Monobaktam
Monobaktam je antibiotik iz grupe beta-laktama koji sadrži samo beta-laktamski prsten. Glavni monobaktam je aztreonam, jednostavni monocikličini beta laktam sa kompleksom supstituenata, koja je rezistentna na većinu beta laktamaza.[1][2]
Način delovanja uredi
Monobaktam kao i ostali beta-laktamski antibiotici deluju bakterocidno na bakterije tako što inhibiraju sintezu peptidoglikana a u ćelijskoom zidu bakterije. Ćelijski zid je odgovoran za postojanost bakterijske ćelije u različitim uslovima sredine, a naročito je značajan u sprečavanju prekomernog bubrenja bakterije u hipotoničnoj sredini. Remećenje intregiteta ćelijskog zida bakteriju čini podložnu prekomernom ulasku vode, a konačan efekat jeste, uz nagomilavanje prekursora peptidoglikana, baktericidan. Bakterija puca, ili podleže lizi, a na dejstvo beta-laktamskih antibiotika najosetljivija je u fazi deobe.[3][4]
Beta-laktamski antibiotici se vezuju za grupu bakterijskih proteina karakterističnih po svom afinitetu prema penicilinu koji se zbog toga nazivaju i penicilin-vezujući proteini — PVP (engl. Penicillin-binding protein — PBP). Beta-laktati-vezujući proteine locirani su sa spoljašnje strane plazma membrane bakterija i obavljaju različite enzimske uloge, najčešće ponašajući se kao transpeptidaze, karboksipeptidaze ili endopeptidaze.[5]
Identifikovan je niz PVP, pri čemu postoje značajne varijacije u njihovoj sktrukturi između pojedinih bakterijskih vrsta, čime se objašnjava i različita efikasnost beta-laktamskih antibiotika protiv različitih bakterija.
Od fundamentalnog značaja za dejstvo ovih antibiotika je ireverzibilna inhibicija transpeptidaza. Transpeptidaze, tokom normalnog procesa biosinteze ćelijskog zida, katalizuju uklanjanje jednog ostatka D-alanina iz peptida vezanog za N-acetilmuraminsku kiselinu što omogućava reakciju preostalog terminalnog D-alanina sa pentaglicinskim ostatkom obližnjeg peptida. Na ovaj način se formiraju unakrsne peptidne veze neophodne za stabilnost ćelijskog zida.[6]
Najznačajniji monobaktami uredi
| Oblik | Generički nazivi antibiotka |
| Tročlani | |
| Četvoročlani |
|
| Petočlani | |
| Šestočlani |
|
| Sedmočlani |
|
| Višečlani |
|
Izvori uredi
- ^ Kobayashi, Y.; Uchida, H.; Kawakami Y.. "Synergy with aztreonam and arbekacin or tobramycin against Pseudomonas aeruginosa isolated from blood". J Antimicrob Chemother. 30 (6): 871–872.
- ^ Loudon, Marc G. (2002). "Chemistry of Naphthalene and the Aromatic Heterocycles". Organic Chemistry (4th ed.). New York. . Oxford University Press. 1992. pp. 1135-1136. ISBN 978-0-19-511999-2.
- ^ Grupa autora, redaktor Švabić-Vlahović, Milena. Медицинска бактериологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0746-1.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 46. Protein synthesis inhibitors and miscellaneous antibacterial agents”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Fuchs PC, Jones RN, Barry AL (March 1988). In vitro antimicrobial activity of tigemonam, a new orally administered monobactam. Antimicrob. Agents Chemother. 32 (3): 346–9.
- ^ Patrick, Graham L. An Introduction to Medicinal Chemistry (3. izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927500-7.
Literatura uredi
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.