Википедија

MiG-31

Najbolji lovac presretac

Mig-31 (po NATO klasifikaciji engl. Foxhound), sovjetski je avion lovac–presretač. Projektovan je i razvijen u istraživačko-projektnom birou OKB Mikojan, sa namenom da zameni prethodni avion MiG-25. Predstavlja vrh razvoja i modernizacije prethodnog aviona MiG-25 i prvi je sovjetski borbeni avion četvrte generacije. Prvi je lovac u svetu uveden u operativnu upotrebu opremljen radarom sa faziranom antenskom rešetkom, elektronskim skeniranjem.

Mig-31
MiG-31
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1980.
Dužina22,69
Razmah krila13,46
Visina6,15
Površina krila61,6
Prazan21.820
Normalna poletna41.000
Maks. masa pri uzletanju46.200 kg
Turbo-mlazni motor2 h Solovljev D-30F6
Potisak TMM2 h 93 / 172 kN
Maks. brzina na Hopt3.000 km/h
Maks. brzina na H=01.500 km/h
Taktički radijus kretanja720 km
Dolet3.300 km
Plafon leta20.600 m
Brzina penjanja12.500 m/min

MiG-31 je projektovan za namenu presretanja i uništavanja ciljeva u vazduhu, na ekstremno malim, umereno malim, srednjim i velikim visinama, danju i noću, u svim meteorološkim uslovima, sa primenom aktivnog i pasivnog ometanja radara i toplotnog obmanjivanja protivnika. Grupa od četiri aviona MiG-31, u stanju je da frontalno kontroliše vazdušni prostor, ispred sebe, u širini od 800–900 km. Veoma je efikasan u otkrivanju i uništavanju krstarećih raketa.

Ukupno je proizvedeno oko 500 primeraka aviona MiG-31, od kojih je u Rusiji ostalo oko 370.[1][2]

Razvoj uredi

Glavni članak: MiG-25
 
Izgled aviona MiG-31.

Bez obzira što je MiG-25 izazvao veliku paniku na zapadu zbog svoje velike brzine i visine leta, ipak je bio avion sa ograničenim mogućnostima. Žrtvovane su mu mnoge karakteristike u cilju postizanja tih dveju, što nije optimalno rešenje. Avion nije imao skoro nikakve manevarske sposobnosti pri brzini za presretanje, bio je težak za letenje na malim visinama i imao je veoma mali taktički radijus. Njegov radar je bio dovoljno snažan da se odupre tadašnjim merama elektronskog ometanja ali nije imao mogućnost da uočava ciljeve koji lete na malim visinama (pogled nadole). Tokom operativne upotrebe, MiG-25 se naročito isticao u izviđačkoj nameni, dok je kao presretač vrlo brzo zastareo i zaostajao u odnosu na svoje savremenike.

Njegova zamena je otpočeta razvojem kroz prototip Je-155MP, koji je prvi put poleteo 16. septembra 1975. godine. Novi avion je izgledao kao verzija MiG-25, sa dužim trupom, sa još jednom kabinom, ali se ipak suštinski radilo o potpuno novoj letelici. Ograničenja sovjetske industrije prinudila su proizvođača da za izradu 80% strukture aviona MiG-25 upotrebi niklovani čelik. Kod novog prototipa Je-155MP udvostručena je primena titanijuma (povećano na 16%) i utrostručena upotreba aluminijumskih legura (na 33%), u cilju smanjenja ukupne mase aviona. Nova struktura je imala manju masu i veću nosivost, zbog čega je avion pri nadzvučnim brzinama lako podnosio normalna ubrzanja od 5 g, za razliku od MiG-25 (koji je imao ograničenje na 4,5 g). Novi prototip je mogao leteti nadzvučnom brzinom i na malim visinama. Povećan mu je ukupan kapacitet goriva, a pogon su sačinjavali novi efikasniji dvoprotočni motori.

