Википедија

Morska zmijuljica (vrsta)

Morska zmijuljica (Petromyzon marinus) je parazitski paklar koji nastanjuje delove severne hemisfere.

Morska zmijuljica
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Hyperoartia
Red: Petromyzontiformes
Porodica: Petromyzontidae
Rod: Petromyzon
Linnaeus, 1758
Vrsta:
P. marinus
Binomno ime
Petromyzon marinus
Sinonimi[2][3]
Rodovi
  • Ammocoetus Dumeril 1812 non Erichson 1847
  • Petromyzon (Bathymyzon) Gill 1883
  • Bathymyzon (Gill 1883)
  • Oceanomyzon Fowler 1908
  • Lampreda Rafinesque 1815 nomen nudum
  • Pricus Rafinesque 1815 nomen nudum
  • Ammocoetus Dumeril 1812 non Erichson 1847
  • Petromyzon (Bathymyzon) Gill 1883
  • Bathymyzon (Gill 1883)
  • Oceanomyzon Fowler 1908
  • Lampreda Rafinesque 1815 nomen nudum
  • Pricus Rafinesque 1815 nomen nudum
Vrste
  • Lampetra marina (Linnaeus 1758)
  • Petromyzon (Bathymyzon) bairdii Gill 1883
  • Bathymyzon bairdii (Gill 1883)
  • Petromyzon ruber Lacepède 1800
  •  ?Petromyzon lampetrus Forsskål 1775 non Pallas 1814
  • Petromyzon lampetrus Pallas 1814 non Forsskål 1775
  • Petromyzon maximus Cuvier 1816
  • Petromyzon americanus Lesueur 1818
  • Petromyzon nigricans Lesueur 1818
  • Ammocoetes bicolor Lesueur 1818
  •  ?Petromyzon adriaticus Nardo 1847
  • Petromyzon maculosus Gronow 1854
  • Petromyzon marinus dorsatus Wilder 1883
  • Petromyzon marinus unicolor Gage 1928
  • Oceanomyzon wilsoni Fowler 1908
  •  ?Petromyzon leucopterus Rafinesque 1818
  •  ?Petromyzon maurari DeKay 1840
  • Lampetra marina (Linnaeus 1758)
  • Petromyzon (Bathymyzon) bairdii Gill 1883
  • Bathymyzon bairdii (Gill 1883)
  • Petromyzon ruber Lacepède 1800
  •  ?Petromyzon lampetrus Forsskål 1775 non Pallas 1814
  • Petromyzon lampetrus Pallas 1814 non Forsskål 1775
  • Petromyzon maximus Cuvier 1816
  • Petromyzon americanus Lesueur 1818
  • Petromyzon nigricans Lesueur 1818
  • Ammocoetes bicolor Lesueur 1818
  •  ?Petromyzon adriaticus Nardo 1847
  • Petromyzon maculosus Gronow 1854
  • Petromyzon marinus dorsatus Wilder 1883
  • Petromyzon marinus unicolor Gage 1928
  • Oceanomyzon wilsoni Fowler 1908
  •  ?Petromyzon leucopterus Rafinesque 1818
  •  ?Petromyzon maurari DeKay 1840

Opis uredi

Morska zmijuljica ima telo poput jegulje, bez uparenih peraja. Usta su bez vilice, okrugla i široka, šira od glave, dok su joj zubi oštri i raspoređeni u mnogo kružnih uzastopnih redova. Iza oka imao 7 otvora škrga, riba je maslinasto, braon i žute boje na donjem i bočnom delu telu sa crnim grudima, a svetlije boje na trbuhu. Odrasle jedinke mogu doseći dužinu od 120 cm i težinu do 2,3 kg.[4]

Etimologija uredi

Reč Petromyzon je od reči petro što označava „kamen”, dok myzon označava „sisati”, a marinus na latinskom jeziku znači „od mora”.

