Википедија

Milica Tomić (umetnica)

Milica Tomić (Beograd,1960) srpska je vizuelna umetnica.[1]

Milica Tomić
Milica Tomić
Datum rođenja(1960-10-15)15. oktobar 1960. (63 god.)
Mesto rođenjaBeograd, Jugoslavija
PrebivališteGrac Beč Beograd
ZanimanjeUmetnica
SupružniciBranimir Stojanović
Borivoj Gerzić
DecaVanja Stojanović
RoditeljiMića Tomić
Marija Milutinović

U svom umetničkom radu postavlja pitanja u vezi sa političkim i ekonomskim nasiljem, društvenom amnezijom, i pokušava da razume spregu neraskidivog odnosa između intimnosti i politike.

Milica Tomić je profesorka i direktorka IZK - Instituta za Savremenu umetnost u Gracu[2] (2014-) i inicijatorka nezavisnog izlagačkog prostora „Annenstrasse 53“[3] u istom gradu (2022-).

Jedna od osnivačica nove jugoslovenske umetničko teorijske grupe, Grupa „Spomenik“ [4][5](2002-2014) i antidisciplinarnog projekta „Četiri lica Omarske”.[6][7][8]

Ona aktivno stvara i izlaže u Evropi i širom sveta. Počev od 1997, učestvuje na više stotina izložbi, video i performans festivala, a samostalno izlaže od 2000. godine. Na Oktobarskom salonu (2000) u Beogradu za video- instalaciju „Portret moje majke” osvojila je glavnu nagradu. 2022. godine dodeljena joj je Umetnička nagrada grada Graca u znak uvažavanja i priznanja umetničkog stvaralaštva u oblasti vizuelnih umetnosti[9].

Od 2001. godine radi kao gostujuća profesorka na akademijama umetnosti i institutima za savremenu umetnost u Helsinkiju, Roterdamu, Salcburgu, Stanfordu,Trondhejmu, Prištini i Beču. Živi i radi na relaciji Beograda, Beča i Graca.

Milica Tomić glumila je u filmu „Slučaj Harms“, (1987), a pojavljivala se i u raznim TV dramama.

Biografija

uredi

Milica Tomić rođena je 15. oktobra 1960. u Beogradu. Diplomirala je 1990. godine i magistrirala slikarstvo 1994. na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu.

Na nju utiče konceptualna umetnost, politički i istorijski događaji, pitanja utvrđivanja i destabilizacije identiteta, i odnosi istorijskog i individualnog pamćenja.

Miličini roditelji su talentovani glumci, otac Mića Tomić i majka Marija Milutinović. Oboje su glumu doživljavali kao intelektualni angažman, međutim, ispostaviće se tokom života da su bili potpuno suprotstavljenih stavova.

Milica Tomić je u mladosti bila u braku sa piscem, prevodiocem i izdavačem Borivojem Gerzićem[10]. Zajedno sa Radišom Crnim objavili su knjigu „Trorog”[11][12]

Bila je dugogodišnjem braku sa filozofom, psihoanalitičarem, predavačem i umetnikom Branimirom Stojanovićem Tršom[13][14]. Imaju sina Vanju Stojanovića.[15] Zajedno su godinama sarađivali kao umetnici, društveno-politički aktivisti, kao i u radu sa studentima.

Milica je bila stipendistkinja ArtPace fondacije[16] u San Antoniu (2004), kao i stipendistkinja čuvenog Internacionalnog umetničkog programa „DAAD Artistis in Berlin Program[17] (2006). Dobila je stipendiju u rezidenciji za međunarodne stipendiste na centrima i institutima Univerziteta Stanford[18].

Kao odgovor na posvećenost društvenim promenama i novim oblicima kolektivnosti napravila je značajan pomak od individualne do kolektivnoj umetničkoj praksi. Jedna je od osnivačica nove jugoslovenske grupe za umetnost i teoriju - Grupe „Spomenik” (2002-2014)[19] antidisciplinarnog projekta „Četiri lica Omarske”[7][8] (2009-). Milica je inicijatorka nezavisnog izlagačkog prostora „Annenstrasse 53”[3] (2020) u Gracu.

