Molučka ostrva

„Moluci” preusmerava ovde. Za provinciju Indonezije pogledajte stranicu Moluci (provincija).

Molučka ostrva, ili kratko Moluci (ind. Kepulauan Maluku), su arhipelag u Indoneziji, ujedno i deo šireg Malajskog arhipelaga. Poznati su i kao „ ostrva začina“, a nalaze se istočno od ostrva Sulavesi (Celebes), zapadno od Nove Gvineje, i severno od ostrva Timor i obuhvataju 74.505 km². Pretežno su brdovita (najviši vrh 3.277 m) sa više aktivnih vulkana. Klima je tropska sa monsunskim uticajem. Unutrašnjost ostrva do visine od 1.200 m pokrivaju tropske šume. Zemljište uz obalu je nizija koja se obrađuje. Uzgajaju se kokosove palme, pirinač, kukuruz, tropsko voće i mirođije. Stanovnici se bave ribolovom. Najveća ostrva su: Halmahera, Seram i Buru. Kroz istoriju, ova ostrva su bila poznata pod imenom „Ostrva začina“, međutim ovo ime su kineski i evropski trgovci primenjivali i na druga ostrva. Ostrva su početkom XVI veka pripadala Portugalcima; u prvoj polovini XVII veka postepeno su ih zauzeli Holanđani. Od 1796. do 1802. i od 1810. do 1814. godine, bila su pod vlašću Ujedinjenog Kraljevstva. Japanci su ih zauzeli 1942, a 1949. godine ušla su u sastav Republike Indonezije.

Molučka ostrva'

Mapa Molučkih ostrva u Indoneziji
Molučka ostrva'
Geografija
Lokacija	Southeast Asia and Oceania
Koordinate	3° 09′ 00″ J; 129° 22′ 59″ I
Površina	74.505 km2
Visina	3.027 m
Administracija
Demografija
Stanovništvo	3.131.860  (2020)
Gustina st.	0 stan./km2

Ostrva su bila poznata kao Ostrva začina zbog muškatnih oraščića, buzdova i karanfilića koji su se isključivo tamo proizvođeni, čije je prisustvo izazvalo kolonijalno interesovanje Evrope u šesnaestom veku.

Malučka ostrva su činila jedinstvenu provinciju od nezavisnosti Indonezije do 1999. godine, kada je podeljena na dve provincije. Nova provincija, Severni Moluci, obuhvata oblast između Morotaja i Sule, sa lukom ostrva od Burua i Serama do Vetara koji ostaje u okviru postojeće Malučke provincije. Severni Moluci je pretežno muslimanski, a njegov glavni grad je Sofifi na ostrvu Halmahera. Malučka provincija ima zastupljenije hrišćansko stanovništvo, a njen glavni grad je Ambon. Iako su prvobitno bili Melanežani, znatan deo ostrvske populacije, posebno na ostrvima Banda, masakriran je u 17. veku tokom Holandsko-portugalskog rata, takođe poznatog kao Rat začina.

Istorija

Karta Vilema Blaua (1630)

Rana istorija

Australo-melanežani su bili prvi ljudi koji su naseljavali ostrva pre najmanje 40.000 godina, a potom i kasnija migracija govornika austronezijskog jezika oko 2000. godine pre nove ere. Drugi arheološki nalazi su pokazali da je moguće da su arapski trgovci počeli da pristižu u četvrtom veku, donoseći islam. Prelazak na islam odvio se na mnogim ostrvima, posebno u centrima trgovine, dok je abordžinski animizam opstao u zaleđu i izolovanim ostrvima. Arheološki dokazi ovde se u velikoj meri oslanjaju na pojavu svinskih zuba, kao dokaz o jelu svinskog mesa ili uzdržavanju od toga. Ostaci madžapahitskih ekspedicija su takođe pronađeni u usmenom predanju, kao i na arheološkim nalazištima. Primer usmene istorije uključuje priču iz Letvuana, ostrva Kaj Kecil, o balijskom izaslaniku Gajah Made po imenu Kasdev, njegovoj ženi Dit Ratngil i osmoro njihove dece. Arheološka nalazišta drevnih grobnica pronađena su u zalivu Sorbaj južno od Letvuana, čini se da podržavaju priču, kao i neke kulturne prakse Keja balijskog porekla, drugi arheološki nalazi Kej ostrva uključuju statuu Šive sa Kej Besar ostrva. Druga usmena priča bila je o ekspediciji Madžapahita iz 14. veka na Negeri Emu, ostrvo Ambon, koju je izvršila izaslanica po imenu Nji Mas Kenang Eko Sutarmi, zajedno sa 22 njenih pratilaca i kopljanika nastojeći da oformi savezništvo i trgovinski odnos sa vođom Negeri Eme po imenu Kapitan Ading Adang Anan Tanahatuila. Sustet je posredovao Malesi Soa Lisa Majtimu, ali dogovor nije ostvaren. Pošto Sutarmi nije uspela, odlučila je da ostane u izgnanstvu dok su se njene pratnje naselile i udale za meštane Eme, a njen kopljanik se nastanio na obali, ali su ga kasnije ubile trupe Gunung Mauta. Arheološka nalazišta vezana za ovu ekspediciju uključuju izvor vode sa simbolima Sunca sa devet zraka, nasledstvo kopalja i Totobuanga koje čuvaju porodica Majtimu i seoska kancelarija Negeri Ema, pored mnogih uzoraka grnčarije.

