Miško Kranjec
Miško Kranjec (mađ. Mihály Krányecz; Velika Polana, 15. septembar 1908 — Ljubljana, 8. jun 1983) je bio slovenački književnik, novinar i političar.[1]
| Miško Kranjec | |
|---|---|
.jpg) Miško Kranjec | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. septembar 1908. |
| Mesto rođenja | Velika Polana, Austrougarska |
| Datum smrti | 8. jun 1983. (74 god.) |
| Mesto smrti | Ljubljana, SR Slovenija, SFRJ |
Biografija uredi
Rođen je u Prekomurju, na teritoriji današnje Slovenije, kod Lendava, u seljačkoj porodici. Otac i majka su bili Mihailj Kranjec i Marija Pucko. Osnovno školu završio je u Mađarskoj. Kasnije je upisao školu u Ljubljani. 1941. godine pristopio je u Komunističkoj partiji. Aktivno je učestvovao u političkom životu kao urednik i izdavač partijskog lista Ljudska pravica od 1934 do 1936.[1] godine. Član SANU od 1965. godine.[2]
Posle rata je bio direktor u raznim izdavačkim preduzećima. Bio je dugogodišnji predsednik Društva slovenskih književnika, osam godina poslanik u Narodnoj skupštini.[1]
Bio je urednik u izdavačkoj kući Prešernova družba u Ljubljani. Bio je i redovan član SAZU.[1] Glavno delo mu je Priča o dobrim ljudima- roman.
Neka od dela uredi
Ovaj članak ili jedan njegov deo nije preveden na srpski jezik. |
- Težaki, 1932.
- Življenje, 1932.
- Predmestje, Roman 1932.
- Sreča na vasi, 1933.
- Pesem ceste, 1934.
- Os živlenja, Roman 1935.
- Tri novele, 1935.
- Zalesje se prebuja, Roman 1936.
- Južni vetrovi, 1937.
- Prostor na soncu, Roman 1937.
- Kapitanovi, Roman 1938.
- Do zadnjih meja, Roman 1940.
- Povest o dobrih ljudeh, 1940.
- Tihožitja in pejsaži, 1945.
- Pesem gora, Roman 1946.
- Fara svetaga Ivana, Roman 1947.
- Majhne so te stvari,
- Pomlad, 1947.
- Samotni otok, 1947.
- Pot do zločina, Drama 1948.
- Pod zvezdo, Roman 1950.
- Imel sem jih rad, 1953.
- Nekaj bi vam rad povedal, 1954.
- Nekoč bo lepše, 1954.
- Zgubljena vera, 1954.
- Čarni nasmeh, 1956.
- Zemlja se z nami premika, Roman 1956.
- Macesni nad dolino,
- Mesec je doma na Bladovici, 1958.
- Nad hišo se več ne kadi, Roman 1963.
- Rdeči gardist I, Roman 1964.
- Ukradena ljubezen, 1965.
- Rdeči gardist II, 1965.
- Zlata kočija, 1967.
- Rdeči gardist III, 1967.
- Na cesti prvega reda, 1967.
- Svetlikanje jutra, autobiografski roman 1968.
- Lepa Vida Prekmurska, 1972.
- Strici so mi povedali, Roman 1974.
- Anketni listi malega človeka, 1974.
- Čarni nasmeh - Pot med blažene, 1978.
- Oče in sin, Roman 1978.
Nagrade uredi
Miško Kranjec je dobitnik sledećih nagrada i priznanja:[2]
- Nagrada AVNOJa, 1969;
- Prešernova nagrada, 1959, 1964,1976, itd.
- Orden zasluga za narod 1. Reda, 1958;
- Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, 1968;
- Orden Republike sa zlatnim vencem, 1965, itd.