Radovi Milice Tomić su deo kolekcija i brojnih izložbi u međunarodnim institucijama umetnosti. Članica je ULUS-a od 1996. godine i osnivačkog odbora galerije Remont.[20]

Glumila Irinu Mazer u filmu „Slučaj Harms” čija je premijera bila na Kanskom festivalu.[21] Takođe je igrala Lujzu de Kolinji Šatijon, veliku ljubav pesnika Gijoma Apolinera u TV drami „Vreme praznih stranica” 1994. godine, po motivima prepiske slavnog pesnika Gijoma Apolinera i Lujze de Kolinji Šatijon.

Njeni radovi su deo kolekcija i mnogobrojnih izložbi u međunarodnim institucijama umetnosti. Trenutno živi na relaciji Beograd - Grac - Beč.

Umetnost i aktivizam

uredi

Grupa „Spomenik”[4][5] (2002-2014), (Damir Arsenijević, Ana Bezić, Pavle Levi[22] Jelena Petrović, Branimir Stojanović, Milica Tomić) je umetničko-teorijska grupa koja stvara javni prostor za političku i kritičko-ideološku diskusiju o ratovima u socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i njihove posledice. Grupa „Spomenik” je vodila čitalačke i diskusione grupe, organizovala predavanja-performanse i uključila se u samoobrazovanje kroz susrete sa žrtvama, počiniocima i svedocima ekstremnog terora, genocida i etničkog čišćenja. Projekat grupe, „Matemi Reasocijacije”, koji je započet 2008. godine, fokusira se na genocid u Srebrenici. Grupa „Spomenik”[4][5] ispituje uslove pod kojima umetnost može proizvesti sopstveni diskurs o genocidu i stanju savremenog-trajnog rata. Projekat „Living Death Camp”[23] pokrenut zajedno sa Forenzičkom arhitekturom[24]. To je samo jedna od mnogih kolaboracija koje je realizovala Grupa „Spomenik”, inače zasnovana na jedinstvenoj metodologiji, u kojoj „grupa“ ne čini nikakav fiksni identitet ili kolektiv, već platformu u kojoj svaki novi vid transformacija ima potencijal da okupi i osnaži različite učesnike i saradnike.[25] Iz ove platforme je 2010. godine nastala Radna grupa „Četiri lica Omarske”[6][7][8], koja nastavlja da istražuje složeni vrtlog istorijske dinamike zasnovane na četiri lica lokaliteta Omarska u Bosni i Hercegovini.

„Četiri lica Omarske”[6][7][8] (2010 -) istraživačka je praksa i platforma koja se bavi istraživanjem strategija memorijalne produkcije sa pozicije onih čije su iskustvo i znanje potčinjeni, odbačeni i isključeni iz javnog pamćenja i javne istorije. To je istraživanje savremene i istorijske dinamike na određenom lokalitetu u bivšoj Jugoslaviji, današnjoj Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj. Naziv potiče iz četiri konstitutivna sloja u istoriji ovog rudarskog kompleksa u severozapadnoj Bosni i Hercegovini, koji je nastao u Socijalističko Federativnoj Republici Jugoslaviji kao rudnik gvožđa 1992. godine. Na početku jugoslovenskih ratova, snage bosanskih Srba i lokalne vlasti pretvorile su rudnik u logor[26] za mučenje i smrt jugoslovenskih Muslimana, Hrvata i političkih zatvorenika. Nakon rata, 2004. godine, Arcelor Mittal, vodeća svetska čeličana i rudarska kompanija, preuzela je većinsko vlasništvo nad rudnikom Omarska i nastavila komercijalne rudarske operacije. Konačno, 2007. godine, korišćena je kao lokacija za snimanje filma „Sveti Đorđe ubija aždahu”, istorijskog etnoblokbastera u koprodukciji filmskih kuća iz Srbije i Republike Srpske.

Razmišljanja

uredi

„Ključni zadatak umetnika je da se permanentno suočava i kritički odnosi prema okolnostima koje ga neposredno okružuju, kao i da prepozna i razume svoju političku borbu. To je veoma bolno. Umetnici mogu vrlo lagodno da žive u sistemu umetničkog tržišta i kulturne industrije. Međutim, umetnik mora da traga za formom koja će učiniti vidljivim i dovesti u pitanje kompleksne društvene odnose koji nas okružuju” - Milica Tomić.