Portugalski

Crtež Ternate, koji je verovatno delo holandskog umetnika. Umetak prikazuje tvrđavu Svetog Jovana Krstitelja koju su sagradili Portugalci na ostrvu.

Orembaj, uobičajeno tradicionalno jedričarsko plovilo na Molučkim ostrvima

U avgustu 1511, Portugalci su osvojili grad-državu Malaku. Najznačajniji trajni efekti portugalskog prisustva bili su poremećaj i reorganizacija trgovine jugoistočne Azije, i u istočnoj Indoneziji — uključujući Malaku — uvođenje hrišćanstva.

Jedan portugalski dnevnik zabeležio je „trideset godina otkako su postali Mavri“.

Afonso de Albukerki je saznao za put ka ostrvima Banda i drugim „ostrvima začina“ i poslao je istraživačku ekspediciju od tri broda pod komandom Antonija de Abreua, Simo Afonsa Biziguda i Fransiska Serana. Na povratku, Seran je doživeo brodolom na ostrvu Hitu (severni Ambon) 1512. Tamo je uspostavio veze sa lokalnim vladarom koji je bio impresioniran njegovim borilačkim veštinama. Vladari konkurentskih ostrvskih država Ternate i Tidore takođe su tražili pomoć Portugalije, a pridošlice su dočekane u toj oblasti kao kupci zaliha i začina tokom zatišja u regionalnoj trgovini, zbog privremenog prekida javanske i malajske plovidbe u to područje nakon Molučkog sukoba 1511. godine. Trgovina začinima je ubrzo oživela, ali Portugalci nisu bili u stanju da u potpunosti monopolizuju ili poremete ovu trgovinu.

Udruživši se sa Ternatskim vladarom, Seran je izgradio tvrđavu na tom malom ostrvu i služio kao šef najamničke grupe portugalskih mornara u službi jednog od dva lokalna zavađena sultana koji su kontrolisali trgovinu začinima. Seran i Ferdinand Magelan su, međutim, izginuli pre nego što su se mogli sresti. Portugalci su se prvi put iskrcali u Ambon 1513. godine, ali je to postao novi centar za njihove aktivnosti na Malučkim ostrvima tek nakon proterivanja iz Ternata. Evropska moć u regionu je bila slaba i Ternate je postao rastuća, žestoko islamska i antievropska država; Portugalsko-ternatski ratovi besneli su tokom vladavine sultana Baba Ulaha (vladao 1570–1583) i njegovog sina sultana Sajdija Berkata (vladao 1583–1606).

