Mladen Mirić

Mladen D. Mirić, (Krbavica, Banovina Hrvatska, 1942) agronom je, privrednik, naučnik, kulturni i društveni poslenik, koji je radio u proizvodnji i istraživanju semena i semenarstva, zatim bio visoki službenik u državnoj upravi i naučni saradnik Instituta za kukuruz Zemun Polje u Beogradu. Istovremeno je bio veoma prilježan kulturni i društveni delatnik, sistematski se baveći najpre i najviše agrikulturom, a zatim sve više srpskom baštinom, tj. kulturom sećanja na svoj narod i životno zanimanje.

Mladen Mirić
Lični podaci
Datum rođenja	(1942-00-00)1942.
Mesto rođenja	Krbavica, Kraljevina Jugoslavija(pod okupacijom)

Sadržaj

Kratka biografija

Mladen Mirić je rođen 1942. g. u Lici (selo Krbavica, Hrvatska), kao 15-to dete srpskih roditelja: majke Marije i oca Daneta, zemljoradnika. Porodica je posle 2. svetskog rata preseljena u bačko selo Kolut, gde je Mladen pohađao osnovnu školu, da bi srednju završio u Somboru 1961. g. Već od malih nogu obavljao je lakše i jednostavnije poljoprivredne radnje poput plevljenja, zalamanja zaperaka, zalivanja povrća iz lončeta, hranjenja sitne stoke i dr. U osnovnoj školi se zainteresovao za poeziju, prozu i glumu, a počev od srednje škole objavio je više pesmica, vesti i poneku priču u lokalnim listovima Pokret i Somborske novine.

Poljoprivredni fakultet (kao njegov stipendista) završio je u Novom Sadu, gde je više puta nagrađivan za primerno učenje i društveni rad. U tome svojstvu upućen je na dvomesečni studijski boravak u Čehoslovačku.

Tokom 1969-1970. g. položio je sve ispite da bi specijalistički rad odbranio nešto kasnije. Posle toga je dugo istraživao temu za doktorsku disertaciju: Nastanak, razvoj i efekti semenarstva u Jugoslaviji.Dipl. inž. M. Mirić počeo je da radi na povremenim poslovima kontrole kvaliteta i količine žita za izvoz u ime firme Jugoinspekt. Stalno zaposlenje je dobio 1967. g. u PK Elan iz Srbobrana, gde je radio 10 godina u ratarskoj proizvodnji kao odgovorni stručnjak za proizvodnju i doradu semena.

Institut za kukuruz

Godine 1975. Skupština opštine Srbobran ga je izabrala na volontersku funkciju potpredsednika Izvršnog veća zaduženog za plan i razvoj. Odatle 1977. prelazi u savezno Ministarstvo poljoprivrede na upravne poslove: kreiranja propisa i međunarodne saradnje, analiza problematike i planiranja razvitka prvenstveno biljne proizvodnje i njene prerade. Za naučnog saradnika izabran je posle prelaska u Institut za kukuruz Zemun Polje (1993. g.), gde ostaje do penzionisanja 2000. god.

Posebne grupe aktivnosti

Privredna aktivnost: M. Mirić je bio graditelj jednog od najvećih centara za doradu semena na svetu (kapaciteta oko 20.000 tona godišnje), gde je samostalno započeo istraživanje efekata dorade i sušenja semena. Procenjuje se da je Mirićevo 15-godišnje bavljenje semenarstvom žita i šećerne repe davalo blizu 10% ukupne državne produkcije i izvoza semena. Bio je preteča rane žetve uz dosušivanje semena, što je izazvalo nevericu kod drugih dorađivača semena zbog čega je Poljoprivredni fakultet iz N. Sada organizovao savetovanje u ovom doradnom centru, na kome je Mirić podneo referat o više pozitivnih efekata sušenja.

Radio je na pisanju raznih privrednih propisa, ali najviše iz oblasti sortimenta i semena, da bi samostalno priredio složen i obiman Pravilnik o kvalitetu semena 1987. g. M. Mirić se među prvima zalagao za zaštitu životne sredine u poljoprivredi i za organsku proizvodnju hrane i u vezi sa tim analizirao stanje, predlagao mere i pisao članke. Prvi je opisao i objavio principe njivske organske proizvodnje i ekološke dorade semena.