„Mene turbo-folk pre svega zanima kao simptom. Naročito u periodu nakon promene vlasti u Srbiji 2000. godine, kada je turbo-folk bio apsolutni tabu, omražen u intelektualnom, ideološkom i svakom drugom smislu. Mučilo me je pitanje zašto intelektualna građanska klasa ima potrebu da se distancira i napravi neverovatno jasnu razliku između građanske kulture i turbo-folk kulture. Da li je jedini oblik mišljenja o turbo-folku činjenica da izaziva odvratnost? Zašto postoji zabrana da se tako nešto dovede u pitanje? I zašto niko nema hrabrosti da razmisli o svojoj sopstvenoj poziciji u odnosu na turbo-folk kulturu, i koliko smo svi deo nje? Zbog čega je u polju kulture među građanskom elitom jedino turbo-folk bio osuđen da je širio ratnu propagandu, a nije postojala potreba da se razmišlja i govori o ulozi vodećih institucija kulture u Srbiji poput univerziteta, pozorišta, Akademije nauka, koje su bile važan deo reprodukovanja ratnih politika osamdesetih i devedesetih? U radu „Ovo je savremena umetnost” sam videla mogućnost da postavim sva ta pitanja i da na taj način ispitam odnos kulturne elite i umetnika prema ratu. I zašto je na primer baš turbo-folk taj koji neposredno spaja nas, bivše Jugoslovene? Mislila sam da je logično i da je naš zadatak da se bavimo time na jedan emancipovaniji način, bez straha. I nisam bila usamljena u toj nameri. I danas sam ubeđena da je to bio pravi primer kako da bez licemerne kritike, klasne distance i gađenja razmišljamo o ovim pitanjima, a ne da već dvadeset godina stojimo paralizovani, pitajući se: Šta se dešava sa ovim mladima širom bivše Jugoslavije, zašto svi slušaju turbo-folk?”[27] - Milica Tomić

Radovi

uredi

Njen rad uvodi i otvara različita polja i metode savremene umetničke prakse. Ona postavlja pitanja u vezi sa političkim i ekonomskim nasiljem, društvenom amnezijom iz perspektive ekofeminizma. Tomićeva kroz svoj rad definiše pitanje političke borbe kroz jezik umetnosti i sprege neraskidivog odnosa između intimnosti i politike.

Video-film „Portret moje majke“[28](1999) analiza je i rekonstrukcija intimnog razgovora između umetnice i njene majke. U subjektivnom i neprekinutom kadru, odvajajući jedinstvo tona i slike, kamera se kreće kroz Beograd, od kuće Milice Tomić do kuće njene majke. Ovaj intimni razgovor govori o odnosu majke i ćerke, jugoslovenskim ratovima i mestu žene unutar sloma politike jugoslovenskog modernizma. Rad „Portret moje majke“ je deo zbirke Muzeja savremene umetnosti Beograda (MSUB) i nastao je 1999. godine, a učesnici su i Branka Petrić i Mihailo Janketić, kao i mnogi drugi.

”Tomićeva otvara goruća savremena pitanja odnosa prema istoriji nacional-socijalizma u Austriji svojom instalacijom „Life of Crops. Memorial in Becoming”[29] 2020, tekućeg projekta koji je prvi put predstavljen na „steirischer herbst”[30] festivalu u Gracu, Austrija, 2018. godine.[31] Analizom tla u novootkrivenom radnom logoru u štajerskom selu Aflenc an der Sulm, Tomić je učinila vidljivim materijalne i ideološke slojeve istorije i sećanja. Na snimku se vidi kako forenzički arheolozi iskopavaju zaraslo mesto i pronalaze artefakte i biljne ostatke, dok dugačak sto prikazuje delimičnu arhivu aktivno potisnute istorije. Uključuje petrijeve posude sa uzorcima zemlje; identifikacione dokumente radnika u fabrici; knjige o fašizmu, marksizmu i njihovom odnosu prema prirodi; prikaze konkretnih kompanija koje su koristile zatvorski rad u austrofašističkom i nacističkom periodu. Na zidu, Istraživačko slikarstvo, 2019, transformisalo je naučne podatke o rekonfiguraciji imovinskih odnosa u Štajerskoj između 1938. i 1945. u apstraktni prikaz koji podseća na seriju Jozefa Albersa iz 1950–76 „Omaž trgu“.[32][33]

