstva i odabir gameta, odnosno embriona određenog pola, kao i veštačku modifikaciju, odnosno promenu genetske osnove reproduktivnih ćelija ili embriona radi promene genetske osnove deteta u cilju biranja pola deteta u postupku medicinski asistirane reprodukcije.[16][17]

Pravna regulativa u pojedinim zemljama uredi

Preimplantaciona genetska dijagnostika je u većini evropskih zemalja[18] i drugih većih zemalja zakonski dozvoljena i jasno regulisan. Italija je jedna od retkih zemalja koja pravno zabranjuje preimplantacionu genetsku dijagnostiku (PGD ), dok se ona ne sprovodi u Irskoj i Luksemburgu iz drugih razloga.

Zemlja Dijagnoza naslednih bolesti Aneuploidi - skrining Izbor imunokompatibilnih embriona Izbor pola Drugi razlozi (npr izbor anomalije)
Nemačka ne da ne ne ne
Austrija da[19] ne ne ne da
Švajcarska da da ne ne ne
Belgija da da da ne ne
Kina da da ne ne
Danska da da
Luksemburg da ne da
Indija da da ne
Irska
Izrael da da da
Italija ne ne ne ne ne
Japan da ne ne
Luksemburg
Holandija da da ne ne
Norveška da da
Portugalija da da da
Švedska da da
Španija da da
Južna Afrika da da ne
Ujedinjeno Kraljevstvo da da da ne
SAD da da da da da

Pravna regulativa u Srbiji uredi

Delatnost medicinski asistirane reprodukcije (MAR) prema Zakonu o MAR Republike Srbije obuhvata testiranje,[20] dobijanje, obradu, zamrzavanje, odmrzavanje, očuvanje, skladištenje i distribuciju reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, kao i uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija.[21][22]

U okviru delatnosti MAR zakon predviđa sprovođenje ovih postupaka:[23][24]

Unutar telesno oplođenje
  • unošenje semenih ćelija u polne organe žene,
  • unošenje jajnih ćelija zajedno sa semenim ćelijama u polne organe žene.[21]
Vantelesno oplođenje

Ovo oplođenje podrazumeva spajanje jajnih i semenih ćelija izvan tela žene u cilju stvaranja zigota, odnosno embriona i prenošenje istih u polne organe žene.[21]

Preimplantaciona genetska dijagnostika uredi

 
Faze u „in vitro” fertilizacija (IVF)
Vidi još: Preimplantaciona genetska dijagnostika

Preimplantaciona genetska dijagnostika (akronim PGD) jedna je od oblasti medicinske genetika koja podrazumeva analizu gena ili hromozoma embriona kod „in vitro” fertilizacija (akronim IVF), koja se vrši pre transfera oplođene jajne ćeliju matericu.[25][26]

Postupak preimplantacione genetske dijagnostike, omogućava roditeljima da spreče implantaciju embriona za koji se utvrdi da poseduje neke genetske ili nasledne bolesti. Ponekad je neophodno utvrditi i pol, iz razloga što se određene bolesti prenose samo na muško ili žensko potomstvo (što po zagovornicima ravnopravnosti polova može ozbiljno ugroziti dugogodišnju borbu za ravnopravan položaj ženske i muške dece)[27] Na ovaj način, omogućen je izbor pola deteta, ne samo u slučaju kada postoji rizik od prenošenja bolesti za koje je poznato da se prenose samo na muško ili žensko potomstvo, već i u slučaju gde postoji poseban rizik od nekih bolesti koje su karakteristične za jedan pol.[2] Na primer, u porodicama gde su žene obolevale od raka dojke i gde je i sama žena koja je uključena u medicinski asistiranu reprodukciju obolela, te postoji velika verovatnoća da je nosilac tog gena, preimplantaciona genetska dijagnostika se može izvršiti kako bi se izbeglo žensko potomstvo.[28]