Najznačajniji pomak je uvođenje novog, mnogo naprednijeg, radara sa mogućnošću uočavanja i praćenja više ciljeva iznad i ispod visine svoje pozicije. Razvijen je avion sposoban da uspešno presreće sve tipove protivničkih aviona iz NATO pakta, i to ne samo pri njihovom prodoru u vazdušni prostor Sovjetskog Saveza, već i pri njihovom dejstvu sa distance.[1][2][3]

Proizvodnja uredi

Serijska proizvodnja aviona MiG-31 počela je 1979. godine, a prvi su uvedeni u operativnu upotrebu 1982. godine. Prvi put je snimljen, od strane norveških pilota, iznad Barencovog mora 1985. godine.

Ukupno je proizvedeno oko 500 primeraka aviona MiG-31, od kojih je ostalo u Rusiji oko 370. [4]

   
Izgled aviona MiG-31.

Tehnički opis uredi

Mig-31 se dokazao da je avion izuzetnih sposobnosti, posebno u zadacima na većim razdaljinama. Nastupio je veliki problem sa raspadom Sovjetskog Saveza, što je pratila i kriza sa raspadom Crvene armije. Nastupile su teškoće u organizaciji nacionalnih vojski i obezbeđenju njihovog budžeta. Vazduhoplovstva, pa i rusko, ostali su bez potrebnih sredstava za materijalno obezbeđenje aviona MiG-31 u operativnoj upotrebi. Procene su da je do 1996. godine, od ukupnog broja proizvedenih aviona MiG-31, bilo istovremeno samo 20% operativno sposobno.[2]

 
Silueta aviona MiG-31, u tri projekcije, sa ilustracijom aerodinamičke šeme.


 
Izložen MiG-31 u „Parku pobede“ u Saratovu.

Zmaj aviona i motor uredi

MiG-31 je, kao i MiG-25, veliki dvomotorni avion visokokrilac sa bočno postavljenim usisnicima i sa dva vertikalna repa. Za razliku od svog prethodnika, MiG-31 je dvosed, sa dva člana posade, sa pilotom i oficirom za navigaciju i za upravljanje sa naoružanjem. Na ovaj način je prevaziđena nedovoljna integracija i automatizacija sistema i rasterećen je pilot od mnogih radnji tokom borbe.

Struktura krila i trupa aviona MiG-31 su od materijala veće nosivosti u odnosu na MiG-25, što mu je omogućilo postizanje nadzvučnih brzina i na malim visinama leta. Motori Solovjev D-30F6 obezbeđuju mu veću brzinu leta, ekvivalenta M = 1,23, na malim visinama, a na velikim M = 2,83, može i 3 ali se izbegava zbog bezbednosti.

Stajni trap su tipa „tricikl“, sa po dva točka na svima nogama.

 
Motor

Motori aviona MiG-31 su dvoprotočni ali su i dalje veliki potrošači goriva. U unutrašnjim rezervoarima MiG-31 nosi 16.350 kg goriva. Spoljašnji nosači na krilima su takođe prilagođeni za vešanje rezervoara za gorivo, sa čime se ukupni kapacitet povećava za dodatnih 5.000 litara. Kasnije proizvedeni avioni opremljeni su sistemom za pretakanje goriva u letu.

Bez obzira na povećanje nosivosti strukture aviona MiG-31, sa izborom kvalitetnijeg materijala, postoje i dalje ograničenja opterećenja, odnosno ubrzanja u manevru 5 g.[2]

Oprema uredi

 
Ilustracija radara prvog u svetu uvedenog u operativnu upotrebu sa faziranom antenskom rešetkom, elektronskim skeniranjem..

Mig 31 je bio prvi lovac u operativnoj upotrebi u svetu, opremljen radarom sa faziranom antenskom rešetkom, elektronskim skeniranjem. Maksimalna daljina detekcije ciljeva, veličine lovačkog aviona, iznosi 200 km, a može da prati 10 i istovremeno da zahvata 4 cilja i to u sprezi sa raketama vazduh–vazduh velikog dometa R-33. Radar je spregnut sa infracrvenim (IC) sistemom za pretraživanje i praćenje ciljeva u vazdušnom prostoru, koji je integrisan u posebnom kontejneru ispod nosnog dela trupa aviona. Pri upotrebi, ovaj se kontejner izvlači iz trupa.