„Ovo je savremena umetnost” iz 2000 je delegirani performans Milice Tomić koji se sastoji od nastupa jedne od najpopularnijih srpskih turbo-folk pevačica Dragane Mirković. Perfomans je organizovan kao instalacija u centralnom izložbenom prostoru međunarodnog festivala Wiener Festwochen[34] i izložbe „Ti si svet“ (Kunsthaus, Beč, Austrija). Dragana peva šest pesama iz svog uobičajenog repertoara. Na početku performansa, osim rutine „Dobro veče, dame i gospodo“, ona izjavljuje: „Ovo je savremena umetnost!“ [35]

„Malo slovo - a”[33] je niz instalacija kao što su „Muzej u suspenziji” (2020-2022), gde se odaje počast Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, modernističkoj ikoni koju su 1960. godine dizajnirali arhitekti Ivanka Raspopović i Ivan Antić. Ustanova je zatvorena između 2007. i 2017. godine zbog, kako je trebalo da bude, kratkog renoviranja. Da bi se učinio vidljivim simbolički nedostatak koji je označen dugotrajnim zatvaranjem muzeja i neispunjenim željama i sukobljenim političkim planovima njegovih zainteresovanih strana (među njima umetnika, kustosa, publike, špekulanata nekretninama i političara) dok su očekivali njegovo ponovno otvaranje, instalacija je suprotstavila tri neskladne epizode. Jedna je bila ponovno stvaranje detritusa zaostalog 2007. nakon što je Džim Lambi[36] demontirao svoj rad za ono što je trebalo da bude poslednja izložba muzeja, posvećena novoj britanskoj umetnosti.

Instalacija „Poslednje slovo - A” (2020-2022) bavi se temom raspada Jugoslavije i njenom poslednjom fazom raspada 2003. godine. Ona se sastoji od preciznog tehničkog crteža poslednjeg slova „A” na džinovskom bareljefu JUGOSLAVIJA, koji je još uvek krasio paviljon koji je nekada predstavljao šest socijalističkih republika na Venecijanskom bijenalu između 1938. i 1992. godine, a danas u dnu fasade, zlatnim slovima označava srpski paviljon. Treća je bila grupa od šest fotografija, sve iz 2010. godine, koje prikazuju Milicu Tomić u napuštenom enterijeru muzeja; koristeći tehnički crtež bareljefa JUGOSLAVIJA, ona u prazne prostore oko svakog slova izliva istopljeno olovo. Dok je rasipanje ostataka — omotača od mehurića, crteža, metalnih blokova — sugerisalo da umetnost može dati težinu i oblik istorijskim tranzicijama, lakanovski naslov izložbe, sa svojim objet petit A priziva nedostajući predmet želje, implicira da je nematerijalne gubitke takvih kriza teško, ako ne i nemoguće, predstaviti.[33]

U video-radu pod nazivom „Ja sam Milica Tomić” [37] iz 1999. godine istražuje komplikovane odnose mehanizama u kojima nastaje rodni, lični i kolektivni identitet. U ovom videu ona navodi svoje ima na 64 različita jezika koja pripadaju različitim nacionalnim i etničkim grupama - dok joj lice ostaje mirno i bezbrižno, njeno telo polako prekrivaju ožiljci i rane. „Moj otac je bio glumac i mnogo mi je pomogao oko video-performansa „Ja sam Milica Tomić”. Kada sam naučila 64 iskaza različitih identiteta na različitim jezicima, on je vežbao sa mnom. Bio je jako darovit da predstavi rascepe i međusituacije: kako da strašno veruješ u nešto, a da ti telo govori nešto sasvim drugo.”[38]

Rad „Jednoga dana umesto noći, bljesnuće rafal iz mitraljeza kad drukče svetlost ne može doći” (iz poeme Oskara Daviča) je umetnička intervencija u javnom prostoru Beograda. Sastoji se od hodanja gradom sa automatskim oružjem na mestima uspešnih akcija Narodnooslobodilačkog pokreta, kao i običnih građana tokom Drugog svetskog rata u Beogradu. Ova izgradnja nematerijalnog spomenika je u Beogradu trajala oko dva meseca i povremeno je dokumentovana foto i video-zapisom. Zvučna podloga video-zapisa „Jednoga dana…” su intervjui sa borcima NOB-a koje je Tomić zabeležila još 2003. godine za jedan drugi rad, u vreme kada je negiranje i revizija istorije Drugog svetskog rata u Srbiji bila na vrhuncu. Ime tog video rada je „Naknadno o ljubavi”, po pesmi Radovana Zogovića. Ovaj nematerijalni spomenik Tomić je „gradila” na mestima uspešnih antifašističkih akcija koje su za vreme nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata izvodili građani Beograda, Rima i Kopenhagena. Predstavlja brisanje iz jedne istorije sećanja, te kulminira u novije oblike fašizma u sadašnjem vremenu[39].