Ukoliko sve ovo bude praćeno i značajnim smanjenjem troškova koji preimplantaciona genetska dijagnostika podrazumeva, sasvim izvesno ovaj postupak može poslužiti za rađanje „bolje (zdravije) dece“.[29]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ „Donacija reproduktivnih ćelija i embriona – kome, kada i zašto?”. Šansa za roditeljstvo rs. 22. 5. 2017. Pristupljeno 23. 1. 2020. 
  2. ^ a b v g d Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018.
  3. ^ F. Zegers-Hochschild, G. D. Adamson, J. de Mouzon, O. Ishihara, R. Mansour, K. Nygren, E. Sullivan, S. Vanderpoel, “International Committee for Monitoring Assisted Reproductive Technology (ICMART) and the World Health Organization (WHO) revised glossary of ART terminology, 2009”, Fertility and Sterility, Vol. 92, 5/2009, 1520-1524
  4. ^ Ljiljana Mirković, Miomir Krstić, Dragoljub Pantović, Budimir Pavlović, Vojislav Žižić, „Ideja Petra Radovića o transplantaciji oplođene jajne ćelije u humanoj reprodukciji“, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 7-8/2002, 290-292.
  5. ^ Critchley, Hilary O. D.; Saunders, Philippa T. K. (2009). „Hormone Receptor Dynamics in a Receptive Human Endometrium”. Reproductive Sciences. 16 (2): 191—199. ISSN 1933-7191. doi:10.1177/1933719108331121. 
  6. ^ van Eekelen, R; van Geloven, N; van Wely, M; Bhattacharya, S; van der Veen, F; Eijkemans, M J; McLernon, D J (2019-06-13). „IVF for unexplained subfertility; whom should we treat?”. Human Reproduction. 34 (7): 1249—1259. ISSN 0268-1161. doi:10.1093/humrep/dez072. 
  7. ^ Noyes, Nicole; Labella, Patty Ann; Grifo, James; Knopman, Jaime M. (2010-05-18). „Oocyte cryopreservation: a feasible fertility preservation option for reproductive age cancer survivors”. Journal of Assisted Reproduction and Genetics. 27 (8): 495—499. ISSN 1058-0468. doi:10.1007/s10815-010-9434-3. 
  8. ^ Kovaček Stanić, Gordana, Samardžić, Sandra. 2017. „Novi oblici porodice: medicinski asisitirana reprodukcija.ˮ Pravni život 10/2017: 139‒154.
  9. ^ Vlašković, Veljko. 2019. „Žena koja živi sama kao korisnica usluga biomedicinski potpomognute oplodnje.ˮ U Zbornik radova Sloboda pružanja usluga i pravna sigurnost ur. Miodrag Mićović, 651‒665. Kragujevac: Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Institut za pravne i društvene nauke.
  10. ^ „Recommendations for practices utilizing gestational carriers: an ASRM Practice Committee guideline”. Fertility and Sterility. 97 (6): 1301—1308. 2012. ISSN 0015-0282. doi:10.1016/j.fertnstert.2012.03.011. 
  11. ^ Practice Committee of American Society for Reproductive Medicine; Practice Committee of Society for Assisted Reproductive Technology. Revised guidelines for human embryology and andrology laboratories. Fertil Steril. 2008 Nov;90(5 Suppl):S45-59.
  12. ^ Marilyn H. Karfeld, “Selecting a Baby's Gender Raises Ethical Problems”, Cleveland Jewish News, Sept. 25, 1998, 19-20.
  13. ^ Practice Committee of the American Society for Reproductive Medicine. Electronic address: asrm@asrm.org. Definitions of infertility and recurrent pregnancy loss: a committee opinion. Fertil Steril. 2020 Mar;113(3):533-535.
  14. ^ Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. str.105-110.
  15. ^ Practice Committee of the American Society for Reproductive Medicine, Practice Committee of the Society for Assisted Reproductive Technology, and Practice Committee of the Society of Reproductive Biologists and Technologists. Electronic address: asrm@asrm.org. Minimum standards for practices offering assisted reproductive technologies: a committee opinion. Fertil Steril. 2021 Mar;115(3):578-582.
  16. ^ Roger Brownsword, “Happy Families, Consenting Couples, and Children with Dignity: Sex Selectionand Saviour Siblings”, Child and Family Law Quarterly., Vol. 17, 4/2005, 459.
  17. ^ T. Baldwin, “Reproductive Liberty and Elitist Contempt: Reply to John Harris”, Journal of Medical Ethics, Vol. 31, 5/2005, 288.
  18. ^ Bordaš, Bernadet. 2011. „Pitanja biomedicinski potpomognutog oplođenja pred Evropskim sudom za ljudska prava.ˮ U Zbornik radova Pravnog fakulteta, 45 (3), ur. Dragiša Dakić, 313‒333. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Centar za izdavačku delatnost.
  19. ^ „Bestimmung zur Präimplantationsdiagnostik im Fortpflanzungsmedizingesetz 2015”. RIS (na jeziku: nemački). Bundeskanzleramt. Pristupljeno 2017-09-26. 
  20. ^ Vlada Republike Srbije [VLADA RS]. 2016. Obrazloženje Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Beograd: Vlada Republike Srbije.
  21. ^ a b v Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 i 113/2017 - dr. zakon)
  22. ^ Republički fond za zdravstveno osiguranje [RFZO]. 2021. Uputstvo za sprovođenje lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja (BMPO), Beograd: Republički fond za zdravstveno osiguranje.
  23. ^ Draškić, Marija. 2013. „Biomedicinski potpomognuto oplođenje.ˮ U Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom EU, ur. Radmila Vasić i Ivana Krstić, 219‒235. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
  24. ^ Draškić, Marija. 2019. Porodično pravo i pravo deteta. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
  25. ^ Sullivan-Pyke, C; Dokras, A (March 2018). "Preimplantation Genetic Screening and Preimplantation Genetic Diagnosis". Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 45 (1): 113–125.
  26. ^ Daniela Reitz: Wunschkinder. Präimplantationsdiagnostik aus der Perspektive der Prinzipienethik und der feministischen Ethik, Edition Ethik Band 8, Edition Ruprecht, Göttingen 2011, ISBN 978-3-7675-7139-6.
  27. ^ Brigit Toebes, “Sex Selection under International Human Rights Law”, Medical Law International, Vol. 9, 3/2008, 197.
  28. ^ Dodatak 2 Zakona o humanoj fertilizaciji i embriologiji Ujedinjenog Kraljevstva iz 1990. godine, sa novim odredbama (1ZA - 1ZC) iz 2008.
  29. ^ Beyond Therapy: Biotechnology and the Pursuit of Happiness, Chapter 2, Better Children, bioethicsarchive.georgetown.edu Pristupljeno:20.1.2020.

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медицински_асистирана_репродукција&oldid=27441973”