Jedan je od autora prvog Nacionalnog izveštaja o životnoj sredini i razvoju (Nacional Report of Environment and Development), pisan za samit UNCED 1992. u Brazilu. Bio je pokretač ISO standardizacije ne samo semenskih laboratorija već i agropreduzeća u Srbiji, da bi postao državni ocenjivač ISO standarda i recenzent nastave na fakultetima.

Naučno-istraživački rad:

Mladen Mirić je počeo svoja naučna istraživanja 1969. g. u PK Elan (Srbobran) da bi prve naučne radove objavio 1972. g.

Prelaskom u savezno ministarstvo istražuje pitanja kojima se ovaj organ uprave bavio, kada razrađuje teze i prati izradu naučnog projekta: Mogućnosti proizvodnje važnijih poljoprivrednih biljaka, koji je dao više studija za razvojne projekcije. Poslove sekretara državne Komisije za biljne genetičke resurse vršio je od 1988-1992. g., kada je započet i završen jedan od najvažnijih naučnih projekata o genetičkim resursima u SFRJ, kao i projektovanje i gradnja dela Banke biljnih gena u Zemun Polju.

Radi pospešivanja istraživačkog rada inicirao je osnivanje Društva selekcionera i semenara Srbije i njegov časopis, gde vrši poslove sekretara. U Institutu za kukuruz rukovodi istraživanjima na podprojektu: "Razvoj novih tehnoloških postupaka u proizvodnji i doradi visokokvalitetnog semena kukuruza".

M. Mirić je objavio preko sto naučnih i isto toliko stručnih članaka (tj. oko 140 recenzovanih radova) u 22 domaća i 14 stranih časopisa kao i u 15-tak domaćih i inostranih zbornika. Začeo je i organizaciju marketing nastupa svih agro-instituta iz centralne Srbije, u kom cilju je osnovao časopis Agroinovacije, čiji je bio urednik i vrlo prilježan saradnik. Pedagoški doprinos: Može se reći da je najveći broj naučnih i stručnih članaka M. Mirića bio korisna osnova za obrazovanje krajnjih proizvođača, i da je pet knjiga (udžbenika i priručnika) ostavilo svakako pozitivan obrazovni efekat na studente ratarstva i povrtarstva.

Osim toga, M. Mirić je održao više stotina predavanja o semenu i sortimentu agrarcima svih nivoa obrazovanja u brojnim mestima, uglavnom panonskog dela Srbije. Uz to, dr M. Mirić je sam kreirao 54 nova agro-parametra, gde je samo 8 modifikovanih i 4 formule na osnovu radova drugih autora.

Međunarodna saradnja

Mladen Mirić je proizvodio seme domaćih i stranih vlasnika sorti, od čega je znatna količina bila namenjena izvozu. Kao službenik ministarstva bio je kopredsednik međudržavnih tela za saradnju sa drugim zemljama kada je prvi inicirao prodaju semena i drugih agroprodukata ovdašnje nauke drugoj državi putem licence. U ime ministarstva sačinio je u dva navrata opširne analize o stanju i uspesima semenarstva i oplemenjivanja biljaka u našoj državi za FAO seed Review i sarađivao sa Međunarodnom asocijacijom za ispitivanje semena (ISTA), što je nastavio i kao šef Laboratorije za ispitivanje semena u Institutu za kukuruz Zemun Polje. Po osnivanju Društva selekcionera i semenara Srbije izabran je za njegovog sekretara, kada je organizavo niz savetovanja, od kojih je većina bila sa međunarodnim učešćem. Takođe je predložio da se Srbija učlani u Međunarodnu semenarsku asocijaciju, što je prihvaćeno pa od 2001. g. Srbija ima svoju poslovnu asocijaciju semenara (SAS).

Poslenik u kulturi sećanja

Dr M. Mirić je dao svestran doprinos semenarstvu, ali i kulturi sećanja. Bio je privrženik kulture budući je rano počeo kopati po prošlosti svoje struke i srpskog naroda, da bi od toga nastala knjiga Srpska baština a kasnije i studija Agroevolucija. U prvoj je izneo obilje činjenica bitnih za Srbe i svet, i to: gro prvina (prvog, pra/početnog), novog, prekretničkog, trajno vrednog pamćenja i nadahnuća čovečanstva, uključujući dobročinitelje i umetnike i Srbe dubokih misli ili vrednih dela (izuma, otkrića i teorija), uz p/opis izuzetnih fenomena i bogatstava prirode koji plene sva ljudska čula; dakle: svesrpsko nasleđe zaveštano kulturi, humanosti i lepoti, rečju – temeljne osnove za identitet, opstanak ili budućnost Srba.