Izložbe (izbor)

uredi
  • 2022 59. Oktobarski salon (samostalna izložba u okviru međunarodne izložbe O S), Beograd, Srbija
  • 2022 Walk!, Schirn Kusthalle, Frankfurt, Nemačka
  • 2022 Dame i gospodo: mi, krhke feministkinje, Univerzalni muzej Johanneum, Grac, Austrija[40]
  • 2022 4 and Gabès Cinéma Fen, izložba video programa, filmski festival El Kazma Gabes, Tunis
  • 2021 Heroji, foto instalacija, MAXXI muzej. Nacionalni muzej umetnosti 21. veka[41], Rim
  • 2020 O ljubavi posle. Javna montaža, performans, Evropa mašina, Kasino, Burgteatar, Beč 2020 Objet petit „a“, galerija Charim, Beč, Austrija 2018. Izlaganje na ivici gleterice, istraživački i istraživački procesi Aflenc Memorijala u postajanju, steirischer herbst ’ 18, Volksfronten, Forum Stadtpark, Graz / In collaboration with Institut für Kunst im öffentlichen Raum Steiermark (Institute for Art in Public Space Styria), Universalmuseum Joanneum, Graz, Austria
  • 2020 On Love Afterwards, foto instalacija, "… hleba, vina, automobila, sigurnosti i mira", Kunsthalle, Beč
  • 2019 Deep Sounding: Istorija kao višestruki narativi, Galerija DAAD, Berlin, Nemačka
  • 2018 Vrednost slobode, 21er Haus, Belvedere, Beč, Austrija
  • 2018 Sećanje na pejzaž, Muzej savremene umetnosti, Zigen, Nemačka
  • 2018 Bijenale u Gangvonu , Gangneung Green Citi Ekperience Center (E-Zen), Gangvon-do, jug Koreja (Logovi žive smrti - Grupa Spomenik, Forenzička arhitektura)[24]
  • 2018 Data Bettelfield, Fotomuseum, Antverpen, Belgija (Living Death Camps - Grupa Spomenik (Forenzička arhitektura[24])
  • 2017 Simptomi društva, Muzej umetnosti Guangdong, Guangdžou, Guangdong, Kina
  • 2017 Moje slatko jagnje (6. epizoda), Galerija Nova, Zagreb
  • 2017 Things fall Apart, Galeria Avenida da Índia, Lisabon
  • 2017 Sekvence. Umetnost u Jugoslaviji i Srbiji, Muzej savremene umetnosti Beograd (MSUB)
  • 2016 On Limits: Estrangement in the Everyday, The Kitchen, Whitney, Njujork
  • 2016. Hladni front sa Balkana, Pera muzej, Istanbul 2016 Bodi Luggage, Kunsthaus Graz, Grac, Austrija
  • 2016   Beyond Balagan, Hero Mother, Contemporary Art by Post-Communist Women Rethinking Heroism - MOMENTUM, Berlin
  • 2016. Nottingham Contemporary, London
  • 2016 Red Africa. Things Fall Appart, Calvert 22, London
  • 2016 Beyond the Monument, Bac – Bâtiment d’art contemporain, Ženeva2015 Kijevska škola. Kijevsko bijenale 2015. - Kijevsko bijenale-Kijevska škola, Kijev
  • 2015 5. Solunsko bijenale savremene umetnosti - Državni muzej savremene umetnosti, Solun, Grčka
  • 2014 Trevellung Communique, Muzej istorije Jugoslavije, Beograd, Srbija;
  • 2014 Forensis, House of World Cultures, Berlin, Nemačka
