Википедија

Međunarodni olimpijski komitet

Управљачко тело Олимпијског покрета

Međunarodni olimpijski komitet (MOK; engl. International Olympic Committee, IOC, franc. Comité international olympique, CIO) je međunarodna sportska organizacija sa sedištem u Švajcarskoj, u gradu Lozani. Osnovana je 23. juna 1894. na kongresu u Parizu, pod idejnim vođstvom barona Pjera de Kubertena. Njegova ideja je bila oživeti oblik takmičenja poznat u staroj Grčkoj po modelu sportskog međunarodnog takmičenja najvišeg ranga. Na istom kongresu je odlučeno da će domaćin I Olimpijskih igara biti Atina, pa je za godinu održavanja odabrana 1896.[1]

International Olympic Committee
Međunarodni olimpijski komitet
MotoBrže, Više, Jače - Zajedno
(lat. Citius, Altius, Fortius - Communiter)
Osnovana23. jun 1894. god.; pre 129 godina (1894-06-23)
Datum osnivanja23. jun 1894. god.; pre 129 godina (1894-06-23)
TipSportska organizacija
SedišteLozana, Švajcarska
Članovi105 aktivnih članova,
32 honorarna člana i
1 počasni član
Službeni jezicifrancuski, engleski
i jezik zemlje domaćina po potrebi
Počasni predsednikBelgija Žak Rog
PredsednikNjemačka Tomas Bah
PotpredsedniciKina Ju Zaićing; Španija Huan Antonio Smaranh; Turska Ugur Erdener; Sjedinjene Američke Države Anita De Franc
Generalni direktorBelgija Kristof De Keper
Veb-sajtwww.olympic.org

MOK je upravno telo Nacionalnih olimpijskih komiteta (NOK) i svetskog „Olimpijskog pokreta“, što je naziv MOK-a za sve subjekte i pojedince uključene u Olimpijske igre. Od 2020. godine, MOK je zvanično priznao 206 Nacionalna olimpijska komiteta. Aktuelni predsednik MOK-a je Nemac Tomas Bah, koji je nasledio Žaka Roga iz Belgije u septembru 2013. godine.[2]

Istorija uredi

 
Zgrada MOK-a u Lozani, Švajcarska.

MOK je osnovao Pjer de Kuberten 23. juna 1894. godine sa Demetriosom Vikelasom kao prvim predsednikom. Od aprila 2019. njegovo članstvo broji 95 aktivnih članova, 44 počasna člana, jednog počasnog predsednika (Žak Roga) i jednog počasna člana (Henri Kisindžera).[3] MOK je vrhovni autoritet modernog olimpijskog pokreta širom sveta.

MOK organizuje moderne Olimpijske igre i Olimpijske igre mladih (OIM), koje se održavaju leti i zimi, svake četiri godine. Prve Letnje olimpijske igre održane su u Atini u Grčkoj 1896. godine; prve Zimske olimpijske igre bile su u francuskom Šamoniju 1924. Prve letnje OIM bile su u Singapuru 2010. godine, a prve Zimske OIM u Inzbruku 2012. godine.

Do 1992. su se letnje i zimske olimpijske igre održavale iste godine. Nakon te godine, međutim, MOK je Zimske olimpijske igre premestio na parne godine između Letnjih igara, kako bi pomogao u razdvajanju planiranja dva događaja, i poboljšao finansijski bilans MOK-a, koji prima proporcionalno veći prihod u godinama Olimpijskih igra.

Generalna skupština UN je 2009. MOK-u dala status stalnog posmatrača. Ova odluka je omogućava MOK-u da se direktno uključi u dnevni red UN-a i da prisustvuje sastancima Generalne skupštine UN-a na kojima može uzeti reč. Generalna skupština je 1993. odobrila Rezoluciju za dodatno učvršćivanje MOK-UN saradnje oživljavanjem Olimpijskog primirja.[4]

MOK je u novembru 2015. dobio odobrenje za izgradnju novog sedišta u Lozani. Procenjeno je da će troškovi projekta iznositi 156 miliona dolara.[5] MOK je 11. februara 2019. najavio da će „Olimpijsku kuću” otvoriti 23. juna 2019. godine, što je i učinjeno a to se poklopilo sa 125 godišnjicom postojanja.[6] Olimpijski muzej ostaje u Ušiju u Lozani.[7]

Predsednici MOK-a uredi

Predsednici MOK-a se biraju na kongresima na period od više godina. Postoje inicijative da se zbog potencijalno velikog uticaja koje predsednik ima na celi Olimpijski pokret, pa i konkretnih problema vezanih uz korupciju, mandat predsednika i članova ipak ograniči, a izbor napravi transparentnijim. Do sada su, međutim, predsednici bili birani na period od više godina, tako da je do sada ukupno bilo samo 8 predsednika MOK-a:

