Mošus
Mošus je klasa aromatičnih supstanci koje se obično koriste kao osnovne note u parfimeriji. Uključuju žlezdaste izlučevine životinja poput jelena mošusa, brojne biljke koje ispuštaju slične mirise i veštačke supstance sa sličnim mirisima.[1] [2] Mošus je prvobitno ime dobio prema snažnom mirisu koji se dobija iz žlezde jelena mošusa. Supstanca se koristi kao popularno sredstvo za parfeme od davnina i jedan je od najskupljih životinjskih proizvoda na svetu. Primenjuje se na razne biljke i životinje sličnog mirisa (npr. Muskok) i obuhvata široku paletu aromatičnih materija sa sličnim mirisima, uprkos njihovoj često različitoj hemijskoj strukturi i molekularnim oblicima.
.jpg)
Prirodni mošus se intenzivno koristio u parfimeriji sve do kraja 19. veka kada su ekonomski i etički motivi doveli do usvajanja sintetičkog mošusa, koji se danas koristi gotovo isključivo.[3] Organsko jedinjenje prvenstveno odgovorno za karakterističan miris mošusa je muskon.
Moderna upotreba mahuna od prirodnog mošusa pojavljuje se u tradicionalnoj kineskoj medicini.
Prirodni izvori uredi
Mošus jelen uredi
Mošusni jelen pripada porodici Moschidae i živi u Nepalu, Tibetu,[4] Indiji, Pakistanu, Avganistanu, Kini, Sibiru i Mongoliji. Mošusna mahuna obično se dobija ubistvom muškog jelena putem zamki postavljenih u divljini. Nakon sušenja, crvenkasto-smeđa pasta unutar mošusnog mahuna pretvara se u crni zrnasti materijal zvan „mošusno zrno”. Aroma daje prijatan miris tek nakon što se znatno razblaži. Nijedna druga prirodna supstanca nema tako složenu aromu povezanu sa toliko kontradiktornih opisa; međutim, obično se opisuje apstraktno kao animalistički, zemljani i drveni miris[3] ili nešto slično mirisu bebine kože.[5]
Mošus je ključni sastojak mnogih parfema od njegovog otkrića, smatra se da daje parfemu dugotrajnu snagu kao fiksativ. Danas, trgovinsku količinu prirodnog mošusa kontroliše CITES, ali ilegalni krivolov nastavlja trgovinu.[5]
Druge životinje uredi
Muškat, glodar rodom iz Severne Amerike, poznat je od 17. veka po izlučivanju žlezdaste materije mošusnog mirisa. Hemijsko sredstvo za njegovo vađenje otkriveno je četrdesetih godina 20. veka, ali nije imalo komercijalnu vrednost.[6]
Žlezdaste supstance nalik mirisu mošusa su takođe dobijene od mošusa patke (Biziura lobata) sa juga Australije, od mošusa kornjače (Sternotherus odoratus), američki aligator Severne Amerike, ris mošus i od nekoliko drugih životinja.
Biljke uredi
Neke biljke, poput Angelica archangelica ili Abelmoschus moschatus proizvode mirkociklična laktonska jedinjenja koja mirišu na mošusne mirise. Ova jedinjenja se široko koriste u parfimeriji kao zamena za životinjski mošus ili za promenu mirisa mešavine drugih mošusa.
Biljni izvori uključuju mošusni cvet (Mimulus moschatus) iz zapadne Severne Amerike, mošus (Olearia argophylla) iz Australije i seme mošusa (Abelmoschus moschatus) iz Indije.
Veštačka jedinjenja uredi
Budući da je jelen mošus ugrožena vrstaa, skoro sav miris mošusa koji se danas koristi u parfimeriji je sintetički, ponekad nazvan „beli mošus”. Oni se mogu podeliti u tri glavne klase: aromatični nitro mošusi, policiklična mošusna jedinjenja i jedinjenja makrocikličkog mošusa.[3] Prve dve grupe imaju široku upotrebu u industriji, od kozmetike do deterdženata. Međutim, otkrivanje prve dve hemijske grupe u uzorcima ljudi i životne sredine kao i njihova kancerogena svojstva pokrenlae su javnu raspravu o upotrebi ovih jedinjenja i zabrani ili smanjenju njihove upotrebe u mnogim regionima sveta. Očekuje se da će ih makrociklična jedinjenja mošusa zameniti jer su ova jedinjenja sigurnija.
Druge namene uredi
Mošus se koristi i za privlačenje divljih životinja. Na primer, 2018. godine indijske vlasti su koristile parfem Obsession od Kalvin Klajna kako bi privukle i tako zarobile divljeg tigra koji je napao i ubio više desetina ljudi.[7]
Štapići mošusa, koji su dodatno aromatizovani supstancom koja podsjeća na mošusni parfem, popularna su konfekcija u Australiji.
Reference uredi
- ^ „Merriam-Webster's Online Dictionary: musk”. Merriam-Webster. Pristupljeno 7. 4. 2007.
- ^ Chantraine, Pierre (1990). Dictionnaire étymologique de la langue grecque. Klincksieck. str. 715. ISBN 2-252-03277-4.
- ^ a b v Rimkus, Gerhard G. (Ed.); Cornelia Sommer (2004). „The Role of Musk and Musk Compounds in the Fragrance Industry”. Synthetic Musk Fragrances in the Environment (Handbook of Environmental Chemistry). Springer. ISBN 3-540-43706-1.
- ^ Historical Section of the Foreign Office (Great Britain). "Tibet". Handbook (No. 70). H M Staionery Office (1920).
- ^ a b Rowe, David J. (Ed.); Philip Kraft (2004). „Chapter 7. Aroma Chemicals IV: Musks”. Chemistry and Technology of Flavours and Fragrances. Blackwell. ISBN 0-8493-2372-X.
- ^ Groom, Nigel (1997). New Perfume Handbook. Springer. str. 219–220. ISBN 0-7514-0403-9.
- ^ „Calvin Klein's Obsession Could Be The Trick To Catching A Tiger”. 14. 10. 2018. Pristupljeno 18. 10. 2018.
Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Musk”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 19 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 90.
