Međuljudski odnosi
Međuljudski odnosi su uzajamni, neposredni odnosi u različitim sferama društvenog života pojedinaca i grupa. Ovi oblici socijalne interakcije mogu se odvijati na planu verbalne ili neverbalne komunikacije, a po rezultatima mogu biti uspešni ili neuspešni, zadovoljavajući ili nezadovoljavajući. Međuljudske veze su takođe predmet matematičke sociologije.[1] Naučno izučavanje odnosa evoluiralo je tokom devedesetih godina dvadesetog veka i naziva se „naukom o odnosima”,[2] koja se razlikuje od anegdotskih dokaza ili od pseudo-stručnjaka po tome što zasniva svoje zaključke na podacima i objektivnoj analizi.
Međuljudski odnosi variraju u stepenu intimnosti, samootkrivanja, trajanja, reciprociteta i distribucije moći. Glavne teme ili svrhe međuljudskih odnosa su: porodica, srodstvo, prijateljstvo, ljubav, brak, posao, zaposlenje, klubovi, susedstvo, etičke vrednosti, podrška i solidarnost. Međuljudski odnosi mogu biti regulisani zakonom, običajima ili međusobnim sporazumom i čine osnovu društvenih grupa i društava. Pojavljuju se kada ljudi komuniciraju ili deluju jedni sa drugima u specifičnim društvenim kontekstima,[3] i uspevaju na pravičnim i recipročnim kompromisima.[4]
Tipovi uredi
Intimni odnosi uredi
Romantične veze uopšte uredi
Romantične veze su definisali na bezbroj načina, pisci, filozofi, religije, naučnici, a u današnje vreme i savetnici za odnose. Dve popularne definicije ljubavi su Sternbergova trouglasta teorija ljubavi i Fišerova teorija ljubavi.[5][6][7] Sternberg definiše ljubav u smislu intimnosti, strasti i posvećenosti, za koje tvrdi da postoje na različitim nivoima u različitim romantičnim vezama. Fišer definiše ljubav kao sastavljenu od tri faze: privlačnost, romantična ljubav i vezanost. Romantične veze mogu postojati između dvoje ljudi bilo kog pola ili među grupom ljudi (vidi poliamoriju).
Romansa uredi
Dok mnogi pojedinci prepoznaju jedinstveni kvalitet romantične veze kao prisustvo ljubavi, nemoguće je da romantične veze opstanu bez komponente međuljudske komunikacije. U okviru romantičnih veza, ljubav je stoga jednako teško definisati. Hazan i Šaver[8] definišu ljubav, koristeći Ejnsvortovu teoriju privrženosti, kao blizinu, emocionalnu podršku, samoistraživanje i nevoljnost odvajanja kada se rastaje od voljene osobe. Druge komponente za koje se obično smatra da su neophodne za ljubav su fizička privlačnost, sličnost,[9] reciprocitet[6] i samootkrivanje.[10]
Faze života uredi
Rane adolescentske veze karakterišu druženje, reciprocitet i seksualna iskustva. Kako odrasli u nastajanju sazrevaju, oni počinju da razvijaju privrženost i osobine brige u svojim odnosima, uključujući ljubav, vezivanje, sigurnost i podršku za partnere. Rane veze takođe imaju tendenciju da budu kraće i pokazuju veću uključenost u društvene mreže.[11] Kasnije veze često su obeležene smanjenjem učešća u društvenim mrežama, jer par posvećuje više vremena jedno drugom nego saradnicima.[12] Kasnije veze takođe imaju tendenciju da pokazuju viši nivo posvećenosti.[11]
Većina psihologa i savetnika za odnose predviđa opadanje intimnosti i strasti tokom vremena, što biva zamenjeno većim naglaskom na druželjubivosti (razlikuje se od adolescentske saputničke ljubavi po kvalitetima brižnosti, posvećenisti i fokusiranosti na partnera). Međutim, studije parova nisu otkrile opadanje intimnosti niti važnosti seksa, intimnosti i strastvene ljubavi za one u dužim ili kasnijim vezama.[13] Stariji ljudi imaju tendenciju da budu zadovoljniji u svojim odnosima, ali se suočavaju sa većim preprekama za ulazak u nove veze nego mlađi ili sredovečni ljudi.[14] Posebno se starije žene suočavaju sa društvenim, demografskim i ličnim preprekama; muškarci od 65 i više godina imaju skoro dvostruko veće šanse da budu u braku nego žene, a skoro tri puta je veća verovatnoća da će udovci izlaziti 18 meseci nakon gubitka partnera u poređenju sa udovicama.