  • 2014 Artists Film International/ Umetnički internacionalni film, Milica Tomić, Galerija Vajtčepel, London
  • 2012 Jedna šestina Zemlje, Ekologije slike, ZKM, Karlsrue, Nemačka
  • 2012. UrbanFestival 12: Između svjetova, Zagreb, Hrvatska
  • 2012. Miraz. Galerija Nova, Zagreb, Hrvatska
  • 2012. re.akt.feminism #2 – Arhiva performansa – Muzej za Samtidskunst / Muzej savremene umetnosti, Roskilde, Danska
  • 2012. Koliko fašizma?, Bivši Zapad, BAK, osnova za aktuele kunst, Utreht [NL]
  • 2012 Jednoga dana, Turku Art Muzeum, Finska
  • 2011 52. oktobarski salon, Beograd, Srbija
  • 2011 Svemirski brod Jugoslavija, NGBK, Berlin, Nemačka
  • 2011 Detalji, Kunsthale Bergen, Norveška
  • 2011 Spaceship Yugoslavia, NGBK, Berlin, Nemačka
  • 2011. Bez mreže, 1. Bijenale savremene umetnosti vremeplova D. O. ARK Underground, Sarajevo/Konjic, dipl.
  • 2011 10. Bijenale u Šardži [Šta, kako i od koga, filmski program], Ujedinjeni Arapski Emirati
  • 2010 Jednoga dana, Milica Tomić, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Srbija
  • 2010 Transitland, Moskovski muzej moderne umetnosti [MMOMA], Moskva, Rusija
  • 2010. MyWar, Edith Russ Site for Media Art, Oldenburg, Nemačka
  • 2009 Gender Check - Ženstvenost i muškost u istočnoj Evropi, MUMOK, Muzej moderne umetnosti, Stiftung Ludwig, Beč, Austrija
  • 2008. Razlika, kakva razlika [specijalna izložba] Art Forum, Berlin, Nemačka
  • 2008. 6. Međunarodno bijenale savremene umetnosti u Gjumriju, Transformacije istorije i paralelnih istorija, Estetički centar, Gjumri, Jermenija
  • 2007 Transformacija sećanja, Politika slike, 24. Memorijal Nadežde Petrović, Čačak, Srbija
  • 2007 Nova ekonomija, Njujork, SAD
  • 2007 3. Praško bijenale,Spomenik transformacije, Prag, Češka Republika
  • 2007 Globalni feminizmi, Bruklinski muzej umetnosti, Bruklin, Njujork, SAD
  • 2007 Politika pamćenja, „Stacion“ – Centar za savremenu umetnost, Priština
  • 2006 15. Sidnejsko bijenale, Zones of Contact, Sidnej, Australija
  • 2006 Sama / Čitanje kapitala , Umetnički prostor (Alone / Čitanje kapitala, Artspejs) Sidnej, Australija
  • 2004 Čitanje kapitala, ArtPejs, San Antonio, Sjedinjene države
  • 2003 8. Istanbulsko bijenale, Poetic Justice, Istanbul, Turska
  • 2003 50. Venecijansko bijenale, nacionalni paviljon, paviljon Srbija i Crna Gora, Venecija, Italija
  • 2003 5. Internacionalno cetinjsko Bijenale, Love it or Leave it, Cetinje, Srbija i Crna Gora
  • 2002 Aktenzeichen XY...Ungelöst: Rekonstrukcija zločina, Bildmuset, Umea, Švedska
  • 2000 Ja sam Milica Tomić, Kamera Austrija, Grac, Austrija
  • 2000 Milica Tomić, Muzej Arnhem / Muzej moderne umetnosti, Holandija
  • 2000 Milica Tomić, Kunsthalle Beč, Beč, Austrija

