Mikele Steno

Mikele Steno ili Mikele Sten (Venecija, 1331. - Venecija, 26. decembra 1413), bio je 63. mletački dužd (1400. - 1413) i poticao je iz jedne ne tako bogate i ne tako poznate stare mletačke porodice. Za vreme njegove vladavine Mletačka republika se proširila po Orijentu, Venetu i povratio posede u Dalmaciji koje je Republika izgubila još 1358. godine.

Mikele Steno
Mikele Steno
Lični podaci
Datum rođenja	1331.
Mesto rođenja	Venecija, Mletačka republika
Datum smrti	26. decembra 1413.
Mesto smrti	Venecija, Mletačka republika
Grob	Bazilika San Đovani e Paolo
Dinastija	Dinastija Steno
Mletački dužd
Period	1400. - 1413.
Prethodnik	Antonio Venijer
Naslednik	Tomazo Močenigo

Detinjstvo i mladost

Bio je ambiciozan da postane dužd i 1356. godine osudio je dužda Marina Falijera na smrt. Godine 1478. postao je podesta Pule. Dugo nije uspevao da dobije višu titulu dok se nije istakao u ratu za Kjođu, tako što je 1379. porazio Đenovljane na Istri, a 1381. godine i odbranio Kjođu, pa je postao njen podesta, a 1386. godine prokurator svetog Marka. Republika ga je slala u posebne diplomatske misije.

Dukat sa likom Mikela Stena

Njegov grob u Veneciji.

Vladavina

Iako arogantan i ohol Mikele je 1. decembra 1400. godine izabran za dužda.

Sukob sa Đenovom

Na početku njegove njegove vladavine došlo je do novog sukoba sa Đenovom, koja je tada bila pod Francuskom vlašću. Francuski namesnik u Đenovi Žan II le Mengovij je u proleće 1403. sa 11 galija napao i opustošio sirijsku obalu sa Bejrutom. Tada su zarobljeni i opljačkani mletački trgovci. Kao odgovor na to 6. oktobra Mlečani su napali i porazili Žana na obali Moreje. U bici su zarobljene 3 mlatačke galije i 3 su uništene.

Razjaren Žan objavljuje rat Mlečanima, ali pošto je shvatio da je mnogo slabiji od njih pokušao je da sklopi mir poklanjanjem svojih poseda ako Mikele pobedi u viteškom dvoboju protiv njega. Mikele nije pristao, a Žan je zbog toga utamničio i opljačkao mletačke trgovce u Đenovi. Zbog toga se Mikele žalio Francuskom kralju, koji je podržavao Žanove akcije. Posle toga sklopljen je mir i Francuska je morala da plati 80.000 dukata, jer je opljačkala skladišta u Bejrutu.

Osvajanje Verone i Padove

3. septembra 1403. od kuge je umro Đan Galeco Viskonti, vojvoda Milana i u vojvodstvu su usledile trzavice. Tu krizu u vojvodstvu su susedi iskoristili. Frančesko Novelo, vladar Padove i Karare se tada okrenuo protiv svog bivših saveznika, Mletačke republike i opseo je Vičencu, dok je njegov sin Đakom osvojio Veronu. Mikele je zahtevao da se obustave neprijateljstva, ali ovaj je odbio i izaslanika Haralda utamničio. Posle toga došlo je do saveza između Galecove udovice i Mikelea. Oni su zajedničkim snagama opseli Padovu i Veronu. Mlečani su tada okupirali gradove Filtre i Beluno, dok je Milano osvojio Veronu. Padova se hrabro branila, ali Mlečani su zbog kuge i gladi 18. novembra 1404. godine osvojili grad. Od 4. januara 1406. godine grad je bio pod potpunom Mletačkom vlašću.

Posle toga savet desetorice je održao suđenje Frančeskovoj porodici i na kraju su osuđeni na smrt. 16. januara Frančesko je pogubljen, a njegovi sinovi Đakom i Frančesko III za dva dana. Ta mletačka pobeda izazvala je poštovanje svih državica severne Italije. Za to vreme u Firenci je bio živ Frančeskov treći i četvri sin Umreto i Marsilio. Mlečani su tada imenovali cenu za njih dvoje, da će platiti Firenci 4 000 flotrina, ako ih preda žive, a 3 000, ako ih preda mrtve. Firentanci su dobili nova, ali Umberto i Marsilio su pobegli. Stariji Umberto je umro 1407. godine, a mlađi Marsilio je pobegao u Milano, gde je pošteđen i odakle je 1435. godine krenuo za Padovu da je oslobodi, ali je na putu zarobljen i kasnije pogubljen.

