Morfema
Morfema ili morfem (od grč. μορφή, što znači oblik), je najmanja jezička jedinica koja ima formu, funkciju, leksičko ili gramatičko značenje[1]. Obično je manja od reči, a veća od foneme[2]. Jedna reč može da sadrži jednu morfemu ili više njih.
Razlaganje reči na morfeme
urediPrimeri:
- reči od jedne morfeme: i, ili, od, do, iz, kod, uz, na, rad, red
- reči od dve morfeme: kuć-a, sob-a, rad-nja, mol-ba
- reči od tri morfeme: kup-i-ti, rad-i-ti
- reči od četiri morfeme: po-kup-i-ti, pri-kup-i-ti, sa-kup-i-ti, pre-rad-i-ti, ob-rad-i-ti, iz-rad-i-ti
Ovde je neophodno razlikovati morfeme od slogova. Dok se morfeme bave cepanjem reči na delove koji imaju određeno značenje, slogovi služe za njihovu zvukovnu organizaciju. Npr. reč „kupiti“ se prema slogovima može razložiti na: ku-pi-ti, dok se prema morfemima razlaže na: kup-i-ti.
Proučavanje morfema
urediMorfemika je deo morfologije koji proučava prirodu, sastav, strukturu i distribuciju morfema. Dok se morfološka analiza bavi razmatranjem i tumačenjem reči i oblika prema njihovoj pripadnosti određenoj vrsti (imenice, pridevi, glagoli, veznici itd.), promenjivosti (deklinacija i konjunkcija) i drugim morfološkim vrednostima, morfemska analiza bavi se razmatranjem reči i oblika prema prirodi, sastavu i strukturi morfema, odnosno izdvajanjem minimalnih delova reči i oblika sa značenjem.[3]
Vrste morfema
urediMorfeme se dele na dve osnovne grupe[3]:
- koren - gde je morfema nosilac leksičkog značenja reči, koje pripada samo toj reči
- afiks - se nalazi ispred ili iza korena reči i daje joj gramatičko značenje. To je nesamostalna ili vezana morfema.[4]. Može da se sastoji od jedne foneme ili više njih. Prema mestu koje ima u odnosnu na koren reči, može biti:
- prefiks - ispred korena reči ili nekog drugog prefiksa i služi za formiranje novih značenja reči sa istim korenom.
- infiks - označava umetak iza korena reči ili iza sufiksa, uvek pre nastavka za oblik reči
- sufiks - iza korena reči, infiksa ili iza nekog drugog sufiksa
prilikom formiranja osnove reči, ili se koristi kao nastavak za razne oblike (fleksije) reči sa istim značenjem.[4]
Primeri:
- reč „uraditi“: u-rad-i-ti,
- „u“ je prefiks, „rad“ je korenski morfem (koren), „i“ je sufiks, a „ti“ je nastavak za oblik
- reč prevoziti: pre-voz-i-ti
- „pre“ je prefiks, „voz“ je koren, „i“ je sufiks, a „ti“ je nastavak za oblik
- reč „radnik“: rad-nik
- „rad“ je koren, „nik“ je sufiks i služi za obrazovanje nove reči sa potpuno drugačijim značenjem od reči „rad“
- reč „gradovi“: grad-ov-i
- „grad“ je koren, „ov“ je infiks, a „i“ je nastavak za oblik
- reč „jestivi“: jest-iv-i
- „jest“ je koren, „iv“ je infiks, „i“ je nastavak za oblik
Nulti afiks je jedan oblik reči bez afiksa (nema dodataka), dok u svim ostalim oblicima iste reči afiks postoji. Npr. reč „rog“ ima nulti afiks u nominativu jednine, dok se u ostalim padežima i množini dodaju odgovarajući afiksi.[5]
Izvori
uredi- ^ Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad (2010). ISBN 978-86-7946-079-0.
- ^ Srpski jezik - priručnik za osnovnu školu, Beograd, Beogradska knjiga (2009). ISBN 978-86-7590-236-2.
- ^ a b „Morfema, Branko Tošović”. Arhivirano iz originala 08. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 08. 2012.
- ^ a b Srpski jezik: Reč i fonema Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2012), Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ Gralis - Afiks Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2013), Pristupljeno 13. 4. 2013.