Nagrade (izbor)

uredi
  • 2022 Umetnička nagrada grada Graca u znak uvažavanja i priznanja umetničkog stvaralaštva u oblasti vizuelnih umetnosti[9];
  • 2012 Godišnja nagrada za dostignuća u borbi protiv diskriminacije, Grupa „Spomenik” Koalicije protiv diskriminacije;
  • 2008 AIKA, [Međunarodno udruženje likovnih kritičara], za postavku Mateme reasocijacije [Grupa „Spomenik”] u okviru 49. Oktobarskog salona, Kontekstualna umetnička praksa umetnik-građanin, Beograd, Srbija;
  • 2001 Nagrada za mlade umetnike Ursule Blickle i fondacije Blikle, Nemačka;
  • 2000 Nagrada Oktobarskog salona za video i slajd instalaciju „Portret moje majke”, dodeljena u okviru 41. Oktobarskog salona u Beogradu, Srbija;
  • 1998 Nagrada za video - instalaciju Druge međunarodne video konferencije, Video Medeja, Novi Sad
  • 1997 Nagrada Međunarodnog žirija Druge godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost, Beograd, Srbija, za video - instalaciju Aktenzeichen XY...Ungelöst: Rekonstrukcija zločina.

Bibliografija

uredi
  • 2020 hleba, vina, automobila, bezbednosti i mira, katalog izložbe, Kunsthale Beč
  • 2020 Milica Tomić sa Dubravkom Sekulić i Filipom Satlerom. „Digging up the past: soil as archive” u Architectural Review, broj 1468.
  • 2019 Citizen Action. Political Performance after Yugoslavia, Adair Raunthwaite, TDR, Njujorški Univerzitet, MIT PRESS, 117-137 str
  • 2018 Sećanje na pejzaž, katalog izložbe, Museum Für Gegenwartskunst, Siegen, Snoek Verlag, Keln
  • 2018 GAM14  (Graz Architecture Magazine), Exhibiting Matters, Milica Tomić sa Dubravkom Sekulić (gost urednik), akademski časopis, JOVIS, Berlin
  • 2018 Vrednost slobode, katalog izložbe, Belvedere, Verlag für Moderne Kunst, Beč, Tomić, Milica.
  • 2018. steirischer herbst, Volksfronten, katalog izložbe
  • 2017 Milica Tomić i Branimir Stojanović, Matemi reasocijacije (Grupa „Spomenik”), SMBA/Stedelijk Museum Amsterdam & Archive Books
  • 2017 Lina Džuverović, Spomenicima ne treba verovati, katalog izložbe, Nottingham Contemporary
  • 2017 Mark Neš, Film, Škola i rat za nezavisnost Milica Tomić, katalog izložbe Crvena Afrika, izdavačka kuća Black Dog Publishing
  • 2016 „Milica Tomić. Četiri lica Omarske.” In Body Luggage: migration of gestures, uredila Kolah Zaša i steirischer herbst 134-35. Berlin: Archive Books
  • 2017 Body Luggage, Kolah Zaša, časopis steirischer herbst
  • 2016 Farenhajt 451, Rad sa javnošću. 63 godine nakon Johen Gerc, Verlag für moderne Kunst, Beč (uz studentski rad), 150-157 str
  • 2016 Milica Tomić sa Arminom Linkeom, Kodžo Ešunom i Dorin Mende, Travelling  Communiqué, Spector Books, Berlin
  • 2014 Šela Šeikh, Grupa „Spomenik”: Forenzički teatar, Forensis, Arhitektura javne istine, Sternberg Press, Njujork
  • 2014 Tom Holert, ARTFORUM, Teret dokazivanja: savremena umetnost i odgovornost;
  • 2014 Naknadno o ljjubavi, Milica Tomić, Sanja Iveković: Nepoznata junakinja – Čitalac;
  • 2013 Džeraldin Barlou, Direktna demokratija, katalog direktne demokratije, Univerzitet Monaš, Muzej umetnosti;
  • 2012 Piotr Piotrovski, Umetnost i demokratija u postkomunističkoj Evropi, Reaction Books
  • 2011 VHV (Šta, kako i za koga), katalog izložbe Detalj;