Bolja polovina uredi
Termin bolja polovina stekao je popularnost tokom 1990-ih, odražavajući sve veće prihvatanje 'neheteronormativnih' odnosa. Može se koristiti da se izbegne stvaranje pretpostavke o polu ili statusu u vezi (npr. u braku, vanbračnoj zajednici, građanskoj zajednici) intimnog partnera osobe. Kohabitacije nastavljaju da rastu u zastupljenosti, pri čemu mnogi partneri smatraju da je kohabitacija skoro jednako ozbiljna kao brak ili zamena za brak.[14] Posebno LGBTQ osobe mogu se suočiti sa jedinstvenim izazovima u uspostavljanju i održavanju intimnih odnosa. Naprezanja 'unutrašnje homo-negativnosti' i predstavljanje sebe u skladu sa društveno prihvatljivim rodnim normama može smanjiti zadovoljstvo i emocionalne i zdravstvene beneficije koje doživljavaju u svojim odnosima..[15][16][17] LGBTQ mladima takođe nedostaje društvena podrška i vršnjačke veze koje uživaju heteronormativni mladi ljudi.[18] Bez obzira na to, uporedna istraživanja homoseksualnih i heteroseksualnih parova otkrila su mali broj razlika u intenzitetu, kvalitetu, zadovoljstvu ili posvećenosti odnosa.[19]
Reference uredi
- ^ Berscheid E, Peplau LA (1983). „The emerging science of relationships”. Ur.: Kelley HH. Close relationships. New York: W.H. Freeman and Company. str. 1–19. OCLC 9131639.
- ^ Berscheid E (april 1999). „The greening of relationship science”. The American Psychologist. 4. 54 (4): 260—6. PMID 10217995. doi:10.1037/0003-066X.54.4.260.
- ^ Ye, Jinhui; Ye, Xiaoting (4. 11. 2020). „Adolescents' interpersonal relationships, self-consistency, and congruence: Life meaning as a mediator”. Social Behavior and Personality. 48 (11): 1—11. S2CID 226526839. doi:10.2224/sbp.9428.
- ^ Molm, Linda D.; Schaefer, David R.; Collett, Jessica L. (2007). „The Value of Reciprocity”. Social Psychology Quarterly. 70 (2): 199—217. JSTOR 20141780. S2CID 146252068. doi:10.1177/019027250707000208.
- ^ Acker, Michele; Davis, Mark H. (1992). „Intimacy, Passion and Commitment in Adult Romantic Relationships: A Test of the Triangular Theory of Love”. Journal of Social and Personal Relationships. 9 (1): 21—50. S2CID 143485002. doi:10.1177/0265407592091002.
- ^ a b Gibson, Lacey S. (20. 1. 2015). „The Science of Romantic Love: Distinct Evolutionary, Neural, and Hormonal Characteristics”. International Journal of Undergraduate Research and Creative Activities. 7: 1. doi:10.7710/2168-0620.1036
.
- ^ Sternberg, Robert J. (1986). „A triangular theory of love.”. Psychological Review. 93 (2): 119—135. doi:10.1037/0033-295x.93.2.119.
- ^ Hazan, Cindy; Shaver, Phillip (1987). „Romantic love conceptualized as an attachment process.”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (3): 511—524. PMID 3572722. S2CID 2280613. doi:10.1037/0022-3514.52.3.511.
- ^ Vangelisti, Anita L. (2011). „Interpersonal Processes in Romantic Relationships” (PDF). Ur.: Knapp, Mark L.; Daly, John A. The SAGE Handbook of Interpersonal Communication. SAGE Publications. str. 597—631. ISBN 978-1-4129-7474-5. S2CID 15423545.
- ^ Kito M (april 2005). „Self-disclosure in romantic relationships and friendships among American and Japanese college students”. The Journal of Social Psychology. 145 (2): 127—40. PMID 15816343. S2CID 25117099. doi:10.3200/SOCP.145.2.127-140.
- ^ a b Meier A, Allen G (2009). „Romantic Relationships from Adolescence to Young Adulthood: Evidence from the National Longitudinal Study of Adolescent Health”. The Sociological Quarterly. 50 (2): 308—335. PMC 4201847 . PMID 25332511. doi:10.1111/j.1533-8525.2009.01142.x.
- ^ Merkle, Erich R.; Richardson, Rhonda A. (2004). „Digital Dating and Virtual Relating: Conceptualizing Computer Mediated Romantic Relationships”. Family Relations. 49 (2): 187—192. JSTOR 585815. doi:10.1111/j.1741-3729.2000.00187.x.
- ^ Montgomery, Marilyn J.; Sorell, Gwendolyn T. (1997). „Differences in Love Attitudes across Family Life Stages”. Family Relations. 46 (1): 55—61. JSTOR 585607. doi:10.2307/585607.
- ^ a b Sassler S (jun 2010). „Partnering Across the Life Course: Sex, Relationships, and Mate Selection”. Journal of Marriage and the Family. 72 (3): 557—575. PMC 3399251 . PMID 22822268. doi:10.1111/j.1741-3737.2010.00718.x.
- ^ Mohr, Jonathan J.; Daly, Christopher A. (2008). „Sexual minority stress and changes in relationship quality in same-sex couples”. Journal of Social and Personal Relationships. 25 (6): 989—1007. S2CID 145225150. doi:10.1177/0265407508100311.
