Milivoje Bojović
Milivoje Bojović (Donja Trepča, 1951) je bio general-major Vojske Jugoslavije. Od 1997. do 2000. vršio je dužnost komandanta Gardijske brigade.
| Milivoje Bojović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Donja Trepča, NR Srbija, FNRJ |
U tom periodu je obavljao i dužnost ađutanta predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Godine 2001. postavljen je za komandanta Užičkog korpusa, vršeći tu dužnost do 2003. godine. Nakon toga je smenjen sa svih funkcija.
Biografija uredi
General-major Milivoje Bojović je rođen 1951. godine u selu Donja Trepča kod Čačka, od oca Svetozara i majke Dušanke. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a gimnaziju u Gornjem Milanovcu. Kao odličan đak upisuje Vojnu akademiju u Beogradu.
Po završetku Vojne akademije 1974. godine, vojničku karijeru je započeo u gardi 1974, predvodeći vod, pa četu. Napredovao je jako brzo zbog svog talenta i predanosti poslu. Ratna zbivanja 1991. godine dočekao je u činu potpukovnika, pa biva postavljen za komandanta sektora Trebinje-Ljubinje, na dubrovačkom ratištu. Pred kraj 1997, posle rasformiranja Korpusa specijalnih snaga, ova jedinica postala je samostalna i sa novim imenom — Gardijska brigada Vojske Jugoslavije. Početkom novembra 1997. unapređen je u general-majora i istovremeno postavljen za ađutanta tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Javnost ga je upamtila po tome što je uvek, u svečanoj oficirskoj uniformi, stajao iza Miloševića.
Tokom bombardovanja 1999. godine, kao komandant Gardijske brigade i šef obezbeđenja Slobodana Miloševića, bio je smešten u Beogradu, čuvajući brojne objekte. Bio je optužen za pogibiju sedam vojnika iz Protivpožarnog odeljenja Gardijske brigade ispred KBC Dr Dragiša Mišović, 20. maja 1999. U sudskom procesu koji je okončan 2014. godine, oslobođen je optužbi. Sud je zaključio da je "u okviru svojih nadležnosti i obaveza apsolutno preduzeo sve što je bilo u njegovoj profesionalnoj i ljudskoj moći na zaštiti jedinice", a da je bolnicu pogodio zalutali projektil prilikom NATO dejstvovanja na vojnu kasarnu na Dedinju.[1]
Nakon 5. oktobra 2000. godine, još uvek kao komandant Gardijske brigade, bio je zadužen za obezbeđenje kompleksa u Užičkoj ulici, gde je živeo Slobodan Milošević, sve do Miloševićevog hapšenja u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. godine.
Posle pogibije vojnika u Jarčulju, 17. jula 2003. godine, general Bojović je smenjen sa mesta komandanta Užičkog korpusa avgusta 2003. godine. Penzionisan je od strane tadašnjeg ministra odbrane Borisa Tadića.
Nakon toga, general Bojović se povukao iz javnog života.
General Milivoje Bojović je oženjen Zoricom i ima ćerku Maju. Živi u Beogradu.
Izvori uredi
- ^ „Hteli da falsifikuju ratni dnevnik”. Glas javnosti. Pristupljeno 15. 1. 2020.
