Википедија

Milo Jovović (pjesnik)

Milo Jovović (Gretva, danas Bar, 28. septembar 1866 — Bar, 3. mart 1916)[1] bio je srpski romantičarski pjesnik rimokatoličke vjere,[2] jedan od utemeljivača Srpske narodne čitaonice u Baru[3] i činovnik.[1]

Milo Jovović
Datum rođenja(1866-08-28)28. avgust 1866.
Mesto rođenjaBar, Osmansko carstvo
Datum smrti3. mart 1916.(1916-03-03) (49 god.)
Mesto smrtiBar, Crna Gora pod austrougarskom okupacijom

Biografija uredi

Kada je imao dvanaest godina, nakon što je grad prisjedinjen Crnoj Gori (1878[1] u Baru je otvorena „Obšta srpska osnovna škola”.

Nakon što je učitelju Dušanu Brkanoviću pokazao da zna da piše i čita, upisan je u drugi razred. Nije poslušao katoličkog sveštenika Josipa Kolovića, koji je svojim vjernicima branio da pohađaju ovu školu.[4] Na podsticaj Tome Oraovca, koji je jedno vreme boravio u Baru, kao učenik četvrtog razreda (1881) je počeo da piše pesme. Teško je dolazio do knjiga, pa je zbog toga veliki značaj za njega imalo osnivanje Barske narodne čitaonice, čiji je inicijator bio Tomo Oraovac. Na dan kada je čitaonica svečano otvorena, Milo Jovović, Redžep Šehović i Karlo Damjanović, kao učenici četvrtog razreda su od prvog biblitekara, svog učitelja Dušana Brkanovića tražili da se odmah učlane, priloživši novac, zbog čega su upisani među osnivače čitaonice.[5]

Počeo je da objavljuje svoje pjesme u gotovo svim onda poznatim listovima i časopisima na srpskom jezičkom području.[5] Kada je 1888. godine Bar posetio Jovan Jovanović Zmaj, Milo Jovović mu je pročitao nekoliko svojih pjesama, koje je Zmaj pohvalio, što mu je dalo novi podstrek za poetsko stvaralaštvo.[6]

Neko vrijeme se nalazio u pečalbi u Carigradu. Povratkom u domovinu bio je službenik u Barskoj nadbiskupiji i monopolu duvana. Pisao je dječje i rodoljubive pjesme. (Golub, Bosanska vila, Naše doba, Građanin, Luča, Srpski magazin, Književni list, Cetinjski vjesnik, Zeta i dr.).

Vladar Crne Gore, Nikola I Petrović Njegoš ga je odlikovao Ordenom za revnost.[1]

Umro je početkom 1916. godine, od posljedica teškog ranjavanja, kada je Bar bombardovan sa austrijskih brodova. Spremao se da objavi zbirku pesama, koja nije objavljena zbog ratnih prilika i njegove prerane smrti.[6] Od 2016. jedna ulica u Baru nosi njegovo ime.

Djela uredi

Pisao je ljubavnu i dečju poeziju, ali je pažnju javnosti najviše privukao svojim rodoljubivim pjesmama u kojima je čest junak bio „viteški knjaz” Nikola Petrović.[1] Kao pjesnik romantičarskog zanosa, iskreno je voleo svoju domovinu Crnu Goru, njenu vladarsku kuću Petrovića, svoju hrišćansku (katoličku) vjeru i srpski narod iz kojeg je potekao.[7] Objavljivao je svoje pjesme od 1892. do 1914. godine, u raznim listovima i časopisima, kao što su „Golub”, „Bosanska vila”, „Naše doba”, „Građanin”, „Luča”, „Srpski magazin”, „Književni list”, „Cetinjski vjesnik”, „Zeta”,[8] „Omladina”, „Đački napredak”, „Nevesinje” i drugi.[1]

Golub uredi

Najpre je jula 1892. počeo da sarađuje u Somborskom „Golubu”, listu za srpsku mladež, vaspitnog i rodoljubivog duha, gde je sarađivao sve do 1910. godine.[7] U „Golubu” su mu objavljeni:

