Мона Лиза
Mona Liza ili Đokonda (ital. Monna Lisa, La Gioconda, franc. La Joconde) je čuveno remek-delo renesansnog slikara Leonarda da Vinčija.[4][5] Izrađena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Predstavlja portret mlade firentinske dame, Lize del Đokondo.
| Đokonda | |
 Mona Liza je digitalno retuširana kako bi se smanjili efekti starenja. Neretuširana slika je tamnija.[1][2][3] | |
| Umetnik | Leonardo da Vinči |
|---|---|
| Godina | 1517. |
| Pravac | renesansa |
| Tehnika | ulje na daščici topole |
| Dimenzije | 77 × 53 cm |
| Mesto | Muzej Luvr |
Danas je portret Mona Lize izložen u Muzeju Luvr, u Parizu.
Istorija uredi
Leonardo je pre smrti prodao ovu sliku kralju Fransoi I, koji ju je izložio u dvorcu Amboaz. Kasnije je slika preseljena u dvorac Fontenblo, a najzad u Versaj, u zbirku Luja XIV.
Posle Francuske revolucije slika je premeštena u Luvr. Napoleon Bonaparta ju je izložio u svojoj spavaćoj sobi, ali posle njegovog poraza, slika je vraćena u Luvr.
Vinćenco Peruđa je 21. avgusta 1911. ukrao ovu sliku iz Luvra i izneo je sakrivenu ispod mantila. Namera mu je bila da Mona Lizu vrati „kući“, u Italiju. Skrivao ju je u zidu svoje sobe. Ova krađa je izazvala veliki skandal u Parizu, a francuska vlada je otpustila direktora muzeja. Na mestu gde je izlagana Mona Liza, muzej je izlagao dela inspirisana Leonardovim remek-delom.
Peruđa je 1913. godine pokušao da proda Mona Lizu u Firenci. U pratećem pismu je naveo da namerava da vrati ovu sliku u Italiju, a da za svoje troškove očekuje 500.000 lira naknade. Kada je policija zaplenila ovu sliku, deo javnosti je zahtevao da ona ostane u Italiji, dok je vlada bila za povraćaj slike muzeju Luvr. Posle izlaganja u Rimu, Milanu i Firenci, Mona Liza je uz veliku pompu vraćena u Francusku. Peruđa je dobio blagu kaznu od sedam meseci zatvora, poznata slika je ovom aferom postala još poznatija.
Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, kustosi Luvra su sakrili Mona Lizu 1940. godine bojeći se da bi je nemački nacisti mogli prisvojiti za muzej koji je Herman Gering planirao da otvore u Lincu. Slika je ponovo javno izložena tek oktobra 1947. godine.
Dva puta su vandali napali ovo umetničko delo 1956. godine. Prvi put je kiselina teško oštetila donji deo slike. Drugom prilikom napadač je kamenom razbio zaštitno staklo i oštetio mali fragment Mona Lize. Od tog doba slika je zaštićena iza specijalnog blindiranog stakla.
Mona Liza je izlagana u SAD 1963. u Vašingtonu i Njujorku. To je bio rezultat zalaganja Žakline Kenedi, supruge predsednika SAD, poreklom Francuskinje, kod francuske vlade. Ovaj portret je tada videlo oko 1,6 miliona ljudi.
Deset godina kasnije, slika je izlagana u Tokiju i u Moskvi.
U Švajcarskoj je 2012. godine predstavljena slika za koju se tvrdi da je prvobitna verzija Mona Lize.[6][7]
Lik Mona Lize uredi
Još od Đorđa Vazarija, savremenika i autora biografija umetnika iz 16. veka, tvrdi se da je ovo portret Lize del Đokondo. Sam portret nije ni datiran ni potpisan. Vazari tvrdi da je Leonardo u godinama 1500–1506, po svom povratku u Firencu, naslikao portret Lize del Đokondo, treće supruge firentinskog trgovca svilom, Frančeska del Đokonda. Takođe, tvrdi da Leonardo ovaj portret nije završio ni posle 4 godine rada, te je i danas nedovršena. Samim tim, Leonardo nije dao ovu sliku naručiocu, Frančesku del Đokondu, već ju je zadržao.
Vazari pominje ime Mona Liza (Mona - skraćeno od Madona, u značenju „žena“).