Četiri aviona MiG-31, integrisana u sistem sa sloj vezom, frontalno kontrolišu vazdušni prostor širine 800–900 km. Radarom upravlja oficir za navigaciju i naoružanje, koji je smešten u zadnjoj kabini.

Novije varijante Mig-31M, kao što su Mig-31D i Mig-31BS, imaju novu poboljšanu verziju radara sa povećanim dometom detekcije ciljeva (po nekim izvorima, ciljeve veličine aviona Avaksa detektuje na razdaljini od 400 km) i sa mogućnošću istovremenog napada na šest ciljeva. Komanda radara u zadnjoj kabini zamenjena je savremenim upravljačko–pokazivačkim sistemom, zasnovanom na multi-funkcionalnom displeju. Istovremeno je povećana i otpornost aviona na elektronsko ometanje, tako što su na vrhovima krila integrisani kontejneri sa protiv–radarskim mamcima.[1][2][3][5]


 
Četiri aviona MiG-31, u patroli osmatraju vazdušni prostor, sa uključenim radarima.

Kabina uredi

MiG-31 je dvosed, kabine su smeštene jedna iza druge. U prednjoj kabini je pilot koji upravlja letom aviona, držeći stalno levu ruku na ručici gasa, a desnu na palici komandi leta (sistem HOTAS). Operator u zadnjoj kabini upravlja radarom i oružjem. Sa ovakvom preraspodelom radnji, posada je efikasnija u borbi i manje se zamara, pogotovo što je na sovjetskim avionima tradicionalno integracija i automatizacija sistema na nižem nivou u odnosu na zapadne avione.[a]

Obe kabine su opremljene sedištima „o – o“ (katapultira se pri nultoj brzini i visini leta aviona).

U kabini je pokazivačko–upravljački sistem za novi višemodni radar, novo oružje i ostalu novu opremu. Pokazivači se zasnivaju na novoj tehnologiji tečnog kristala, slika u boji. Manji broj primeraka je doveden na ovaj standard. Smatra se da je ovim modifikacijama značajno povećana efikasnost aviona.[6]

Naoružanje uredi

 
Top GŠ-6-23M.

Glavno naoružanje Miga 31 sastoji se od šestocevnog topa GŠ-6-23M sa bojevim kompletom od 260 granata i četiri rakete vazduh–vazduh R-33, potkačene ispod trupa. R-33 predstavlja ruski ekvivalent američkoj raketi vazduh–vazduh AIM-54 feniks, s kojom je naoružan mornarički avion F-14 tomket. Pored polu-aktivnog radarskog vođenja, R-33 ima mogućnost i inercijalnog navođenja, sa mogućnošću korekcije putanje sa aviona sa koga je lansirana. U poslednjoj fazi leta, na raketi se aktivira sopstveni radar koji je dalje autonomno navodi na cilj. Nova verzija ove rakete ima oznaku R-37 i od prethodne verzije se razlikuje po krilcima, koja se sklapaju pri skladištenju.

MiG-31 nosi i starije rakete R-40, koje su ranije razvijene za Mig 25 i rakete vazduh–vazduh kratkog dometa R-60 ili R-73. Modernizovane verzije aviona MiG-31 naoružane su novijim raketama vazduh–vazduh R-77, koje se potkačinju na nosače ispod krila.

GŠ-6-23M ima izuzetno veliku kadencu (brzinu paljbe), među najvećim je od svih vazduhoplovnih topova u operativnoj upotrebi (približno 8.000 granata u minuti). Varijanta aviona MiG-31M, umesto topa ima dve dopunske podvesne tačke za nošenje raketa vazduh–vazduh R-33/R-37.[1][2]

     
Rakete vazduh–vazduh R-33, R-40, R-60 i R-77 potkačene ispod krila i trupa aviona MiG-31.