- ^ Li, Tina; Dobinson, Cheryl; Scheim, Ayden; Ross, Lori (2013). „Unique Issues Bisexual People Face in Intimate Relationships: A Descriptive Exploration of Lived Experience”. Journal of Gay & Lesbian Mental Health. 17: 21—39. S2CID 145715751. doi:10.1080/19359705.2012.723607.
- ^ Iantaffi A, Bockting WO (mart 2011). „Views from both sides of the bridge? Gender, sexual legitimacy and transgender people's experiences of relationships”. Culture, Health & Sexuality. 13 (3): 355—70. PMC 3076785 . PMID 21229422. doi:10.1080/13691058.2010.537770.
- ^ DeHaan S, Kuper LE, Magee JC, Bigelow L, Mustanski BS (2013). „The interplay between online and offline explorations of identity, relationships, and sex: a mixed-methods study with LGBT youth”. Journal of Sex Research. 50 (5): 421—34. PMID 22489658. S2CID 19195192. doi:10.1080/00224499.2012.661489.
- ^ Roisman GI, Clausell E, Holland A, Fortuna K, Elieff C (januar 2008). „Adult romantic relationships as contexts of human development: a multimethod comparison of same-sex couples with opposite-sex dating, engaged, and married dyads”. Developmental Psychology. 44 (1): 91—101. PMID 18194008. doi:10.1037/0012-1649.44.1.91.
Literatura uredi
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- Miller R (2. 9. 2014). Intimate Relationships. McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-786180-3.
- Williams KD, Nida SA (1. 12. 2016). Ostracism, Exclusion, and Rejection. Taylor & Francis. ISBN 978-1-315-30845-6.
- Baumeister RF, Leary MR (maj 1995). „The need to belong: desire for interpersonal attachments as a fundamental human motivation”. Psychological Bulletin. 117 (3): 497—529. PMID 7777651. doi:10.1037/0033-2909.117.3.497.
- Hartgerink CH, van Beest I, Wicherts JM, Williams KD (2015). „The ordinal effects of ostracism: a meta-analysis of 120 Cyberball studies”. PLOS One. 10 (5): e0127002. PMC 4449005 . PMID 26023925. doi:10.1371/journal.pone.0127002.
- Wong DW, Hall KR, Justice CA, Wong L (2014). Counseling Individuals Through the Lifespan. SAGE Publications. str. 326. ISBN 978-1483322032. „Intimacy: As an intimate relationship is an interpersonal relationship that involves physical or emotional intimacy. Physical intimacy is characterized by romantic or passionate attachment or sexual activity.”
- Ribbens JM, Doolittle M, Sclater SD (2012). Understanding Family Meanings: A Reflective Text. Policy Press. str. 267—268. ISBN 978-1447301127.
- Derlega VJ (2013). Communication, Intimacy, and Close Relationships. Elsevier. str. 13. ISBN 978-1483260426.
- GAIA, A. CELESTE (2002). „Understanding Emotional Intimacy: A Review of Conceptualization, Assessment and the Role of Gender”. International Social Science Review. 77 (3/4): 151—170. ISSN 0278-2308. JSTOR 41887101.
- Miller, Rowland & Perlman, Daniel (2008). Intimate Relationships (5th ed.). McGraw-Hill. ISBN 978-0073370187
- Perlman, D. (2007). The best of times, the worst of times: The place of close relationships in psychology and our daily lives. Canadian Psychology, 48, 7–18.
- Mashek DJ, Aron A (2004). Handbook of Closeness and Intimacy. Psychology Press. str. 1—6. ISBN 978-1135632403.
- Moore, M. (1985) "Nonverbal Courtship Patterns in Women: Contact and Consequences", Ethnology and Sociobiology, 6: 237–247.
- Woolhouse, Hannah; McDonald, Ellie; Brown, Stephanie (2012-09-13). „Women's experiences of sex and intimacy after childbirth: making the adjustment to motherhood”. Journal of Psychosomatic Obstetrics & Gynecology. 33 (4): 185—190. ISSN 0167-482X. PMID 22973871. S2CID 37025280. doi:10.3109/0167482x.2012.720314.
- Delicate, Amy; Ayers, Susan; McMullen, Sarah (jun 2018). „A systematic review and meta-synthesis of the impact of becoming parents on the couple relationship”. Midwifery. 61: 88—96. ISSN 0266-6138. PMID 29574301. S2CID 4343958. doi:10.1016/j.midw.2018.02.022.
- Barrett, Geraldine; Pendry, Elizabeth; Peacock, Janet; Victor, Christina; Thakar, Rance; Manyonda, Isaac (februar 2000). „Women's sexual health after childbirth”. BJOG: An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 107 (2): 186—195. ISSN 1470-0328. PMID 10688502. S2CID 20957398. doi:10.1111/j.1471-0528.2000.tb11689.x.