Reference

uredi
  1. ^ Milica Tomić (na jeziku: poljski), 2023-01-11, Pristupljeno 2023-02-17 
  2. ^ „IZK”. 
  3. ^ a b Sznurkowska, Agata (2021-12-10). „Q&A: Annenstrasse 53, [Graz]”. BLOK MAGAZINE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-17. 
  4. ^ a b v „O ratu se u Srbiji i dalje ćuti - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2012-04-13. Pristupljeno 2023-02-18. 
  5. ^ a b v „Grupa Spomenik / The Monument Group”. Goldsmiths, University of London (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-18. 
  6. ^ a b v „Four Faces of Omarska: Open Video Sequence - Architecture - e-flux”. www.e-flux.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-17. 
  7. ^ a b v g Tomić, Milica (2010-09-10). „Milica Tomić u Beogradu”. Peščanik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-09. 
  8. ^ a b v g Milica Tomic: The Four Faces of Omarska (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-02-17 
  9. ^ a b Kunstpreis der Stadt Graz (na jeziku: nemački), 2021-12-04, Pristupljeno 2023-02-19 
  10. ^ „Borivoj Gerzić”. Rende (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-16. 
  11. ^ Gerzić, Borivoj; Tomić, Milica; Crni, Radiša (1987). Trorog. Beograd: Trorog. 
  12. ^ „Trorog - Borivoj Gerzić, Milica Tomić; Radiša Crni”. limundo.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-18. 
  13. ^ „IN MEMORIAM / Branimir Stojanović Trša”. ULUS (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-16. 
  14. ^ Mašina (2022-02-24). „Branimir Stojanović Trša (1958-2022): angažovani učitelj neznalica”. Mašina (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-16. 
  15. ^ „Vanja Stojanović”. Slovensko društvo za lacanovsko psihoanalizo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-16. 
  16. ^ „Reading Capital”. Artpace San Antonio (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-17. 
  17. ^ DAAD Artists-in-Berlin Program (na jeziku: engleski), 2022-08-18, Pristupljeno 2023-02-09 
  18. ^ Milica Tomic: The Four Faces of Omarska (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-02-17 
  19. ^ „Monument”. Research & Development (na jeziku: engleski). 2020-09-17. Pristupljeno 2023-02-17. 
  20. ^ „• Remont - nezavisna umetnička asocijacija”. Remont (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-19. 
  21. ^ „SLUCAJ HARMS - Festival de Cannes 2023”. www.festival-cannes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-17. 
  22. ^ „Pavle Levi dobitnik nagrade "Nebojša Popović" - Kultura - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2021-12-28. Pristupljeno 2023-05-23. 
  23. ^ „Forensic Architecture”. forensic-architecture.org. Pristupljeno 2023-02-18. 
  24. ^ a b v Forensic Architecture (na jeziku: engleski), 2023-01-25, Pristupljeno 2023-02-18 
  25. ^ „Haus der Kulturen der Welt”. Pristupljeno 18. 02. 2023. 
  26. ^ Omarska camp (na jeziku: engleski), 2022-06-08, Pristupljeno 2023-02-18 
  27. ^ „Milica Tomić: Bili smo tamna avangarda globalnih promena”. Portal Novosti. Pristupljeno 2023-02-19. 
  28. ^ „SEEcult”. Pristupljeno 20. 02. 2023. 
  29. ^ „Life of Crops: Towards an Investigative Memorialization - e-flux Education”. www.e-flux.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-23. 
  30. ^ „Milica Tomić - steirischer herbst”. www.steirischerherbst.at (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-19. 
  31. ^ „Milica Tomić | steirischerherbst’18”. 2018.steirischerherbst.at. Pristupljeno 2023-02-19. 
  32. ^ Banai, Nuit; Banai, Nuit (July/August 2020). „Milica Tomić”. Artforum (na jeziku: engleski). 58 (10). ISSN 0004-3532. Pristupljeno 2023-02-19.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  33. ^ a b v Banai, Nuit; Banai, Nuit (July/August 2020). „Milica Tomić”. Artforum (na jeziku: engleski). 58 (10). ISSN 0004-3532. Pristupljeno 2023-02-19.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  34. ^ „home”. Wiener Festwochen (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2023-02-19. 
  35. ^ Podsećanje na kulturnu saradnju: performans Milice Tomić i Dragane Mirković (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-02-19 
  36. ^ Jim Lambie (na jeziku: engleski), 2022-03-15, Pristupljeno 2023-02-19 
  37. ^ I am Milica Tomic (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-02-19 
  38. ^ „Milica Tomić: Bili smo tamna avangarda globalnih promena”. Portal Novosti. Pristupljeno 2023-02-19. 
  39. ^ Hellasije (2018-12-13). „Milica Tomić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-09. 
  40. ^ „19 Museen und 1 Zoo in Graz und der Steiermark | Universalmuseum Joanneum GmbH”. www.museum-joanneum.at. Pristupljeno 2023-02-19. 
  41. ^ kasadoo.com. „Muzej Maxxi u Rimu”. KASADOO (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-19. 

Spoljašnje veze

uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милица_Томић_(уметница)&oldid=27757787”