Mihailo Lazarević (lekar)

Dr Mihailo (Radmio, Radmilo) Lazarević (Beograd, 24. septembar 1846 — Beograd, 14. decembar, 1899) bio je srpski lekar, književnik i naučni radnik, koji je dao veliki doprinos razvoju i unapređenju zdravstvene službe, i književnog rada u Kneževini i Kraljevini Srbiji u drugoj polovini 19. veka.

Mihailo Lazarević
Lični podaci
Datum rođenja	(1846-09-24)24. septembar 1846.
Mesto rođenja	Beograd, Kneževina Srbija
Datum smrti	14. decembar 1899.(1899-12-14) (53 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Srbija
Obrazovanje	Univerzitet u Beču

Život i karijera

Rođen je 1846. u Beogradu, od oca Dimitrija i majke Cvete. U Beogradu je završio osnovnu školu, gimnaziju i Licej u kome mu je jedan od profesora bio Josif Pančić „koji je svojim „licejcima“ često organizovao putovanja po Srbiji i nastavu u prirodi.”

Studije medicine upisao je i završio u Beču. Potom se vratio u Srbiju, i u Beogradu otvorio svoju privatnu lekarsku ordinaciju, u kojoj se kao jedan od prvih tadašnjih lekara posvetio lečenju dece (pedijatriji).

Potom se 1874. godine zaposlio u srpskoj vojsci, u kojoj je obavljao dužnost garnizonskog lekara u Beogradu. Kao pripadnik vojske bio je učesnik srpsko-turskih ratova od 1876 do 1878. godine, u kome je rukovodio radom Ratne bolnice u manastiru Sv. Roman kod Đunisa u eparhiji niškoj. Po oklončanju srpsko-turskih ratova postavljen je za komandira Okružnog sanitetskog odeljenja smederevske vojske.

U vojnoj službi dr Lazarević ostao je do 1894. kada je podneo ostavku i ponovo se posvetio radu u privatnoj lekarskoj praksi, koju je obavljao sa velikim uspehom.

Od 1895. godine kada je postavljen za načelnika saniteta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, značajno je uticao na unapređenje zdravstvene službe u Kraljevini Srbiji. Uprkos ogromnom trudu i žarkoj želji dr Lazarevića da svoje zamisli na unapređenju zdravstvene službe u Kraljevini Srbiji i ostvari, Ministarstvo unutrašnjih dela odbilo je da prihvati neke njegov predlog zbog velikih finansijskih sredstava koja bi morala da se za tu svrhu izdvoje. Izuzetno povređen i razočaran ovom odlukom, dr Lazarević je, podneo molbu za penziju koju je ubrzo i dobio.

Preminuo je relativno rano, u 53 godini života života, 1899. godine u Beogradu, ostavivši iza sebe bogat opus naučnih radova i dela i poetskih sastava kojima je dao doprinos ne samo srpskoj medicini, već i srpskoj književnosti 19. veka. Naime za njim je ostao bogat književni opus, stručni radovi iz oblasti pedijatrije, vojno-sanitetske medicine i higijene, kao i dragoceni naučni radovi kojima je utro put razvoju entomologije u Srbiji. Uz najveće počasti koje su mu odali Srpko lekarsko društvo, Crveni krst i Velika škola i sahranjen je 16. decembra 1899. godine na groblju u Beogardu.

Delo

Kao načelnika Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela dr M. Lazarević se rukovodio željom da unapredi sanitetsku struku i pokrene je sa mrtve tačke izvođenjem planova i mera iz Sanitetskog zakona dr Vladana Đorđevića donetog 1881. godine. Iako je sa velikom voljom prišao ovoj dužnosti, on je uviđajući neostvarljivost plana dr V. Đorđevića o podizanju okružnih i sreskih bolnica, dr Lazarević je shvatio da bi bilo mnogo realnije i korisnije podići pet većih oblasnih bolnica, raspoređenih na sredokraćama u zemlji koje bi bile dobro opremljene i uređene.

Dr Lazarević je takođe shvatio i da u Srbiji nema dovoljno lekara, aprvenstveno domaćih, rodom iz Srbije, i smatrao je da je jedino rešenjetakve situacije u povećanju državnog budžeta za izdržavanje srpskihstudenata medicine u inostranstvu, prvenstveno na bečkom univerzitetu. Da bi ovu ideju sproveo u delo, obrazovao je specijalnu komisiju sazadatkom da izvrši njenu procenu i da o tome podnese svoje stručnomišljenje, smatrajući da će na taj način ubedljivije uticati na nadležne. U svojoj zamisli, otišao je još korak dalje, pa je kod nadležnogministra uspeo da izdejstvuje da za predsednika komisije bude određenistaknuti profesor Pravnog fakulteta, čuveni srpski diplomata isrpski kraljevski poslanik Milenko Vesnić.