 
 
Sedište MOK-a (levo) i olimpijski muzej (desno) u Lozani.
Predsednik Mandat
  Demetrios Vikelas 1894 - 1896
  baron Pjer de Kuberten 1896 - 1925
  grof Anri de Baile-Latur 1925 - 1942
  Zigfrid Edstrem 1942 - 1952
  Ejveri Brandidž 1952 - 1972
  lord Majkl Kilanin 1972 - 1980
  Huan Antonio Samaran 1980 - 2001
  Žak Rog 2001 - 2013
  Tomas Bah 2013 - danas

Zabrinutost za životnu sredinu uredi

MOK priznaje da Olimpijske igre zahtevaju značajne ekološke resurse, aktivnosti i građevinske projekte koji bi mogli biti štetni po životnu sredinu grada domaćina.[8] Godine 1995, predsednik MOK-a Huan Antonio Samaranh izjavio je, „Međunarodni olimpijski komitet je odlučan u osiguravanju da životna sredina postane treća dimenzija organizacije Olimpijskih igara, prva i druga su sport i kultura.“[9] Postupajući u skladu sa ovim saopštenjem, 1996. godine MOK je dodao „životnu sredinu“ kao treći stub svojoj viziji za Olimpijske igre.[10] MOK zahteva od gradova koji konkurišu za održavanje Olimpijskih igara da obezbede sveobuhvatnu strategiju zaštite životne sredine u pripremi za udomljavanje igara, i po okončanju igara.[11] Ova inicijativu je najviše došla do izražaja 2000. godine, kada je Pekinški organizacioni odbor za Olimpijske igre u Pekingu razvio strategiju „zelenih olimpijskih igra“. Nastojanja na Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu 2008. u cilju organizovanja ekološki prihvatljivih igara rezultirali su sa preko 160 projekata koji su ispunili cilj „zelenih“ igara kroz poboljšanje kvaliteta vazduha i kvaliteta vode, implementaciju održivih izvora energije, poboljšano upravljanje otpadom i obrazovanje o životnoj sredini. Ovi projekti su uključivali preseljenje ili zatvaranje industrijskog pogona, zamenu peći, uvođenje novih standarda emisije i strožu kontrolu saobraćaja.[12] Većina ovih mera usvojena je privremeno, i iako su ostvarena stvarna poboljšanja (posebno u kvalitetu vazduha), većina tih poboljšanja je nestala godinu dana nakon igara. Iako su ova poboljšanja bila kratkog daha, uključivanje MOK-ovih politika zaštite okoliša u ocenjivanje i odabir gradova domaćina pokazuje korporativnu odgovornost na kojoj se može nadograđivati u godinama koje dolaze. Detaljni okviri za ekološku održivost objavljeni su za Zimske olimpijske igre 2018. i Letnje olimpijske igre 2020. u Pjongčangu u Južnoj Koreji i Tokiju u Japanu.[13][14]

MOK pristupi uredi

MOK ima četiri glavna pristupa za rešavanje zdravstvenih problema životne sredine tokom izgradnje i odvijanja takmičenja Olimpijskih igara. Prvo, Komisija za održivost i nasleđe MOK-a se fokusira na to kako MOK može poboljšati strategije i politike povezane sa zdravljem životne sredine tokom procesa izbora gradova domaćina Olimpijskih igara.[15] Drugo, svaki grad kandidat mora dostaviti MOK-u informacije o stanju životne sredine, poput kvaliteta vazduha i procene uticaja na životnu sredinu. Treće, svakom gradu domaćinu je data mogućnost da deklariše „obećanja“ za rešavanje specifičnih ili opštih zdravstvenih aspekata životne sredine pri održavanju Olimpijske igre. Četvrto, MOK podstiče sve gradove domaćine da sarađuju sa Ujedinjenim nacijama kako bi radili na postizanju zdravstvenih ciljeva životne sredine.[16] Ultimatno, MOK koristi ova četiri glavna pristupa u pokušaju da umanji negativne uticaje po zdravlje životne sredine u gradu domaćinu.

