Milutin Ilić Gučanin
Milutin Ilić zvani Gučanin ili Prota Gučanin (1729[1]/39[2]-1814) bio je sveštenik i vojvoda dragačevski u Prvom srpskom ustanku.
Milutin Ilić Gučanin | |
|---|---|
| Datum smrti | 1814. |
Poreklo i mladost
urediPreci prote Milutina Ilića, Radešići bili su poreklom iz Hercegovine, odakle su se doselili u selu Guču kod Dragačeva. Najstariji imenom poznati predak prote Milutina bio je dragačevski knez Đuđa. Jednom prilikom, dok je knez Đuđa prikupljao porez Turci su napali nekoliko dragačevskim sela. Knez Đuđra je organizovao otpor i sukobio se sa Turcima, ali je u boju poginuo. Turci iz osvete upadnu u Guču i pobiju celu porodicu Radešića, izuzev Đuđine supruge i dvojice sinova: Đermana i Đerasima, koji su se spasli. Đerasimov sin zvao se Ilija, a Ilijin sin bio je prota Milutin. Prota Milutin školovao se u manastirima Nikolju i Trojicama u ovčarsko-kablarskoj klisuri, postavši sveštenik, a kasnije i protojerej.
Prvi srpski ustanak
urediU vreme Prvog srpskog ustanka, prota Milutin pridružio se ustanicima i ubrzo postao jedan o najznačajnih vođa ustanika u Dragačevu. Učestvovao je u više bojeva, što u Dragačevu, što van njega. Tako je 24. februara 1804. godine sa vojvodom Novakom Boškovićem (Novačićem iz Goračića) u Dragačevu potukao tursku vojsku pod vođstvom Sali-age „rudničkog bika“, i kasnije kao komandant 700 Dragaevaca učestvovao u oslobađanju Čačka od tuske vlasti. Učestvovao je i u boju na Lopašu 1806. godine, čuvajući srpske šančeve o turske vojske pod komandom Bećir-paše. U napadu Turaka na Užice, dočekao je tursku vojsku na Ponikvama i potukao je, nateravši je na povlačenje od Užica. U drugom pokušaju Turaka da zauzmu Užice prota Milutin se istakao lično uskočivši u turske šančeve. Prema predanju ovo je izazvalo toliko pometnju u vojsci i Turci su krenuli da se povlače u takvom neredu da je cela ustanička vojska spontalo tri puta povikala: “Utekoše Turci, utekoše Turci, utekoše Turci!“.
Prota Milutin je samostalno upravljao Dragačevom sve do 1810. godine, kada je usled starosti vlast predao sinovima: Đorđu na Gornjim, a Milovanu nad Donjim Dragačevom. Prota Milutin je i zvanično dobio vojvodsku diplomu od Karađorđa 1811. godine, i tom prilikom pod njegovu vlast stavljena su sela: Guča, Rogača, Osok, Markovica, Kojić, Tijanje, Turica, Rti, Dučalovići, Tučkovo, Dren, Čučanik, Negrišori, Lisice, Puhovo, Pilatovići, Kapica, Požega, Bakionica, Prijanović, Lopaši, Gornja i Donja Kravarica, Virovo, Cerovo, Trešnjevica, i Mirosaljci. Prema Petru Jokiću, ustaničkom vojvodi, prota Milutin bio je veoma poštovan u narodu: „slušala ga je njegova nahija kao Svetog Kralja“.
Poslednje godine i smrt
urediPrilikom sloma ustanka 1813. godine, prota Milutin rešio je da ne beži iz Srbije sa ostalim ustaničkim vojvodama, već se povukao u manastir Trojice na Kablaru, gde je i preminuo 27. (po gregorijanskom kalendaru) januara 1814. godine. Njegov sin Đorđe predao se Turcima i mirno živeo u Guči. Međutim, prilikom izbijanja Drugog srpskog ustanka, Turci su zarobili i kod Sjenice pogubili vojvodu Đorđa. Godine 1851. telo prote Milutina preneto je iz manstira Trojice u portu crkve u Guči. Na njegovoj nadgrobnoj ploči zapisano je: „Pod ovom studenom stjenom tiho počiva rab Boži blaženopočivši Gospodin Milutin Ilić iz Guče prečesni prota i hrabri voeni komendant Dragačevski, veliki rodoljub crkve i vjere, slavni ratoborac za slobodu otečestva koji se u 85 godini starosti soe upokio se 14 januara 1814 ljeta. Večna mu pamjat – Blagodarni unuk Simeon Protić postavi mu ovaj mramorni spomenik 1851 ljeta“.
Potomstvo
urediMeđu potomcima prote Milutina nalaze se gučke porodice Protići, Gavrilovići, Kneževići (Mijatovići, Pantelići, Dimitrijevići, Bogdanovići), Radojičići, Stanići, Blagojevići, i Kulovići.[3]