Milosava Perunović
Milosava Perunović (Nikšić, oko 1900 - Peć 1945) bila je nikšićka gimnazijalka koja se, po kapitulaciji Crne Gore 1916. godine, pridružila komitama i borila se protiv okupatora do završetka Prvog svetskog rata.[1]
| Milosava Perunović | |
|---|---|
 Milosava Perunović | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Milosava Perunović |
| Datum rođenja | oko 1900. |
| Mesto rođenja | Nikšić,  Knjaževina Crna Gora |
| Datum smrti | 1945. |
| Mesto smrti | Peć,  Kraljevina Jugoslavija |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1916 – 1918 |
| Čin | komita |
Ratne godine
urediKada se, 1916. godine, po kapitulaciji Crne Gore, pridružila komitama Milosava Perunović nije krila daa je devojka, ali se ipak do kraja rata borila kao Milosav. Iako su se o hrabroj devojci već i pesme pevale, čak ni mnogi njeni saborci dugo nisu znali da je čuvena Milosava u stvari njihov saborac Milosav. Niko, pa ni okupator, nije slutio da će vrlo brzo za ovom mladom devojkom biti organizovane jake potere i da će biti obećana velika nagrada onome ko je uhvati živu ili je ubije... Govorilo se da je od njene puške „drhtao svaki neprijatelj”.[2] Dok je ona koitovala njena porodica, otac, majka i tri brata, bili su u logoru u Austriji.[1]
Period između dva rata
urediTri godine nakon završetka rata Milosava je, u znak zahvalnosti za komitovanje i dobrovoljno učešće u Velikom ratu dobila sedam lanaca zemlje u selu Žednik, kod Subotice. Na toj zemlji je podigla lepu kuću. Pošto je, za ondašnje prilike, bila školovana, radila je na železničkoj stanici kao blagajnica. U Žedniku je ostala sve do Aprilskog rata 1941. godine.[1]
Drugi svetski rat
urediOdbivši poziv okupatora da se preda, Milosava je bila prinuđena da pobegne u Crnu Goru. S njom su tada bili majka Gospava i najmlađi brat Nikola. Tada im je i kuća spaljena. Kada su iz Žednika pobegli i došli u svoje pleme nisu imali skloništa, pa im je sveštenik Dragomir Mijušković ustupio deo svoje kuće. Čim su Nemci proterani, Milosava je odlučila da se vrati u Žednik. U zimu 1945. godine krenula je pešice preko Čakora. S njom su bili i neki Backovići i Roksandići i još neki ljudi koji su se vraćali na svoja imanja u Metohiji. Izbivši na vrh Čakora, jedan od Backovića je ispalio nekoliko metaka iz revolvera. Ne zna se kako, istraga o tome nije vođena, tek jedan metak je pogodio Milosavu u leđa. Uspeli su da je prenesu do bolnice u Peći, ali je posle nekoliko dana podlegla. Kad su njeni najbliži stigli u bolnicu, uspela je samo ovo da kaže: „Pogiboh od poganske ruke..."[1]
Reference
uredi- ^ a b v g „PERUNOVIĆ MILOSAVA”. prvisvetskirat.rs. Amanet. Pristupljeno 8. 8. 2016.
- ^ Giljen, Nikola; Jovićević Jov, Sonja; Mandić, Jelena (1. 10. 2012). „Srpske Amazonke Velikog rata (1914-1918) - Skromne dame gvozdenog srca”. Bašta Balkana. Pristupljeno 6. 8. 2016.
Literatura
uredi- Đurić, Antonije (1987). Žene-solunci govore. Beograd: Književne novine. ISBN 978-86-391-0042-1.