Vremenom su se pojavile nove teorije koje su tvrdile da je u liku Mona Lize predstavljena neka druga žena tog doba (Izabela od Aragona i Napulja, Ćećilija Galerani...), bezimena idealizovana žena, Leonardova majka, pa možda i sam lik Leonarda.[8]
Dileme o identitetu Mona Lize su okončane 14. januara 2008, kada je tim istraživača sa Univerziteta u Hajdelbergu objavio otkriće datiranih beleški na marginama knjige iz oktobra 1503. koje potvrđuju prvobitnu pretpostavku, da je Liza de Đokondo bila Leonardov model.
-
Oči Mona Lize -
Usta (osmeh) Mona Lize -
Ruke Mona Lize -
Komparacija lika Mona Lize i da Vinčijevog autoportreta.
Opis uredi
Dimenzije slike su 76,8 × 53 cm, i na osnovu toga se ubraja u slike malih dimenzija. Nastala je u periodu od 1503. do leta 1505.[9]
Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. Njene grudi, vrat, lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda je rezervisana prema posmatraču. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena, bliska i daleka u isto vreme.
Kao i u mnogim svojim drugim delima, Leonardo je i na ovom portretu primenio tehniku sfumata, kako u pozadini, tako i u detaljima lica. Na taj način oblici postaju zamagljeni. Leonardo je Mona Lizu slikao iz dve različite perspektive, jedne za pozadinu, a druge za figuru. Ovo ne postaje odmah očigledno za posmatrača i predstavlja efekat iznenađenja.
Mona Liza je jedan od prvih portreta koji lik prikazuje u imaginarnom pejzažu. Model se verovatno nalazi na terasi. U maglovitom pejzažu se vidi krivudavi put, most i planine.
Leonardo je za slikanje ruku i lica koristio boje različitog hemijskog sastava. Boja ruku se vremenom bolje održala, dok su boje lica izgubile kolorit, a njihove nijanse postale gotovo sasvim valerske.
Na prvi pogled, Mona Liza nema obrve. Smatralo se da bi to mogao biti deo ideala lepote renesansne žene. Analize samog platna otkrile su da su obrve slikane, ali su vremenom izbledele.
U očima Mona Lize su takođe uočeni sakriveni simboli.[10][11]
Kritika i interpretacije uredi
Kritičari umetnosti neretko daju pogrešne interpretacije umetničkih dela, pošto se najveći broj njih nikada nije oprobao u nekoj umetnosti. Stoga i mnoge njihove interpretacije i analize ne moraju odgovarati stvarnosti. U slučaju Mona Lize, koju je Leonardo čuvao sa sobom i dorađivao otkad je počeo rad na njoj pa do kraja života, se najverovatnije može reći da sažima sva njegova otkrića u slikarstvu. Zasigurno nije reč o delu koje je trebalo predati njegovom naručiocu, već o jednom eksperimentalnom delu koje je inspirisano u nekom portretu koji mu je bio naručen, ali koje je najvećim delom stvoreno iz mašte. Takozvani „zagonetni osmeh” Mona Lize je vrlo moguće inspirisan sličnom osmehu iz arhajskog grčkog vajarstva koje je Leonardu moralo biti poznato sa arheoloških iskopavanja etrurskih statua sistematski rađenih u doba renesanse, a koji su ga kopirali od Grka. Takođe je činjenica i dokazano različitim analizama konzervatora da su mnogostruki restauratorski zahvati načinjeni tokom dugog perioda od njenog nastanaka, učinili da neki slojevi lazura (tanki slojevi boje kojima su slikari renesanse dovršavali svoja dela) potpuno nestanu sa površine slike. To može biti slučaj sa obrvama portreta koje su praktično nepostojeće.
Muzej Luvr je u svojim publikacijama takođe često doprinosio stvaranju legendi o mističnosti Mona Lize, kako bi što više posetilaca došlo da je vidi. To je svakako usložavalo posao istoričarima umetnosti koji kao naučnici teže što je više moguće objektivnijoj analizi svakog umetničkog dela.
Reference uredi
- ^ „The Mona Lisa's Twin Painting Discovered”. All Things Considered. 2. 2. 2012. National Public Radio. „The original Mona Lisa in the Louvre is difficult to see — it's covered with layers of varnish, which has darkened over the decades and the centuries, and even cracked', Bailey says”
- ^ „Theft of the Mona Lisa”. Treasures of the World. PBS. „time has aged and darkened her complexion.”
- ^ Sassoon, Donald (2001). Mona Lisa: The History of the World's Most Famous Painting. HarperCollins. str. 10. ISBN 978-0-00-710614-1. „It is actually quite dirty, partly due to age and partly to the darkening of a varnish applied in the sixteenth century.”
