Modli 8
Modli 8 je jednosedi, jednomotorni monoplan konstruisan i napravljen u Kraljevini Jugoslaviji 1941. godine. Namenjen prvenstveno za prelazno školovanje jedriličara.
 Školsko-trenažni avion Modli 8 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1939. |
| Uveden u upotrebu | 1947. |
| Povučen iz upotrebe | 1950. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik | Josip Modli |
| Broj primeraka | 1 |
| Dužina | 6,13 |
| Razmah krila | 9,50 |
| Visina | 1,8 |
| Površina krila | 11,054 |
| Prazan | 215 |
| Normalna poletna | 320 |
| Klipno-elisni motor | Praga B |
| Snaga | 14,7 kW |
| Brzina krstarenja | 100 km/h |
| Maks. brzina na Hopt | 80 km/h |
| Maks. brzina na H=0 | 145 km/h |
| Dolet | 200 km |
| Plafon leta | 1.700 m |
| Brzina penjanja | 99 m/min |
Projektovanje i razvoj uredi
Inženjer Josip Modli započeo je 1939. godine izradu prototipa lakog aviona i pred izbijanje Drugog svetskog rata doveo do kraja njegovu izradu. Avion je bio potpuno završen neposredno pred rat, vršena su i prva rulanja, ali nije ispitan u letu samo zato što je krajem marta i početkom aprila 1941. godine, aerodrom u Rumi, gde je fabrika "Albatros" vršila fabričke letove, bio poplavljen. Zajedno sa dovršenim i nedovršenim avionima i jedrilicama koji su se u trenutku napada na Jugoslaviju zatekli u fabrici, Modli 8 je 10. aprila 1941. godine utovaren u specijalnu železničku kompoziciju kojoj se gubi trag na relaciji Zemun-Slavonski Brod. Tokom rata, u Tehničkoj radionici 2. Zrakoplovne luke u Rajlovcu, ponovo je izgrađen prototip, ali do kraja rata nije izvršen ni jedan let.
Po završetku rata, avion je kompletiran i dovršen u radionicama vazduhoplovnog puka na aerodromu Petrovac kod Skoplja, gde je inženjer Modli bio službeno raspoređen. Konačna verzija aviona zamišljena kao "avion za prelazno školovanje jedriličara" javlja se pod dve oznake: JM-8 i Modli-8. Neophodne rekonstrukcije, radi dobijanja dozvole za letenje izvršene su 1947. godine i avion je prvi put poleteo 28. avgusta 1947. godine. Tokom ispitivanja u VII Odeljenju za primenjeni let Vazduhoplovno-tehničkog instituta na aerodromu u Zemunu, avion Modli-8 je imao ukupni nalet od 7 časova i 55 minuta. Međutim, pošto je u to vreme već bio definisan konkurs za potrebe aeroklubova, avion nije ušao u serijsku proizvodnju, jer nije zadovoljavao uslove postavljene konkursom. Ispitivanja u VII Odeljenju su pokazala da je avion prijatan za letenje, jednostavan za održavanje ali kao jednosed nije imao šanse na konkursu na kojem je za potrebe Aero Klubova usvojen avion BC-3-Trojka. Nakon aviona Modli-8, Josip Modli je konstruisao i sagradio verziju Modli 9 i dvosedu verziju Modli 10, koje nikada nisu dovršene, jer ga je u tome smrt sprečila.
Tehnički opis uredi
Avion Modli-8, bio je jednosedi poduprti visokokrilni monoplan, "Parasol' tipa, drvene konstrukcije, sa niskim trupom i otvorenom pilotskom kabinom. Sedište pilota je smešteno u samo težište aviona. Vidljivost u svim pravcima je odlična sem za vertikalni nagore (smeta mu krilo).
Trup je drvene konstrukcije, presvučen u potpunosti drvenom avio lepenkom dok je motorski prostor obložen duraluminijumskim limom. Vertikalni i horizontalni stabilizatori su drvene konstrukcije, presvučeni platnom (kao i krilo). Horizontalni stabilizator je ceo pomičan, hod mu je +/-20 stepeni i ima kompenzaciju pomoću sistema opruga. Avion je opremljen osnovnom instrumentacijom za dnevno letenje: obrtomer, brzinomer, visinomer i manometar ulja. Osim toga, oprema pilotske kabine sadrži: ručicu gasa, ručicu za podešavanje smeše, ručicu ugla paljenja, kontakt prekidač, i slavinu gorivnog sistema. Izvršni upravljački organi letilice su bili pokretani čeličnim užadima.
Pogonska grupa je bio dvocilindrični bokser vazduhom hlađeni motor "Praga-B" snage 29,4 kW (40 KS) pri 2400 o/min. ali je snaga motora ograničena na 20 KS pri 1940 o/min. Na vratilu motora se nalazi dvokraka vučna drvena elisa fiksnog koraka.
Krilo je drvene konstrukcije sa dve ramenjače, modifikovanog aeroprofila Göttingen 426. U centralnom delu krila ugrađen je rezervoar za gorivo zapremine 16 lit. Krilo je presvučeno platnom. Za trup aviona, krilo je bilo vezano preko baldahina, a sa obe strane je poduprto sa po par kosih upornica.
Stajni trap: Fiksni stajni trap sa velikim razmakom točkova 1,5 m, amortizacijom pomoću gumenih blokova i niskopritisnim balon gumama dimenzija 210x110 mm daju avionu izuzetnu stabilnost na zemlji. Drljača, koja se nalazi ispod repa aviona je metalne konstrukcije sa amortizacijom pomoću lisnate opruge. Mala visina trupa od zemlje čini da su utisci pilota pri sletanju isti kao i kod jedrilice.
Operativno korišćenje uredi
Nakon završenog opitovanja u Vazduhoplovno-tehničkom institutu avion Modli 8 je prebačen u Savezni vazduhoplovni centar u Vršcu gde je leteo sve do 1950. godine.
Sačuvani primerci uredi
Avioni Modli-8 i Modli-9 su bili u vlasništvu Josipa Modlija sve do njegove smrti, 1974, godine, kada su 10. maja 1974. delovi oba aviona preuzeti od Zrakoplovnog Centra Aero Kluba Zagreb i predati Tehničkom Muzeju u Zagrebu, gde se i danas nalaze.
Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Redakcija, NK (juni 1948). „Avion JM8 Modli-8”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 6: strana 11—13.
Literatura uredi
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.
- Đokić, Nebojša (2002). Nenad Miklušev. „Avion za prelazno školovanje jedriličara Modli 8”. YASIG (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: IPMS. No. 1-4: strana 36—41.
- Redakcija, NK (juni 1948). „Avion JM8 Modli-8”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 6: strana 11—13.