Milutin Marković

Milutin Marković
Milutin Marković
Datum rođenja	1858.
Mesto rođenja	Jasenica
Datum smrti	1929.
Mesto smrti	Beograd

Milutin J. Marković (Jasenica, 1858 — Beograd, 14. mart 1929) bio je srpski advokat, politički i kulturni delatnik. Bio je učesnik Srpsko-turskih ratova i poslanik u Velikoj Narodnoj Skupštini.

Biografija i karijera

Osnovnu školu završio je u Aranđelovcu, a Veliku Školu i Pravni fakultet u Beogradu. U Velikoj Školi uzimao je učešća u mnogim pokretima, a jedno vreme bio je i predsednik Pobratimstva.^[1]

Učestvovao je u Srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine na Velikom Šancu i Đunisu.

Nije dugo bio u državnoj službi, a za vreme službovanja bio je predsednik Apelacije, član Kasacije i predsednik Državnog Saveta.^[1] Bio je advokat i jako se brzo istakao u tom poslu, postavši jedno od značajnijih imena u prestonici. Dosta rano se istakao i u politici, u Velikoj Narodnoj Skupštini bio je poslanik za Beograd. Jedno vreme bio je urednik Samouprave i bio je u prvim redovima tadašnje Radikalne stranke.^[1] Jedno vreme bio je i senator za beogradski okrug.

Marković je uzimao učešća u osnivanju raznih kulturnih, nacionalnih i industrijskih ustanova, kao što su Društvo Sveti Sava, kome je bio jedan od prvih utemeljivača i dobrotvora.^[1] Godine 1904. izabran je i za potpredsednika ovog društva, a po smrti Andre Đorđevića izabran je 1921. za predsednika Društva, ali se uskoro razboleo i razrešen je ove dužnosti, ali i izabran za doživotnog počasnog predsednika. Osim ovog društva bio je među osnivačima Srpskog Brodarskog Društva i Beogradske Zadruge.

Kao i mnogi srpski politički i nacionalni delatnici i Marković je bio zarobljen u Prvom svetskom ratu. Bugarske vlasti su ga 1915. godine zatekle u Prizrenu kao izbeglicu i internirale ga u Bugarsku, najpre u Karlovo, a zatim u Plovdiv.^[1]

Preminuo je u Beogradu 1929. godine, u krugu svoje porodice, nakon dugog bolovanja.

Vidi još

Društvo Sveti Sava

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d Hadži Vasiljević, Jovan (1936). Spomenica društva Svetoga Save (1886-1936). Beograd: Štamparija Dragomira Popovića. str. 104—105.

Literatura

Spomenica društva Svetoga Save (1886-1936), ur. Dr Jovan Hadži Vasiljević, Beograd, 1936.

[:0-1] v ^g ^d Hadži Vasiljević, Jovan (1936). Spomenica društva Svetoga Save (1886-1936). Beograd: Štamparija Dragomira Popovića. str. 104—105.

[1]