U mega knjizi Agroevolucija autor je dao veoma širok i sveobuhvatan pregled evolucije agroinovacija od postanka poljoprivrede do danas, sa projekcijom budućeg razvitka agrara. Otkrio je ili presistematizovao preko 1.000 bitnih osobenosti agrokompleksa, gde su: zakonitosti, opšta mesta, ključni agro-procesi i činioci rasta, preobražaji, paradoksi, apsurdi, specifičnosti, predrasude, vidovi nipodaštavanja, više grupa ergonomskih problema, oko 200 zaključaka i isto toliko pozitivnih i negativnih vrhunskih agro-događaja, agro-ideja i prikaza najvećih agro-umova iz cele agroevolucije. Knjiga je laskavo ocenjena od svih čitalaca i osam recenzenata, što dočarava poslednja rečenica iz jedne od recenzija: Autor se ovim veličanstvenim delom, kao malo koji agrarni poslenik, suštinski odužio svojoj struci i nauci, svome rodu i svome jeziku.

Izabrane monografije i članci :

1. Mirić M. (1998): Semenarstvo kao izazov. Društvo selekcionera i semenara Srbije i Institut za kukuruz “Zemun Polje”, str. 185.

2. Mirić M. i Brkić M. (2002): Dorada semena. Društvo selekcionera i semenara Srbije, str. 380.

3. Mirić M. (2006): Semenarski parametri. JUSEA – semenarsko poslovno udruženje i Društvo selekcionera i semenara Srbije, str. 96.

4. Mirić M. (2013): Srpska baština. Akademska izdanja, Zemun, str. 236

5. Mirić M. (2019): Agroevolucija. Prošireno izdanje. Izdaje i štampa autor, Beograd, str. 1157 (format A4).

6. Mirić M. i Ralev Ivanka (1972): Izgradnja semenarskih kapaciteta i analiza pripreme semenske pšenice za promet na PK “Elan” Srbobran. Zbornik radova “Mehanizacija sređivanja i dorade žita, suncokreta i leguminoznog bilja”. Poljoprivredni fakultet, Beograd, str. 344-364.

7. Mirić M. (1990): Bio i tehnološka istraživanja pšenice kod nas i pojava naučne škole oplemenjivanja. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, br. 5-6: str. 665-674.

8. Mirić M., Dokić P. (1999): Naučni doprinos časopisa Selekcija i semenarstvo. Selekcija i semenarstvo, vol. VI, No. 1-2, s. 5-11.

9. Mirić M. (1996): Pojmovna razmatranja o semenu i semenarstvu. Standardizacija terminologije (zbornik radova A4), SANU, str. 127-130.

10. Mirić M. (2013): Polemički esej o semenu - semeljublje. Selekcija i semenarstvo, vol. XIX, br. 2, Beograd, s. 45-59.

11. Mirić M. (2017): Esej o radnim nivoima u agro-delatnostima i tehnologijama. Agroekonomika, god. 46, broj 73, Novi Sad, s. 31-41.

12. Mirić M. (2018): Vidovi, podela i vrednovanje agrostvaralaštva. Flogiston, Muzej nauke i tehnike SANU, Beograd, str. 277-296.

Nagrade i zahvalnice:

Više udarničkih znački sa radnih akcija (jedna iz ČSSR);

Tri nagrade za učenje i društvni rad tokom studiranja (i stipendija Univerziteta) i više zahvalnica udruženja i ustanova za doprinos njihovom radu i kruna svega

Zlatna značka za doprinos aktivnostima SPITS-a, razvoju poljoprivrede i naročito semenarstva Srbije.(povodom jubileja: 150 godina SPITS-a).

Članstvo:

Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (član predsedništva SPITS-a);

Društvo selekcionera i semenara Srbije (osnivač i sekretar);

Udruženje za odbranu ćirilice Dobrica Erić (član uprave),

Centar za agrarnu istoriju Novi Sad,

Kulturna zajednica krajine i

Vikimedija Srbije.

Izvori

Sajt Društva selekcionera i semenara Srbije: www.dsss.org.rs. download mladen miric.

Prof. dr Č. N. Radenović: Dr Mladen Mirić - Doprinos progresu semenarstva i kulturi sećanja na našu baštinu i agroevoluciju (biografija pisana za Sveske Matice srpske).

Spoljašnje veze

• Društvo selekcionera i semenara Srbije: www.dsss.org.rs. download mladen miric. Centar za agrarnu istoriju. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.