Tada su svi posedi države Padove: Trevizo, Beluno, Vičenca, Padova i Rovigo, odnosno cela marka Treviza pripala je Mlečanima.

Skadarski rat

Godine 1403. Mlečani su dali pogubiti Konstantina Balšića, vladara Zete i Drača, koji je sarađivao sa Turcima. Balša III Balšić su posle toga počeli rat sa njima i hteli su da povrate teritorije, koje je Balšin otac predao Mlečanima. Mlečanima se 1404. godine ponudio grad Kotor, ali oni nisu hteli da ulaze u neprijatljstva sa Sandaljem Hranićem, kotorskim gospodarom, pa su odbili da prime grad. U jesen je došao u Zetu srpski despot da pomogne Balši, ali Mlečani su osvojili Budvu, Bar i Ulcinj. Sandalj se zbog zauzimanja Budve udružio sa Balšom. Za Mlečane su u Zeti bili Crnojevići. Na strani Balšića su bile albanske porodice Dukaćini i Pamalioti. U januaru 1405. godine izbila je pobuna protiv Mlečana u Drivastu i Skadru. Mlečani su tako izgubuli Drivast i okolinu Skadra, ali je Balša kasnije poražen u leto je izgubio Drivast. Godine 1412. Balša je uspeo da povrati Bar, ali je u novembu došlo do mira.

Grb Mikelea Stenoa

Situacija u Dalmaciji

Godine 1404. vodio se rat između Mlečana i Šibeničana na jednoj strani i Ugara i Dubrovčana na drugoj strani. U toj borbi mlečani su poraženi.

Pad Raba

U aprilu 1408. Ugatski kralj Žigmund Luksemburški je sišao do Đakova da pregleda pripreme za veliku hrišćansku ofanzivu protiv Bosne. Već u maju je bio u Bosni i borio se u bici kod Dobora. Tek u septembru došlo je do glavne borbe, gde su Krstaši odneli sjajnu pobedu. Posle pokolja i rušenja gradova cela Bosna je pala već do sredine oktobra.

Posle pada Bosne, Žigmund je odlučio da se najzad obračuna sa Mletačkom republikom. Uzeo je pod zaštitu dalmatinske gradove i bez i malo muke osvojio ostrvo Rab. To je bila odlučna pobeda Ugarske. To je mletačkog dužda Makela Stenoa stavilo u vaoma težak položaj. Tako da je morao da zatraži pomoć Ladislava Napuljskog.

Kupovina Dalmacije i osvajanja u Dalmaciji

Kad je video neuspeh svoje stranke kralj Ladislav se odluči da digne ruke od dalje aktivnosti na ovoj strani i da svoja „prava“ ustupi, odnosno proda, drugima. Samo je, da bi isterao veću cenu, počeo življu akciju sa svojom flotom. Posle dužih pregovora on je 9. jula 1409. prodao Mlecima za 100.000 dukata svoje posede u Dalmaciji i svoja prava na tu zemlju. Pored toga Ladislav je Mikelu prodao i svoje posede: Zadar, Vranu, Novigrad i Pag, a Mikel od Ugara osvojio Rab, Osor i Nin. On je potom bezuspešno napao Krk, a kasnije i opseo Šibenik.

Ugarsko-mletački rat (1410—1413) i smrt

Opsada Šibenika je u jesen 1410. godine izazvala Ugarsko-mletački rat. Sandalj je u tom sukobu bio na mletačkoj strani. U proleće 1411. godine Žigmund je krenuo lično da se obračuna sa Mikelom, ali je u leto pretrpeo nekoliko poraza. Potom su počeli pregovori za mir, koji je sklopljen 1413. godine. Republika je posle tog rata bila istrošena.

Umro je 26. decembra 1413. godine u Veneciji, a sahranjen je u bazilici San Đovani e Paolo.