Varijante uredi

 
MiG-31M na izložbi, 2009. godine.
  • Je-155MP, eksperimentalni avion, prototip za MiG-31.[2][3][7]
  • MiG-31, lovac-presretač serijski.[2][3][7]
  • MiG-31B, lovac-presretač serijski, sa sistemom za dopunu goriva u letu.[7][8]
  • MiG-31D, antiraketni borbeni avion.[7][9]
  • MiG-31M, unapređeni lovac-presretač, sa novom opremom, motorom i naoružanjem.[7][10][11]
  • MiG-31BM, lovac za borbu protiv radarskih sistema.[7][12]
  • MiG-31Fe, višenamenski lovac.[7][13]
  • MiG-31E, lovac-presretač, za velike udaljenosti.[5][7]

MiG-31M uredi

 
Silueta MiG-31M u planu.

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, biro OKB Mikojan je počeo rad na poboljšanju rešenja, u smeru varijante presretača MiG-31M, koji je prvenstveno projektovan kao nosač za raketu R-37, poboljšanoj naslednici R-33, sa respektivnim dometom od 300 km (190 mi). Nosni deo trupa sa radomom je nagnuto nadole za 7 stepeni, u odnosu na uzdužnu osu aviona, da se poboljša vidljivost iz kabine nadole i unapred. Najvažnije poboljšanje je opremi: radaru, prikazivačkom kompleksu, kao i novom sistemu RST, sa laserskim daljinomerom. Razvijeno je i proizvedeno je sedam prototipova aviona MiG-31M, sa prvim letom krajem 1985. godine.[10][11]

Obezbeđen je novi prostor u avionu za smeštaj poboljšane opreme i rezervoara za gorivo (uvećano za do 300 litara). Najmanje jedan prototip je posedovao kontejner ispod krila za smeštaj elektronskih sistema. Obezbeđeno je upravljanje avionom na velikim napadnim uglovima i preseljena je prijemna sonda, rastojanje između motor je povećano, povećana je površina krmila pravca.[10][11]

MiG-31M nosi šest raketa R-33 u udubljenju u trupu, smeštenih po dve u tri reda. Svih šest mogu biti lansirane u plotunu, na različite ciljeve. Četiri rakete R-77 može može nositi na spoljnim nosačima. Top je bio ukinut. Kabina je reprojektovana, u prednjoj su sve komande, zadnjoj su ukinute. Vetrobran i zadnji prozor su svedeni na male table, obezbeđeno da se posveti puna pažnju na prikazivače.[10][11]

MiG-31M nije ušao u serijsku proizvodnju, jer ruska država nije imala novca da kupuje nove avione.[10][11]

MiG-31BM uredi

 
MiG-31BM na izložbi.

S obzirom na nagli pad javnog finansiranja, kada je nabavka novih aviona MiG-31M postala praktično nemoguće, počeo je 1997. godine rad na modernizaciji lovca-presretača MiG-31B u višenamenskog aviona MiG-31BM, kome su znatno povećane borbene sposobnosti. Opremljen je sistemom upravljanja oružjem, modernizovanim uz korišćenje svih tehnoloških potencijala. Novi MIG je postao višenamenski avion, koji nosi i precizno navođeno oružje za napad iz vazduha na ciljeve na zemlji. Zbog modernizacije opreme i naoružanja, efikasnost MiG-31BM u odnosu na bazni MiG-31 je porasla za 2,6 puta.[14]

Javno je demonstriran prototip aviona MiG-31BM u 1999. godini. Sadržao je ažurirani radar, uveden je satelitski navigacioni prijemnik i značajno je unapređen kabina sa novim aranžmanom. U zadnju su ugrađena tri velika ravna prikazivača. MiG-31BM nosi šest raketa R-33, alternativno R-37, kao i na nosačima ostale manje rakete i bombe.