Kako je Ministarstvo unutrašnjih dela odbilo da prihvati njegov predlog zbog velikih finansijskih sredstava koja bi morala da se za tu svrhu izdvoje izuzetno povređen i razočaran ovom odlukom, dr Lazarević je, podneo molbu za penziju.

Uporedo sa lekarskim radom, Mihailo Lazarević započeo je da se bavi i naučnoistraživačkim radom, koji je nastvio i po odlasku u penziju (naročito u oblasti entomologije).

Objavio je veći broj radova iz oblasti dečijih i infektivnih bolesti i vojnosanitetske oblasti, u časopisima „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“ i i njegovom dodatku „Narodno zdravlje”.

Među objavljenim delima su mu manje poznati radovi o dnevnim leptirima iz okoline Beograda, koji su pred kraj 19. veka objavljeni na srpskom jeziku.

Njegov doprinos književnosti ogleda se u objavljivanju velikog broja poetskih radova koje je pisao pod pseudonimom „Radmio-Radmilo” umesto krštenog imena Mihajlo. Književnim radom se bavio još od mladalačkih dana, počev od šezdesetih godina 19. veka, kada je i postao član Ujedinjene srpske omladine. Objavio je i veći pesnički spev Prijezda (1863) i pripovetku iz narodnog života Jagoda (Vila, 1866).

Bibliografija

Radovi iz medicine

• Goveđa kuga (1868)
• Kininska kora (1877)
• Kuga u godinama 1878 i 1879 – prevod s nemačkog predavanja dr Hirša i dr Zomerbrota,
• Normalna temperatura dečijeg doba
• O telesnom odgajivanju dece po profesoru dr J. Štajneru (1879)
• O dezinfekciji u kući bolesnikovoj
• Kupajte se
• Ravnoteža između telesnog i umnog rada
• Dug život
• Nega kože zimi
• Čist vazduh po sobama za spavanje
• Nega usta u bolesnika,
• Iz dečje higijene
• Duševni otrovi.
• Bolovanje odojčadi — Stručni rad dr R. Lazarevića objavljen je u časopisu Narodno zdravlje tokom 1881. godine (članak u nastavcima, od broja 8 do broja 14).

Radovi o vojnom sanitetu

• Vojska i vojni sanitet i njihovi međusobni odnosi (1883)
• O vojničkoj obući
• Nauka o čuvanju vojničkog zdravlja — za podoficire
• O regrutovanju
• Glavniji radovi o vojnom sanitetu u godinama 1881-1882 — po prikupljenim beleškama đeneral-lekara V. Rota i svojim (1884)
• Vojnosanitetska statistika za godinu 1881
• Vojnosanitetska statistika za godinu 1880. — sa 4 kolor tablice (1885),
• Higijena mirnog i ratnog doba (1883) – predavanja na Vojnoj akademiji.
• O telesnim dimenzijama naših vojnika — publikovano 1897. godine

Počeci srpske entomologije i zoologije

• Priloga za građu entomologije Kraljevine Srbije. Makrolepidoptere okoline Beograda I. Rhopalocera (Diurna)
• Umni život insekata (1899)
• Cikade u staro-grčkoj mitologiji i poeziji (1899)
• Zima – slika iz prirode,
• U proleće (o pticama pevačicama),
• Električne životinje (o električnim jeguljama)
• Jedna tiha borba – članak u kome dr Lazarević piše o odbrambenim mehanizmima kod biljaka
• Cveće i insekti
• Vaskrs prirode (1901)
• Noć4 (u kojem se opisuju noćne životinje)
• Kap otrova — u kome je dr Lazarević opisivao otrovne zmije i insekte.
• Iz trave i žbunja (članak u kome dr Lazarević opisuje zvuke koje proizvode insekti po danu).
• Aristotelo i Plinije kao prirodnjaci
• Acherontia atropos L., mrtvačka glava, mrtvoglavac, istorisko-biološke beleške o ovome leptiru (1903)
• Organizmi bez organa (1906)
• Vreme i životinje, Uticaj vremena na život životinja, Bumbari i zolje, Svilari, Lepidopteri Kraljevine Srbije — ovi radovi su u periodu od 1904–1906. štampani su u „Novoj Iskri”

Književna dela

• Prijezda (1863) — pesnički spev
• Jagoda (Vila, 1866). — pripovetka iz narodnog života

Literatura

• Petruševski AB. Srpski lekari – književnici 19. veka Vojnosanit Pregl 2012; 69(8): 730–734
• Dragana Mihailović, Gordana Lazarević Dr Radmilo Lazarević i srpska entomologija, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd, 167-175.