  • „Čudan san”[9]
  • „Pjanica”[10]
  • „Kosovska opomena”[11]
  • „Nije Srbin”[12]
  • „Ne plašim se”[13]
  • „Pozdrav rodu”[14]
  • „Sloga”[15]
  • „Ljenivcu”[16]
  • „Proteklo je pet vjekova”[17]
  • „Bratimska ljubav”[18]
  • „Svetome Savi”[19]
  • „Srpsko ime”[20]
  • „Srbinu”[21]
  • „Malom Srpčetu”[22]
  • „Srpčetu”[23]
  • „U tuđini”[24]
  • „Golubu”[25]
  • „Malo Srpče”[26]
  • „Majci”[27]
  • „Ne kloni...”[28]
  • „Ne dičim se”[29]
  • „Rodu”[30]
  • „Đačka blagodarnost”[31]
  • „Srbin”[32]
  • „Knjiga”[33]
  • „Opomena za život”[34]
  • „Poređenje”[35]
  • „Majci”[36]
  • „Čežnja za slavom”[37]
  • „Otadžbini”[38]
  • „Nad grobom svoje mile majke”[39]
  • „Materinski jezik”[40]
  • „Prijateljstvo”[41]
  • „Pjesma na kolijevci”[42]
  • „Dijete i leptir”[43]
  • „Ljubav k rodu”[44]
  • „Lenjivcu”[45]
  • „Nesta blaga, nesta prijatelja”[46]
  • „Znanje”[47]
  • „Pozdrav Golubu”[48]
  • „Crnogorcu”[49]
  • „Pjesniku Zmaju”[50]
  • „Godišnjica smrti moje predrage majke”[51]
  • „Carić”[52]
  • „Prigodom dvadesetpetogodošnjice oslobođenja Bara”[53]
  • „Nadmudrio cara”[54]
  • „Poezija”[55]
  • „Nada”[56]
  • „Zlotvor”[57]
  • „Ponosim se”[58]
  • „Sloboda”[59]
  • „Već je prošlo pet vjekova”[60]
  • „Posle raspusta”[61]
  • „Prezirem”[62]
  • „Iskrice”[63]
  • „Brankovoj sjeni”[64]
  • „Iskrice”[65]
  • „Pozdrav mladom pjesniku”[66]
  • „Učite djeco”[67]
  • „Znanje”[68]
  • „Pjevati ću”[69]
  • „Prijateljstvo”[70]
  • „Bratimstvo”[71]
  • „Želja”[72]
  • „Azbuka”[73]
  • „Sloga”[74]
  • „Skladujmo braćo”[75]
  • „Radost plamaljeća”[76]

U „Golubu” su objavljivani i njegovi prijevodi sa italijanskog jezika:

Bosanska vila uredi

U sarajevskom listu „Bosanska vila” počeo je da piše već naredne 1892, tada jednom od najuglednijih srpskih književnih časopisa, što mu je otvorilo vrata i za saradnju u drugim književnim časopisima u narednim godinama.[7] U „Bosanskoj vili” su mu objavljeni:

  • „Dvije ljubavi”[79]
  • „Plakao bih”[80]
  • „Brat je mio, koje vjere bio”[81]
  • „Otadžbini”[82]
  • „Zašto pjevam?”[83]
  • „Samo sloga Srbina spasava”[84]
  • „Sloga”[85]
  • „Rodu”[86].

Slovanski svet uredi

U časopisu „Slovanski svet“ (u prevodu: Slavjanski svijet), koji je izlazio u Trstu i u Beču, urednik Franc Podgornik, slavjanofilski i rusofilski raspoložen, započeo je intenzivnu saradnju februara 1894, pjesmom „U noći“. Maja iste godine u broju 9 (25. 5. 1894, str. 168) objavljena je rodoljubiva pjesma „Vidov-dan“. U ovom časopisu pjesme su mu objavljivane do 1898, uvijek ćirilicom i na srpskom jeziku.[7]

Luča uredi

U listu „Luča” su mu objavljene pjesme:

  • „Na te mislim...”[87]
  • „Ja te volim samo za to...”[88]