Literatura

• Lach, D. F. (1994). Asia in the Making of Europe: The Century of Discovery. 1. Chicago University Press. 
• Ricklefs, M. C. (1991). A History of Modern Indonesia Since c.1300 (2nd izd.). London: MacMillan. str. 26. ISBN 0-333-57689-6. 
• Andaya, Leonard Y. (1993). The World of Maluku: Eastern Indonesia in the Early Modern Period. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 0-8248-1490-8. 
• Bellwood, Peter (1997). Prehistory of the Indo-Malaysian archipelago. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 0-8248-1883-0. 
• Donkin, R. A. (1997). Between East and West: The Moluccas and the Traffic in Spices Up to the Arrival of Europeans. American Philosophical Society. ISBN 0-87169-248-1.
• Milton, Giles (1999). Nathaniel's Nutmeg. London: Sceptre. ISBN 978-0-340-69676-7. 
• Monk, Kathryn A.; Yance De Frete; Gayatri Reksodiharjo-Lilley (1997). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Singapore: Periplus Press. ISBN 962-593-076-0. 
• Van Oosterzee, Penny (1997). Where Worlds Collide: The Wallace Line. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 0-8014-8497-9. 
• Wallace, Alfred Russel (2000) [1869]. The Malay Archipelago. Singapore: Periplus Press. ISBN 962-593-645-9. 
• George Miller (editor), To The Spice Islands And Beyond: Travels in Eastern Indonesia, Oxford University Press, Paperback, 310 pages. 1996. ISBN 967-65-3099-9.
• Severin, Tim The Spice Island Voyage: In Search of Wallace, Abacus, paperback, 302 pages. 1997. ISBN 0-349-11040-9.
• Bergreen, Laurence Over the Edge of the World, Morrow, 2003, paperback, 480 pages
• Muller, Dr. Kal Spice Islands: The Moluccas, Periplus Editions, paperback, 168 pages. 1990. ISBN 0-945971-07-9.
• Antonio Campo, Juan Carlos Rey y Marco Ramerini, The fortresses of the Molucas islands, Belagua Ediciones 2022, paperback in English and Spanish. ISBN 978-84-124434-2-4.
• Salonia, Matteo (2022). Encompassing the Earth: Magellan's Voyage from Its Political Context to Its Expansion of Knowledge. International Journal of Maritime History.
• Leonard Andaya 1993 The world of Maluku. Honolulu: University of Hawaii Press.
• Pigeaud, Theodoor Gautier Thomas (1960c). Java in the 14th Century: A Study in Cultural History, Volume III: Translations (3rd revised izd.). The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 978-94-011-8772-5. 
• Pigeaud, Theodoor Gautier Thomas (1962). Java in the 14th Century: A Study in Cultural History, Volume IV: Commentaries and Recapitulations (3rd revised izd.). The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 978-94-017-7133-7. 
• Amal, Muhammad A. (2016). Kepulauan Rempah-rempah. Jakarta: Gramedia. ISBN 978-6024241667. 
• Balk, G.L.; van Dijk, F.; Kortlang, D.J.; Gaastra, F.S (2007). The Archives of the Dutch East India Company (VOC) and the Local Institutions in Batavia (Jakarta). Leiden: Brill. ISBN 9789004163652. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza))
• Boxer, C.R. "The Dutch East India Company and the China Trade" History Today (Nov 1979), Vol. 29 Issue 11, pp. 741–750; covers 1600 to 1800; online
• Gaastra, Femme (1991). De geschiedenis van de VOC. Zutphen: Walburg Pers.  [in Dutch]
• Gaastra, Femme (2003). The Dutch East India Company: Expansion and Decline. Zutphen: Walburg Pers. 
• Landwehr, J.; van der Krogt, P (1991). VOC: A Bibliography of Publications Relating to the Dutch East India Company, 1602–1800. Utrecht: HES. 
• Meilink-Roelofsz, M.A.P.; van Opstall, M.E.; Schutte, G.J., ur. (1988). Dutch Authors on Asian History: A Selection of Dutch Historiography on the Verenigde Oostindische Compagnie. Dordrecht: KITLV. 
• Meilink-Roelofsz, M.A.P.; Raben, R.; Spijkerman, H. (eds.): De Archieven van de Verenigde Oostindische Compagnie (1602–1795) [The Archives of the Dutch East India Company (1602–1795)]. ('s-Gravenhage: SDU Uitgeveri, 1992) [in Dutch]
• Gerritsen, Rupert (ed.): A translation of the charter of the Dutch East Indies Company (Verenigde Oostindische Compagnie or VOC): Granted by the States General of the United Netherlands, 20 March 1602. Translated from the Dutch by Peter Reynders. . Canberra: Australia on the Map Division of the Australasian Hydrographic Society. 2009. 
• Biran, Misbach Yusa (2009). Sejarah Film 1900–1950: Bikin Film di Jawa [History of Film 1900–1950: Making Films in Java] (na jeziku: indonežanski). Jakarta: Komunitas Bamboo working with the Jakarta Art Council. ISBN 978-979-3731-58-2. 
• Cribb, R.B., Kahin, A. Historical dictionary of Indonesia (Scarecrow Press, 2004)
• Dick, Howard, et al. The Emergence of a National Economy: An Economic History of Indonesia, 1800–2000 (U. of Hawaii Press, 2002)
• Friend, T. (2003). Indonesian Destinies. Harvard University Press. ISBN 0-674-01137-6. 
• Kahin, George McTurnan (1952). Nationalism and Revolution in Indonesia. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-9108-8. 
• Heider, Karl G (1991). Indonesian Cinema: National Culture on Screen. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1367-3. 