Program se kretao polako, ali krajem 2006. godine, Rusko ratno vazduhoplovstvo (u koje se integriše i PVO nakon raspada Sovjetskog Saveza) je uvelo u operativnu upotrebu dva MIG-31BM. U 2011. godini, operativna upotreba se povećala na 60 primeraka MIG-31BM, koji ostaju u naoružanju do 2020. godine.[11] U toku je ispunjavanje drugog ugovora iz 2011. godine za modernizaciju 50 aviona, usavršenih u standard MiG-31BM.[15]

Karakteristike uredi

Uporedne karakteristike varijanti aviona MiG-31[7]
Parametri MiG-31[2][3] MiG-31B[8] MiG-31M[10][11] MiG-31BM[14] MiG-31E [5]
Dužina [m] 22,69 22,69 22,69 22,67 22,69
Razmah [m] 13,46 13,46 13,46 13,46 13,46
Visina [m] 5,15 6,15 6,15 6,10 5,15
Površina krila [m²] 61,60 61,60 61,60 61,60 61,60
Masa praznog [kg] 21.820 20.670 21.900 21.825 21.000
Normalna poletna Masa [kg] 41.000 41.000 – 42.400 40.860
Maksim. poletna Masa [kg] 46.200 46.200 52.000 48.200 46.000
Motor 2 h TRDDF D-30F-6 2 h DTRDF D-30F6 2 h DTRD D30F-6M 2 h DTRD D30F-6M 2 h TRDDF D30F-6
Potisak (bazni / dop. sag.) [kN] 2 h 91,00 / 152,00 2 h 91,00 / 152,00 – / 2 h 165 – / 2 h 165 2 h 91,00 / 152,00
Maksim. brzina Hopt / H=0 [km/h] 3.000 (M=2,82) / 1.500 3.000 (M=2,82) / 1.500 3.000 (M=2,82) / – 3.000 (M=2.83) / 1.500 3.000 (M=2,82) / 1.500
Dolet (bez dopun. rez. / sa) [km] 2.150 / 3.300 – / 3.300 – / 3.000 2.500 / 3.300 2.500 / 3.500
Taktički radijus [km] 720 – 2.000 720 – 2.200 – 720 – 2.000 –
Trajanje leta (dopun. gor./bez) [h] 6 / 3,5 7,0 / 3,6 – – 6 / 3,5
Praktični plafon [m] 20.600 20.600 20.600 20.000 20.600
Dozvoljeno ubrzanje [m/s²] 5 g – – – 5 g
Vatreno naoružanje, Top GŠ-6-23M (260 gran.) GŠ-6-23M (260 gran.) – GŠ-6-23 (260 gran.) GŠ-6-23M (260 gran.)
Masa spoljnih tereta [kg] 3.000 – 9.000 9.000 –
Rakete i bombe 4 h R-33

2 h R-40T

4 h R-60 (R-60M)

4 h R-33

4 h R-73 (R-40TD)

4 h R-60M

6 h R-37 (R-33S)

4 h R-77

6 h R-37 (R-33S)

4 h R-77 (RVV-AE)

2 h R-40TD

3 h H-59 i H-29T (2 H-59M)

6 h H-31P, H-25MP (H-25MPU)

6 h KAB-1500 (8 KAB-500)

6 h R-33Э

2 h R-40TD

4 h R-60M

Rekordi uredi

Posle uvođenja u operativnu upotrebu aviona MiG-31, postignuti su sa njim svetski rekordi u brzini, brzini penjanja i visini leta.

Svetski rekordi, po zvaničnoj evidenciji ФАИ, postignuti sa MiG-31, u klasi kopnenih aviona sa turbo pogonom bez ograničenja težine i dalje su važeći i prikazani su u tabeli.

Postignuti rekordi sa avionom MiG-31[16]
Rezultat-rekord Pilot Datum leta Lokacija Baza podataka
Visina od 21 695 m, sa teretom od 1 000 kg Vladimir Gurkin 1. avgust 2003. Ahtubinsk (Rusija) ID 7878
Visina od 21 695 m, sa teretom od 2 000 kg Vladimir Gurkin 1. avgust 2003. Ahtubinsk (Rusija) ID 7879
Uspon na visinu od 3 000 m za 1 min i 22 sec Vladimir Gurkin 1. avgust 2003. Ahtubinsk (Rusija) ID 7862
Uspon na visinu od 6 000 m za 1 min i 50 sec Vladimir Gurkin 1. avgust 2003. Ahtubinsk (Rusija) ID 7865
Uspon na visinu od 9 000 m za 2 min i 22 sec Vladimir Gurkin 1. avgust 2003. Ahtubinsk (Rusija) ID 7868