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d đ Eraković 2009, str. 689.
  2. ^ "Onogošt", br. 7., članak "Ocinj"(1.jun). Nikšić. 1899. 
  3. ^ Srpska narodna čitaonica. Bar. 
  4. ^ Ratković 2016, str. 93.
  5. ^ a b Ratković 2016, str. 94.
  6. ^ a b Ratković 2016, str. 95.
  7. ^ a b v g Milovančev & 22. 12. 2017.
  8. ^ Jovović, str. 237.
  9. ^ Golub & 1892-14, str. 211.
  10. ^ Golub & 1895-4, str. 58.
  11. ^ Golub & 1895-11-12, str. 161.
  12. ^ Golub & 1895-11-12, str. 180.
  13. ^ Golub & 1895-13-14, str. 211.
  14. ^ Golub & 1896-2, str. 17.
  15. ^ Golub & 1896-9, str. 129.
  16. ^ Golub & 1896-11, str. 164.
  17. ^ Golub & 1896-13-14, str. 193.
  18. ^ Golub & 1896-22, str. 347.
  19. ^ Golub & 1897-2, str. 27.
  20. ^ Golub & 1897-4, str. 49.
  21. ^ Golub & 1897-9, str. 129.
  22. ^ Golub & 1897-13-14, str. 218.
  23. ^ Golub & 1897-18, str. 282.
  24. ^ Golub & 1897-22, str. 349.
  25. ^ Golub & 1898-3, str. 36.
  26. ^ Golub & 1898-8, str. 118.
  27. ^ Golub & 1898-14, str. 212.
  28. ^ Golub & 1898-20, str. 307.
  29. ^ Golub & 1899-2, str. 22.
  30. ^ Golub & 1900-2, str. 59.
  31. ^ Golub & 1901-6, str. 67.
  32. ^ Golub & 1901-10, str. 146.
  33. ^ Golub & 1901-17, str. 257.
  34. ^ Golub & 1901-18, str. 273.
  35. ^ Golub & 1901-19, str. 289.
  36. ^ Golub & 1901-19, str. 295.
  37. ^ Golub & 1901-20, str. 305.
  38. ^ Golub & 1902-19, str. 36.
  39. ^ Golub & 1901-5, str. 69.
  40. ^ Golub & 1902-6, str. 81.
  41. ^ Golub & 1902-8, str. 113. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGolub1902-8 (help)
  42. ^ Golub & 1902-8, str. 122. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGolub1902-8 (help)
  43. ^ Golub & 1901-10, str. 154.
  44. ^ Golub & 1902-11-12, str. 180.
  45. ^ Golub & 1902-15, str. 225. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGolub1902-15 (help)
  46. ^ Golub & 1902-15, str. 226-228. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGolub1902-15 (help)
  47. ^ Golub & 1902-16, str. 241.
  48. ^ Golub & 1903-2, str. 20.
  49. ^ Golub & 1903-3, str. 39.
  50. ^ Golub & 1904-2, str. 57.
  51. ^ Golub & 1903-5, str. 68.
  52. ^ Golub & 1903-7, str. 108.
  53. ^ Golub & 1903-16, str. 250.
  54. ^ Golub & 1903-16, str. 252.
  55. ^ Golub & 1903-17, str. 264.
  56. ^ Golub & 1904-11-13, str. 179.
  57. ^ Golub & 1904-15, str. 230.
  58. ^ Golub & 1904-18, str. 276.
  59. ^ Golub & 1905-2, str. 52.
  60. ^ Golub & 1905-5, str. 68.
  61. ^ Golub & 1905-14, str. 213. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGolub1905-14 (help)
  62. ^ Golub & 1905-14, str. 218. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGolub1905-14 (help)
  63. ^ Golub & 1905-15, str. 225. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGolub1905-15 (help)
  64. ^ Golub & 1905-15, str. 235. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGolub1905-15 (help)
  65. ^ Golub & 1905-16, str. 241.
  66. ^ Golub & 1905-19, str. 299.
  67. ^ Golub & 1905-20, str. 310.
  68. ^ Golub & 1906-5, str. 65.
  69. ^ Golub & 1906-7, str. 103.
  70. ^ Golub & 1906-9, str. 139.
  71. ^ Golub & 1906-10, str. 156.
  72. ^ Golub & 1907-8, str. 121.
  73. ^ Golub & 1907-14-15, str. 125.
  74. ^ Golub & 1907-16, str. 243.
  75. ^ Golub & 1910-5, str. 74.
  76. ^ Golub & 1910-7, str. 103.
  77. ^ Golub & 1904-8, str. 124.
  78. ^ Golub & 1905-8, str. 124.
  79. ^ Bosanska vila & 1893-16, str. 233.
  80. ^ Bosanska vila & 1893-17, str. 249.
  81. ^ Bosanska vila & 1894-3, str. 34.
  82. ^ Bosanska vila & 1895-10, str. 148.
  83. ^ Bosanska vila & 1895-14, str. 214.
  84. ^ Bosanska vila & 1896-5, str. 73.
  85. ^ Bosanska vila & 1896-18, str. 285.
  86. ^ Bosanska vila & 1897-11, str. 162.
  87. ^ Luča & 1897-10, str. 426.
  88. ^ Luča & 1899-11-12, str. 472.

Literatura uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мило_Јововић_(пјесник)&oldid=27368976”