Mozak životinja i njegova podela

Mozak je deo centralnog nervnog sistema i smešten je u lobanjskoj šupljini.Predstavlja kranijalni produžetak kičmene moždine. Za razliku od kičmene moždine u mozgu je siva moždana masa postavljena površinski i gradi koru mozga, a bela moždana masa je smeštena u unutrašnjosti. Razlika između sive i bele mase je ta što se siva masa sastoji od više ćelijskih tela , a malo mijelinizovanih aksona dok bela masa ima manje ćelijskih tela, a više dugačkih mijelinizovanih aksona.

Mozak ajkule(shark) i čoveka (human). Telencephalon-Veliki mozak; Diencephalon-Međumozak;Mesencephalon-Srednji mozak; Cerebellum-Mali mozak; Pons-Moždani most; Medulla-Moždina

Telencephalon-Veliki mozak; Diencephalon-Međumozak; Spinal cord-Kičmena moždina; Prosencephalon-Prednji mozak; Mesencephalon-Srednji mozak; Rhombencephalon-Zadnji mozak

Podela mozga

Mozak se može podeliti na tri dela:

• zadnji mozak (Rombencephalon)
• srednji mozak (Mesencephalon)
• prednji mozak (Prosencephalon)

Delovi zadnjeg mozga su:

• mali mozak (Cerebelum)
• produžena moždina (Medulla oblongata)
• moždani most (Pons)

Ova tri dela međusobno zatvaraju jedan prostor koji se zove četvrta moždana komora. Ona je povezana sa centralnim kanalom kičmene moždine.

Mali mozak

Mali mozak je postavljen dorzalno, njegova spoljašnja površina je dosta naborana i izgrađena od sive moždane mase, u unutrašnjosti se nalazi bela moždana masa koja je karakterističnog izgleda, razgranata je i zove se drvo života. Ventralno se nalaze produžena moždina i moždani most koji zajedno grade moždano stablo.

Produžena moždina

Produžena moždina je prednji nastavak kičmene moždine od nje sa leve i desne strane polaze osmi, deveti, deseti, jedanaesti i dvanaesti moždani nerv. Ovi nervi inervišu mišiće jezika, ždrela, grkljana, a izuzetak je deseti koji se zove vagus/lutalica. Između produžene moždine i srednjeg mozga se nalazi moždani most, od njega polaze četvrti, peti i šesti moždani nerv. To su nervi koji inervišu mišiće lica.

Srednji mozak

Srednji mozak na leđima turskog sedla ima dva dela:

• moždani kraci
• četvorno telo

Glavna šupljina srednjeg mozga je Silvijusov moždani kanal, on spaja četvrtu sa trećom moždanom komorom.

Prednji mozak

Grade ga dva dela:

• međumozak
• veliki mozak

Međumozak

Nalazi se ventralno od velikog mozga, njegova centralna šupnjina je treća moždana komora. Međumozgu pripadaju: talamus, hipotalamus, 2 žlezde hipofiza i epifiza. Od njega počinje drugi par nerava vidni nerv. Srednji mozak i njegovi delovi igraju glavnu ulogu u regulisanju rada endokrinih žlezda. Hipofiza je najveća žlezda mozga, smeštena je u udubljenju turskog sedla, luči hormon rasta.

Veliki mozak (Telencephalon)

Građen je u obliku dve polovine i zovu se hemisfere-leva i desna koje su uzdužno razdvojene. Na dnu te usekline, leva i desna hemisfera su spojene slojem bele moždane mase.

Površna hemisfera se zove moždana kora, izgrađena je od sive moždane mase i jako je naborana, tu su prisutne brojne brazde i moždane vijuge. Prilikom rođenja površina velikog mozga je glatka, ali sa razvićem i učenjem broj brazda se povećava (kokoške nemaju brazde). U unutrašnjosti svake hemisfere je po jedna šupljina i to su leva i desna bočna komra. Ove dve komore nisu međusobno povezane, ali je svaka od njih povezana sa trećom moždanom komorom međumozga. U svim ovim šupljinama nalazi se cerebrospinalna tečnost, ona ima ulogu da prima proizvode metabolizma, učestvuje u razvoju mozga. Preko limfnog sistema se pročišćava-drenira.

Velikom mozgu pripada dodatni deo to je mirisni mozak, on je u obliku dva zadebljanja koja se nalaze na prednjoj strani velikog mozga. Ta zadebljanja se zovu mirisne kvržice, od njih polaze mirisni konci koji prolaze kroz otvore sitaste kosti i završavaju u sluzokoži nosne šupljine.

Delovi centralnog nervnog sistema mozak i kičmena moždina spolja su obavijena sa tri moždane opne. One su vezivno tkivne građe i međusobno razdvojene prostorima koje ispunjava cerebrspinalna tečnost. Idući od spoljašnjosti ka unutrašnjosti njihov redosled je sledeći. Spolja se nalazi tvrda moždanica, ona je najdeblja i bez krvnih sudova prelazi preko svih žlebova i ne zavlači se među usekline i brazde. Ispod nje se nalazi paučinasta moždanica, ona je nešto više snabdevena krvnim sudovima i zavlači se samo u velike usekline i brazde.

Treća moždanica je meka bogata je krvnim kapilarima, naleže direktno na površinu mozga i kičmene moždine i zavlači se u sve moždane brazde i vijuge. Sa baze mozga polazi 12 pari moždanih nerava, oni inervišu delove glave i lica.

Literatura

• Branislav Berić - Anatomski atlas domaćih životinja lokomotorni aparat i organologija (http://www.bibliotekajanko.rs/?p=1405)
• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Begrad, 1990.
• Vitorović Duško i Lozanče Olivera: Praktikum za vežbe iz anatomije domaćih životinja, Beograd-Zemun, 2002.

Spoljašnje veze

• Nervni sistem