Efekti konstrukcije olimpijskih objekata na vazduh uredi

Gradovi domaćini Olimpijskih igara imaju dve primarne brige: zagušenje saobraćaja i zagađenje vazduha, što može dovesti do narušavanja kvaliteta vazduha tokom i nakon izgradnje olimpijskih objekata.[17] Istraživanje sprovedena tokom Olimpijskih igara u Pekingu identifikovala su čestice - mereno u smislu PM10 (količina aerodinamičkog prečnika čestica ≤10 μm u datoj količini vazduha) - kao glavni prioritet koji treba uzeti u obzir.[18][19] Čestice u vazduhu, zajedno sa drugim zagađivačima u vazduhu, izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme, poput astme, i doprinose pogoršanju urbanih ekosistema. Crni ugljenik se ispušta u vazduh usled nepotpunog sagorevanja ugljeničnih tečnosti što doprinosi globalnim klimatskim promenama i ima posledica po zdravlje ljudi. Koncentracija crnog ugljenika ima veliki uticaj na kamionski saobraćaj zbog gužve u saobraćaju tokom masovne izgradnje. Dodatno, sekundarni zagađivači poput CO, NOx, SO2, benzena, toluena, etilbenzena, i ksilena (BTEX) takođe se oslobađaju tokom izgradnje olimpijskih objekata, što dovodi do štetnih uticaja na životnu sredinu.[20]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Roger Bartlett, Chris Gratton, Christer G. Rolf Encyclopedia of International Sports Studies. Routledge, 2012, p. 678
  2. ^ Gibson, Owen (2013-09-10). „Thomas Bach elected to succeed Jacques Rogge as IOC president”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2019-02-12. 
  3. ^ „IOC Members List”. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  4. ^ „Cooperation with the UN”. 21. 6. 2016. Pristupljeno 14. 9. 2016. 
  5. ^ swissinfo.ch, S. W. I.; Corporation, a branch of the Swiss Broadcasting. „Lausanne gives green light to new IOC headquarters”. SWI swissinfo.ch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-02-12. 
  6. ^ „OLYMPIC HOUSE”. IOC. Pristupljeno 3. 3. 2019. 
  7. ^ „Olympic House to officially open on Olympic Day - Olympic News”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2019-02-11. Pristupljeno 2019-02-12. 
  8. ^ Jin Y, Zhang JJ, Ma X, Connaughton DP (2011). „Residents' Perceptions of Environmental Impacts of the 2008 Beijing Green Olympic Games”. European Sport Management Quarterly. 11 (3): 275—300. 
  9. ^ Jagemann, H. (2003). „Sport and the Environment: Ways toward Achieving the Sustainable Development of Sport”. The Sports Journal. Pristupljeno 23. 10. 2016. 
  10. ^ Beyer S. (2006). The green Olympic Movement: Beijing 2008. Chinese Journal of International Law, 5:2, 423-440.
  11. ^ „Host City Contract” (PDF). IOC. 2009. Pristupljeno 23. 10. 2016. 
  12. ^ Chen Y, Jin GZ, Kumar N, Shi G. (2012). The Promise of Beijing: Evaluating the Impact of the 2008 Olympic Games on Air Quality. Journal of Environmental Economics and Management, 66, 424-433.
  13. ^ „Creating a New Horizon for Sustainable 2018 PyeongChang Olympic and Paralympic Winter Games: Furthering Benefits to Human and Nature” (PDF). The PyeongChang Organizing Committee for the 2018 Olympic and Paralympic Winter Games. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 10. 2016. g. Pristupljeno 26. 10. 2016. 
  14. ^ „Tokyo 2020 Olympic and Paralympic Games High-level Sustainability Plan” (PDF). The Tokyo Organizing Committee of the Olympic and Paralympic Games. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 10. 2016. g. Pristupljeno 23. 10. 2016. 
  15. ^ „Sustainability And Legacy Commission”. International Olympic Committee. 10. 6. 2021. 
  16. ^ „The 2016 Olympic Games: Health, Security, Environmental, and Doping Issues” (PDF). Congressional Research Service. 8. 8. 2016. Pristupljeno 16. 8. 2021. 
  17. ^ Qiao Q, Zhang C, Huang B, Piper JDA. (2011). Evaluating the environmental quality impact of the 2008 Beijing Olympic Games: magnetic monitoring of street dust in Beijing Olympic Park. Geophysical Journal International, Vol. 187; 1222.
  18. ^ Chena DS, Chenga SY, Liub L, Chenc T, Guoa XR. (2007). An integrated MM5–CMAQ modeling approach for assessing transboundary PM10 contribution to the host city of 2008 Olympic summer games—Beijing, China. Atmospheric environment. Vol. 41; 1237-1250.
  19. ^ Wang X et. al. (2009). Evaluating the air quality impacts of the 2008 Beijing Olympic Games: On-road emission factors and black carbon profiles. Atmospheric environment. Vol. 43; 4535-4543.
  20. ^ Wang T et. al. (2010). Air quality during the 2008 Beijing Olympics: secondary pollutants and regional impact. Atmos. Chem. Phys. Vol. 10; 7603–7615.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Međunarodni olimpijski komitet na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_олимпијски_комитет&oldid=27551818”