Rasprostranjenost i stanište uredi

Vrsta nastanjuje severne i zapadne predele Atlantskog okeana uz obale Evrope i Severne Amerike u Sredozemnom moru i predele uz obalu Velikih jezera.[1][5] Otkrivena je na dubini od 4.000 m i podnosi temperaturu 1–20 °C.[4][6] Najveća evropska popualcija nalazi se širom jugozapadnih delova Evrope (severni i centralni Portugal, severozapad Španije i zapad i jugozapad Francuske).[7] U ovim evropskim zemljama, dozvoljen je ribolov na morske zmijuljice.[8]

Ekologija i psihologija uredi

Morske zmijuljice iz svojih jezera ili morskih stnaišta migriraju u reke na mrest. Ženke polažu veliki broj jaja u gnezda koja su prethodno napravili mužjaci u podlogama potoka umereno jake struje. Morske zmijuljice se ukopavaju u pesak i mulj na dnu u mirnim vodama, nizvodno od mesta za mreštenje i hrane se planktonima i steljom.[1] Nakon što provede nekoliko godinama u slatkovodnim staništvima, morska zmijuljica prelazi u more ili jezera.[9][10][11] U nekim delovima Evrope ova vrsta smatra se delikatesom, kao što je Finska, a dostupna je u Francuskoj, Španiji i Portugalu.[12]

Zbog životnog ciklusa prebacivanja iz slatke u slanu vodu i obrnuto, morske zmijuljice podnose širok spektar saliniteta. Promene u sastavu membrane ove vrste utiču na kretanje različitih jona kroz nju, menjajući količine komponenata da bi promenili okruženje membrane.[13][14] Ova vrsta takođe održava homeostazu na bazi kiseline. Kada u njih dospe viši nivo kiseline, morske zmijuljice mogu izlučiti višak kiseline brže od većine ostalih ribljih vrsta koje nastanjuju slane vode i to u kraćem vremenskog periodu, pri čemu se najveći deo prenosa jona dešava na površini škrge.[15] Morske zmijuljice parazitiraju druge vrste i tako se hrane.[16] Genom ove vrste sekvencioniran je 2013. godine.[17]

Morske zmijuljice koje nastanjuju severna područja imaju najveći broj hromozoma (164—174) među kičmenjacima.[18][19]

Invazivne vrste uredi

Morske zmijuljice smatraju se štetočinama u regionu Velikih jezera. Vrsta je poreklom iz jezera Finger i Šamplejn, a nastanjuju i jezero Ontario, gde su prvi put primećene tridesetih godina 19. veka. Smatra se da je čišćenje kanala Veland 1919. godine omogućilo njihovo širenje iz jezera Ontario u jezero Eri. Vrsta se ubrzo proširila u Mičigensko, Hjuron i Gornje jezero, gde je postala autohtona vrsta tokom tridesetih i četrdesertih godina 20. veka.[20][21]

U Velikim jezerima, morske zmijuljice napadaju domaće ribe poput jezerske pastrmke, siva i jezerske haringe, koje se u prošlosti nikada nisu suočavale sa ovom vrstom. U Gornjem jezeru, jezerska patrmska igra vitalnu ulogu u ekosistemu i smatra se vrhovnim predatorom tog jezera. Morske zmijuljice imale su veliku ulogu u uništavanju populacije jezerske pastrmke u ovom jezeru, čija je populacija drastično opala, a odnos između predatora i plena u ovom ekosistemu postao je neuravnotežen.[22][23] Zbog štetnosti morske zmijuljice po ekosisteme, postoje barijere i sprečavanje prevelikog razmnožavanja ove vrste, odnosno razbijanje njihovih jajašca, sve u cilju očuvanja jezerske pastrmke.[24][25][26]