• Reid, Anthony (1974). The Indonesian National Revolution 1945–1950. Melbourne: Longman Pty Ltd. ISBN 0-582-71046-4. 
• Nieuwenhuys, Rob (1999). Mirror of the Indies: A History of Dutch Colonial Literature. Prevod: E. M. Beekman. Publisher: Periplus. ISBN 9780870233685. 
• Prayogo, Wisnu Agung (2009). „Sekilas Perkembangan Perfilman di Indonesia” [An Overview of the Development of Film in Indonesia]. Kebijakan Pemerintahan Orde Baru Terhadap Perfilman Indonesia Tahun 1966–1980 [New Order Policy Towards Indonesian Films (1966–1980)] (Bachelor's of History Thesis) (na jeziku: indonežanski). University of Indonesia. 
• Ricklefs, M.C. (1991). A Modern History of Indonesia (2nd izd.). MacMillan. chapters 10—15. ISBN 0-333-57690-X. 
• Taylor, Jean Gelman (2003). Indonesia: Peoples and Histories. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 0-300-10518-5. 
• Vickers, Adrian (2005). A History of Modern Indonesia. Cambridge University Press. ISBN 0-521-54262-6. 
• Booth, Anne, et al. Indonesian Economic History in the Dutch Colonial Era (1990)
• Borschberg, Peter (2016). „Dutch Empire: 4. East Indies”. The Encyclopedia of Empire. str. 1—11. ISBN 9781118440643. doi:10.1002/9781118455074.wbeoe276. 
• Bosma U., Raben R. Being "Dutch" in the Indies: a history of creolisation and empire, 1500–1920 (University of Michigan, NUS Press, 2008). ISBN 9971-69-373-9 [1]
• Bosma, Ulbe. Emigration: Colonial circuits between Europe and Asia in the 19th and early 20th century, European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011, retrieved: 23 May 2011.
• Colombijn, Freek; Thomas Lindblad, eds (2002). Roots of violence in Indonesia: Contemporary violence in historical perspective. Leiden: KITLV Press. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Dick, Howard, et al. The Emergence of a National Economy: An Economic History of Indonesia, 1800–2000 (U. of Hawaii Press, 2002)
• Elson, Robert. The idea of Indonesia: A history (Cambridge University Press, 2008)
• Braudel, Fernand, The perspective of the World, vol III in Civilization and Capitalism, 1984
• Furnivall, J. S. (1944). Netherlands India: A Study of Plural Economy. Cambridge U.P. str. viii. ISBN 9781108011273. , comprehensive coverage
• Gouda, Frances. Dutch Culture Overseas: Colonial Practice in the Netherlands Indies, 1900-1942 (1996)
• Nagtegaal, Luc. Riding the Dutch Tiger: The Dutch East Indies Company and the Northeast Coast of Java, 1680–1743 (1996) 250pp
• Robins, Nick. The Corporation that Changed the World: How the East India Company Shaped the Modern Multinational (2006) excerpt and text search
• Taylor, Jean Gelman. The Social World of Batavia: Europeans and Eurasians in Colonial Indonesia (1983)
• Lindblad, J. Thomas (1989). „The Petroleum Industry in Indonesia before the Second World War”. Bulletin of Indonesian Economic Studies. 25 (2): 53—77. doi:10.1080/00074918812331335569. 
• Panikkar, K. M. (1953). Asia and Western dominance, 1498–1945, by K.M. Panikkar. London: G. Allen and Unwin.
• Bertrand, Jacques (2004). Nationalism and ethnic conflict in Indonesia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52441-4. 
• Braithwaite, John; Dunn, Leah (2010). „3. Maluku and North Maluku” (PDF). Anomie and Violence: Non-truth and reconciliation in Indonesian peacebuilding. The Australian National University. str. 147—243. ISBN 978-1-921666-22-3. 
• Duncan, Christopher R. (2013). Violence and Vengeance: Religious Conflict and Its Aftermath in Eastern Indonesia. Cornell University Press. 
• Goss, Jon (2000). „Understanding the Maluku Wars: Overview of Sources of Communal Conflict and Prospects for Peace” (PDF). Cakalele (na jeziku: engleski). 11: 7—39. ISSN 1053-2285. Pristupljeno 22. 11. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hedman, Eva-Lotta E. (2008). Conflict, violence, and displacement in indonesia. Cornell South East Asia Program Publications. str. 29—231. ISBN 978-0-87727-775-0. 
• Lindsey, Timothy (2008). „Adat law, conflict and reconciliation: the Kei Islands, Southeast Maluku”. Indonesia, law and society. Federation Press. str. 115—146. ISBN 9781862876927. 
• Sidel, John Thayer (2007). Riots, pogroms, jihad: religious violence in Indonesia. NUS Press. ISBN 978-9971-69-357-2. 
• van Klinken, Geert Arend (2007). Communal violence and democratization in Indonesia: small town wars. Taylor & Francis. str. 88—124. ISBN 978-0-203-96511-5. 
• Wilson, Chris (2008). Ethno-religious violence in Indonesia: from soil to God. Routledge. ISBN 978-0-203-92898-1. 

Spoljašnje veze

• Deforestation in the Moluccas (archived 3 March 2016)
• The Spanish presence in the Moluccas: Ternate and Tidore (archived 3 March 2016)
• Trajectories of the early-modern kingdoms in eastern Indonesia
• An interesting article linking British possession of Run, a Banda Island, with the history of New York
• An interesting article about the Iberian presence in the Moluccas with a documentary
• Map of a Part of China, the Philippine Islands, the Isles of Sunda, the Moluccas, the Papuans from 1760