- ^ „The Theft That Made Mona Lisa a Masterpiece”. All Things Considered. 30. 7. 2011. NPR. Pristupljeno 15. 2. 2019.
- ^ Sassoon, Donald (21. 9. 2001). „Why I think Mona Lisa became an icon”
. Times Higher Education.
- ^ Otkrivena „originalna“ Mona Liza (B92, 28. septembar 2012), Pristupljeno 10. oktobra 2014.
- ^ Leonardo da Vinči: Da li je italijanski majstor naslikao dve Mona Lize (B92, 18. oktobar 2019)
- ^ Đorić, Dejan (15. 12. 2019). „Pogled iskosa: Kako je teza srpskog slikara o Monalizi odjeknula u svetu”. Večernje novosti. Pristupljeno 15. 12. 2019.
- ^ Frank Zöllner: Leonardo da Vinci, Mona Lisa: das Porträt der Lisa del Giocondo, Legende und Geschichte. Fischer, Frankfurt am Main . 1994. ISBN 978-3-596-11344-6.
- ^ Mona Lisa painting 'contains hidden code', (jezik: engleski) The Telegraph, 17. 3. 2011, Pristupljeno 10. oktobra 2014.
- ^ Da Vinčijev kod se krije u oku Mona Lize, „Večernje novosti“, 13. decembar 2010. Pristupljeno 10. oktobra 2014.
Literatura uredi
- Bartz, Gabriele; König, Eberhard (2001). Art and architecture, Louvre. New York, New York: Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-2577-1.
- Bohm-Duchen, Monica (2001). The private life of a masterpiece
. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-23378-2. - Chiesa, Angela Ottino della (1967). The Complete Paintings of Leonardo da Vinci. Penguin Classics of World Art. London, England: Penguin Books. ISBN 978-0-14-008649-2.
- Farago, Claire J. (1999). Leonardo's projects, c. 1500–1519. Oxford, England: Taylor & Francis. ISBN 978-0-8153-2935-0.
- Kemp, Martin (2006). Leonardo da Vinci: The Marvelous Works of Nature and Man. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280725-0.
- Kemp, Martin (2018). Living with Leonardo: Fifty Years of Sanity and Insanity in the Art World and Beyond. London, England: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-77423-6.
- Kemp, Martin (2019). Leonardo da Vinci: The 100 Milestones. New York City, New York: Sterling. ISBN 978-1-4549-304-26.
- Marani, Pietro C. (2003) [2000]. Leonardo da Vinci: The Complete Paintings. New York City, New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-3581-5.
- Turudich, Daniela (2003). Plucked, Shaved & Braided: Medieval and Renaissance Beauty and Grooming Practices 1000–1600. North Branford, Connecticut: Streamline Press. ISBN 978-1-930064-08-9.
- Vasari, Giorgio (1879) [1550]. Le vite de' più eccellenti pittori, scultori ed architettori (na jeziku: italijanski). 4. Florence: G.C. Sansoni.
- Wilson, Colin (2000). The Mammoth Encyclopedia of the Unsolved . New York, New York: Carroll & Graf Publishers. ISBN 978-0-7867-0793-5.
- Woods-Marsden, Joanna (2001). „Portrait of the Lady, 1430–1520”. Ur.: Brown, David Alan. Virtue & Beauty. London: Princeton University Press. str. 64—87. ISBN 978-0-691-09057-3.
- Zöllner, Frank (2015). Leonardo (2nd izd.). Cologne, Germany: Taschen. ISBN 978-3-8365-0215-3.
- Zöllner, Frank (2019). Leonardo da Vinci: The Complete Paintings and Drawings (Anniversary izd.). Cologne, Germany: Taschen. ISBN 978-3-8365-7625-3.
Spoljašnje veze uredi
- Tajna Mona Lize: Čudna privlačnost Mona Lize (Perspektiva - Zvanični jutjub kanal
- Mona Liza (sa opcijom uvećanja)
- Rešena misterija pejzaža u slici Mona Lize („Večernje novosti“, 10. januar 2011)
- Otkriven identitet Mona Lize („Pres“, 11. januar 2011) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. januar 2011)
- Počinje potraga za Mona Lizinim ostacima („Blic“, 5. april 2011)
- Naučnici konačno otkrili zašto se smeši Mona Liza (B92, 11. mart 2017)
- Lekari utvrđuju simptome po slici. Da li je Mona Liza bila bolesna? (B92, 12. septembar 2018)
- Novo istraživanje o asimetriji zagonetnog osmeha Mona Lize („Politika”, 7. jun 2019)