Galerija uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v NatureServe (2013). „Petromyzon marinus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2013: e.T16781A18229984. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T16781A18229984.en  . 
  2. ^ Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Petromyzontidae”. FishBase version (02/2017). Pristupljeno 18. 5. 2017. 
  3. ^ „Petromyzontidae” (PDF). Deeplyfish – fishes of the world. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 09. 2017. g. Pristupljeno 18. 5. 2017. 
  4. ^ a b „Petromyzon marinus – Sea lamprey”. FishBase. 
  5. ^ Silva, S., Servia, M.J., Vieira-Lanero, R., Barca, S. & Cobo, F. (2013). „Life cycle of the sea lamprey Petromyzon marinus: duration of and growth in the marine life stage”. Aquatic Biology. 18: 59—62. doi:10.3354/ab00488  . 
  6. ^ Fig. 1 Effect of lamphredin from the buccal glands of lampreys in Chi, Shaopeng; Xiao, Rong; Li, Qingwei; Zhou, Liwei; He, Rongqiao; Qi, Zhi (2009). „Suppression of neuronal excitability by the secretion of the lamprey (Lampetra japonica) provides a mechanism for its evolutionary stability”. Pflügers Archiv: European Journal of Physiology. 458 (3): 537—545. PMID 19198874. doi:10.1007/s00424-008-0631-1. 
  7. ^ Silva, S.; Vieira-Lanero, R.; Barca, S.; Cobo, F. (2016). „Densities and biomass of larval Sea Lamprey populations (Petromyzon marinus Linnaeus, 1758) in North West Spain and data comparisons with other European regions”. Marine and Freshwater Research. 68: 116. doi:10.1071/MF15065. 
  8. ^ Araújo, M.J., Silva, S., Stratoudakis, Y., Gonçalves, M., Lopez, R., Carneiro, M., Martins, R., Cobo, F. and Antunes, C. (2016). „Ch. 20. Sea lamprey fisheries in the Iberian Peninsula”. Ur.: A. Orlov and R. Beamish. Jawless Fishes of the World. 2. Cambridge Scholars Publishing. str. 115—148. ISBN 978-1-4438-8582-9. 
  9. ^ Silva, S.; Servia, M. J.; Vieira-Lanero, R.; Cobo, F. (2013a). „Downstream migration and hematophagous feeding of newly metamorphosed sea lampreys (Petromyzon marinus Linnaeus, 1758)”. Hydrobiologia. 700: 277—286. doi:10.1007/s10750-012-1237-3. 
  10. ^ Silva, S., Servia, M. J., Vieira-Lanero, R., Nachón, D. J. & Cobo, F. (2013). „Hematophagous feeding of newly metamorphosed European sea lampreys Petromyzon marinus on strictly freshwater species”. Journal of Fish Biology. 82 (5): 1739—1745. PMID 23639169. doi:10.1111/jfb.12100. 
  11. ^ Silva, S.; Araújo, M. J.; Bao, M.; Mucientes, G.; Cobo, F. (2014). „The haematophagous feeding stage of anadromous populations of sea lamprey Petromyzon marinus: low host selectivity and wide range of habitats”. Hydrobiologia. 734 (1): 187—199. doi:10.1007/s10750-014-1879-4. hdl:10261/98126  . 
  12. ^ „Lamprey: a prehistoric sea monster sucks blood, then gets cooked in its own”. Atlas Obscura. 2018. Pristupljeno 15. 9. 2018. 
  13. ^ Reis-Santos, Patrick; McCormick, Stephen; Wilson, Jonathan (2008). „Ionoregulatory changes during metamorphosis and salinity exposure of juvenile sea lamprey (Petromyzon marinus L.)”. The Journal of Experimental Biology. 211 (Pt 6): 978—988. PMID 18310123. doi:10.1242/jeb.014423  . 
  14. ^ João, Maria; Machado, Maria; Ferreira, Ana; Quintella, Bernardo; Almeida, Pedro (2015). „Structural lipid changes and Na+/K+-ATPase activity of gill cells' basolateral membranes during saltwater acclimation in sea lamprey (Petromyzon marinus, L.) juveniles”. Comparative Biochemistry and Physiology. 189: 67—75. PMID 26244517. doi:10.1016/j.cbpa.2015.07.018. hdl:10174/16601  . 
  15. ^ Wilkie, Michael; Couturier, Jennifer; Tufts, Bruce (1998). „Mechanisms of acid-base regulation in migrant sea lampreys (Petromyzon marinus) following exhaustive exercise”. The Journal of Experimental Biology. 201: 1473—1482. PMID 9547326. 