Udesi uredi

Tokom operativne upotrebe desilo se više udesa sa avionom MiG-31. Neki od tih udesa su zabeleženi u dostupnim izvorima:

  • 31. maja 1995. godine, MiG-31 srušio se u blizini Komsomoljska, na desnoj obali Amura. Pilot je uspeo da usmeri avion van naselja i uspešno se katapultirao.
  • 6. septembra 1995. godine, pri izvršavanju zadatka presretanja, u oštrom zaokretu avion je pao u kovit, pilot nije uspeo da ga vrati u regularan let i oba člana posade su se uspešno katapultirala.
  • U leto 1996. godine, pri uvežbavanju sletanja sa simuliranim otkazom jednog motora, pri produženju na drugi dolazak na sletanje, avion se sudario sa preprekom. Posada se katapultirala, a jedna osoba je stradala na zemlji.
  • 15. januara 1997. godine, pri rutinskom preletu pao je jedan avion MiG-31, oba člana posade su poginula.

Tokom operativne upotrebe aviona MiG-31, sve do 2000. godine, ukupno se sa njim desilo 1 935 vanrednih događaja, uključujući i 12 katastrofa. Prema zvaničnim zaključcima komisija za udese, 19 su zbog greške pilota.

Glavni uzroci nesreća na avionu MiG-31 nisu tehnički nedostaci, već mali godišnji nalet i slaba uvežbanost pilota.[2]

Korisnici uredi

 
Korisnici aviona MiG-31 u 2010. godini.

Sadašnji uredi

  •   Kazahstan, 33 su u operativnoj upotrebi, 10 su na remontu.
  •   Rusija, 286 su u operativnoj upotrebi, a 100 je u rezervi.

Bivši uredi

  •   SSSR, svi avioni posle raspada države su preneti u Rusiju i Kazahstan.

Napomene uredi

  1. ^ Čak i na zapadu, gde je integracija avionskih sistema na visokom nivou, česta je praksa uvođenja zadnje kabine i oficira operatora. Poznati su primeri F-14 tomket, Panavia Tornado i dvosed Rafala (koji se u operativnoj upotrebi pokazao efikasniji od jednoseda, što opredeljuje i njegov izbor u više slučajeva).

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „MiG-31 Foxhound”. Pristupljeno 14. 7. 2010. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i „MiG-31 u kutku neba”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  3. ^ a b v g d „Vojni avioni”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  4. ^ „Rusko vazduhoplovstvo”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  5. ^ a b v „MiG-31E u kutku neba”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  6. ^ „MiG-31 Fokshound”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2020. g. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z „MiG-31 Presretač”. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  8. ^ a b „MiG-31B u kutku neba”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  9. ^ „MiG-31D u kutku neba”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  10. ^ a b v g d đ „MiG-31M u kutku neba”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  11. ^ a b v g d đ e „MISCELLANEOUS MIG-31 VARIANTS / MIG-31M & MIG-31BM” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. 01. 02. 2013. Pristupljeno 11. 3. 2018. „MISCELLANEOUS MIG-31 VARIANTS / MIG-31M & MIG-31BM” 
  12. ^ „MiG-31BM u kutku neba”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  13. ^ „MiG-31Fe u kutku neba”. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  14. ^ a b „MiG-31BM” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. Pristupljeno 11. 8. 2013. „MiG-31BM” 
  15. ^ Proizvodnja ARZ 154 MiG-31BM, 3. decembar 2014.
  16. ^ „Svetski rekordi u vazduhoplovstvu”. Arhivirano iz originala 06. 12. 2006. g. Pristupljeno 14. 7. 2010. 

Literatura uredi

  • Geer, Wayne (1994). High-Tech-Flugzeuge (na jeziku: (jezik: nemački)). Berlin: Mittler. ISBN 3-8132-0452-9. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=МиГ-31&oldid=27700616”