  16. ^ Wilkie, Michael; Turnbull, Steven; Bird, Jonathan; Wang, Yuxiang; Claude, Jaime; Youson, John (2004). „Lamprey parasitism of sharks and teleosts: High capacity urea excretion in an extant vertebrate relic”. Comparative Biochemistry and Physiology. 138 (4): 485—492. PMID 15369838. doi:10.1016/j.cbpb.2004.06.001. 
  17. ^ Smith, Jeramiah J; Kuraku, Shigehiro; Holt, Carson; Sauka-Spengler, Tatjana; Jiang, Ning; Campbell, Michael S; Yandell, Mark D; Manousaki, Tereza; Meyer, Axel; Bloom, Ona E; Morgan, Jennifer R; Buxbaum, Joseph D; Sachidanandam, Ravi; Sims, Carrie; Garruss, Alexander S; Cook, Malcolm; Krumlauf, Robb; Wiedemann, Leanne M; Sower, Stacia A; Decatur, Wayne A; Hall, Jeffrey A; Amemiya, Chris T; Saha, Nil R; Buckley, Katherine M; Rast, Jonathan P; Das, Sabyasachi; Hirano, Masayuki; McCurley, Nathanael; Guo, Peng; Rohner, Nicolas; Tabin, Clifford J; Piccinelli, Paul; Elgar, Greg; Ruffier, Magali; Aken, Bronwen L; Searle, Stephen M J; Muffato, Matthieu; Pignatelli, Miguel; Herrero, Javier; Jones, Matthew; Brown, C Titus; Chung-Davidson, Yu-Wen; Nanlohy, Kaben G; Libants, Scot V; Yeh, Chu-Yin; McCauley, David W; Langeland, James A; Pancer, Zeev; Fritzsch, Bernd; de Jong, Pieter J; Zhu, Baoli; Fulton, Lucinda L; Theising, Brenda; Flicek, Paul; Bronner, Marianne E; Warren, Wesley C; Clifton, Sandra W; Wilson, Richard K; Li, Weiming (2013). „Sequencing of the sea lamprey (Petromyzon marinus) genome provides insights into vertebrate evolution”. Nature Genetics. 45 (4): 415—421. PMC 3709584  . PMID 23435085. doi:10.1038/ng.2568. 
  18. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2011). "Petromyzontidae" na Fiš bejsu. [verzija na datum: February 2011]
  19. ^ „TFM fact sheet” (PDF). glfc.org. Pristupljeno 8. 4. 2018. 
  20. ^ Nonindigenous Aquatic Species Factsheet: Petromyzon marinus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. мај 2009). U.S. Geological Survey (USGS), Nonindigenous Aquatic Species Program (NAS). Retrieved on 2007-08-04.
  21. ^ Dunbar, Willis (3. 5. 1949). „May 3, 1949”. Western Michigan at Work (на језику: енглески). WKZO. Приступљено 17. 12. 2019. 
  22. ^ McClelland, Edward (2008). „Great Lake Invaders”. E – the Environmental Magazine. 19 (2): 10—11. 
  23. ^ „Great Lakes Fishery Commission – Sea Lamprey”. www.glfc.org. Приступљено 24. 10. 2017. 
  24. ^ Pratt, T. C.; O’Connor, L. M.; Hallett, A. G. (2009). „Balancing Aquatic Habitat Fragmentation and Control of Invasive Species: Enhancing Selective Fish Passage at Sea Lamprey Control Barriers”. Transactions of the American Fisheries Society. 138 (3): 652—65. doi:10.1577/t08-118.1. 
  25. ^ AIS - Aquatic Invasive Species. „Sea lamprey” (PDF). Indiana State Government. 
  26. ^ „Recovery: Why Sea Lampreys Need to Be Restored and Killed”. nature.org. 11. 12. 2017. Приступљено 8. 4. 2018. 

Литература uredi

  • Tee-Van, John (1953). „Family Myliobatidae, Genus Aetobatus”. Fishes of the western North Atlantic, part two. New Haven,Sears Foundation for Marine Research, Yale Univ. стр. 253–263. Приступљено 27. 10. 2011. 
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Silliman, William R.; Gruber, S.H. (1999). „Behavioral Biology of the Spotted Eagle Ray, Aetobatus narinari (Euphrasen, 1790), in Bimini, Bahamas; an Interim Report”. Arhivirano iz originala (pdf) 31. 07. 2013. g. Pristupljeno 31. 10. 2011. 
  • Tee-Van, John (1953). „Family Myliobatidae, Genus Aetobatus”. Fishes of the western North Atlantic, part two. New Haven,Sears Foundation for Marine Research, Yale Univ. str. 253–263. Pristupljeno 27. 10. 2011. 
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.

Spoljašnje veze uredi

 
Morska zmijuljica na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Morska zmijuljica (vrsta).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морска_змијуљица_(врста)&oldid=26944272”