Mraz M-3 Bonzo
Mraz M-3 Bonzo je bio laki sportsko turistički avion napravljen u Čehoslovačkoj 1948. godine kao dalji razvoj porodice lakih aviona koja je započela sa M-1 Sokolom .
| Mraz M-3 Bonzo | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | sportsko turistički avion | |
| Posada | 1 | |
| Broj putnika | 3 | |
| Poreklo |  Čehoslovačka
| |
| Proizvođač | Fabrika aviona J. Mraz (Orličan) | |
| Probni let | april 1948. | |
| Uveden u upotrebu | 1948. | |
| Povučen iz upotrebe | 1963. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Čehoslovačka
| |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 7,72 m | |
| Visina | 2,50 m | |
| Raspon krila | 10,60 m | |
| Površina krila | 15,90 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 580 kg | |
| Normalna poletna | 1.100 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1 x Minor 6-III | |
| Snaga KEM-a | 1 x 118 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 1 x 160 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 265 km/h | |
| Ekonomska brzina | 235 km/h | |
| Dolet | 1.000 km | |
| Plafon leta | 5.000 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
_2.jpg)
Projektovanje i razvoj
uredi
_3.jpg)
_4.jpg)
_1.jpg)
Osokoljeni uspehom kako u tehničkom tako i u komercijalnom smislu svog sportskog aviona Mraz M-1 Sokol Fabrika aviona Mraz je krenula paralelno u razvoj naredna dva modela sportskih aviona. Prvi je bio sportski dvosed Mraz M-2 Skaut i sportsko turistički četvorosed Mraz M-3 Bonzo. Oba aviona su nastala na osnovu tražnje zapadnog tržišta.
Bonzo je bio baziran na avionu Sokol, kod koga su promenjeni: Povećana kabina uvođenjem još dva sedišta, izmena zadnjeg dela trupa, i promena stajnog trapa dodavanjem polu-uvlačivog nosnog točka umesto zadnjeg točka (sistem tricikl). Projekt ovog aviona je vodio inž. Zdenek Rublič glavni konstruktor Fabrike aviona Mraz iz Hocenja.
Finansiranje izrade prototipa je bilo iz vandržavnih fondova tako da je avion poleteo u aprilu 1948. Nadalo se da bi proizvodnja mogla da počne 1950, pa je Bonzo bio izložen na Pariskom aeromitingu 1949. Međutim, do prodaje nije došlo, zbog blokade zapadnih zemalja koja je uvedena posle komunističkog puča, pa se odustalo od serijske proizvodnje[1].
Od 1952. godine ovaj avion je leteo u Čehoslovačkom Aeroklubu. Godine 1961. Bonzo je leteo kako bi postavio brojne nacionalne brzinske rekorde, ali je ubrzo nakon toga povučen iz upotrebe.
Tehnički opis
urediTrup Drveni trup jednostavne rešetkaste konstrukcije sa oblogom od šperploče imao je ovalni poprečni presek sa spljoštenim dnom. Na prednjoj strani je glatko prešao u poklopac motora, čiji je donji deo bio blago produbljen, stvarajući prorez za izlaz toplog vazduha iz motora. Kao sastavni deo trupa, središnji centroplan je nosio glavne rezervoare za gorivo, glavne noge stajnog trapa i spojeve za povezivanje spoljnih delova krila. Svi prelazi su pažljivo oblikovani u cilju smanjenja aerodinamičkog otpora.
Prostrana, zvučno i toplotno izolovana kabina sa okvirom od čeličnih cevi bila je bogato zastakljena. Ulaz u kabinu je bio kroz široka vrata sa desne strane. Prtljažni prostor zapremine 0,5 m³ nalazio se iza naslona zadnjih sedišta. Volan sa leve strane i upravljačka palica na desnoj strani namenjeni preobuci mogu da se zamene. Prenos kretanja sa pedala na volan je obezbeđen kablovima.
Pogonska grupa se sastoji od motora Valter Minor 6-III, vazdušno hlađeni redni šestocilindrični sa obrnutim cilindrima i poletnom snagom od 118 kW (160 KS) sa fiksnom drvenom elisom prečnika 1950 mm. Kasnije je zamenjen podesivim propelerom V-410. Glavni rezervoari za gorivo ukupne zapremine 150 l bili su u središnjem delu centroplana, a pomoćni rezervoar (15 l) ispred kabine. Motorni prostor je od kabine bio odvojen protivpožarnim zidom. Rezervoar za ulje od 10 litara bio je direktno na motoru. Motor je pokretan (startovan) električnim starterom.
Krilo:Trodelno trapezoidno krilo je isto koje je korišćeno i na Sokolu (centroplan i dva konzolna dela krila). Konstrukcija je potpuno drvena sa glavnom kutijastom ramenjačom, pomoćnom ramenjačom, drvenih rebara i prednje ivice od šperploče koja formira torzionu kutiju. Celo krilo je bilo obloženo dijagonalnom brezovom šperpločom različite debljine. Krila su bila opremljena krilcima (eleronima) i zakrilcima[3]. Krilca i zakrilci su imali prednju ivicu od furnira i platnenu oblogu. Zakrilca su upravljana ručicom stajnog trapa. Krilo je imalo znatan pozitivni diedar krila što je avionu zajedno sa vertikalnim stabilizatorom povećalo stabililnost leta.
Repne površine su bile jednostavnog i klasičnog oblika. Vertikalni i horizontalni stabilizatori su bili obloženi šperpločom, pokretne površine (kormila) prekrivene su platnom. Površina na kormilu je bila podesiva na tlu, kormilom pravca sa balansnom površinom upravljao je pilot u letu.
Stajni trap je bio sistema tricikl. Sastojao se od tri točka, prvi upravljivi nosni točak, i dva glavna točka ispod krila. Uvlačenje točkova za vreme leta, kao i upravljanje prednjim točkom vršeno je mehaničkim putem. Sve noge stajnog trapa su imale PAL uljno-pneumatske amortizere. Glavne noge stajnog trapa su bile potpuno prekriven u uvučenom položaju, nosni točak je delimično virio iz aerodinamičkog obrisa. Ispred prednje noge je postavljen poklopac od aerodinamičkog lima koji je imao za cilj smanjenje aerodinamičkog otpora u letu i kočioni efekat pri sletanju.
Verzije
urediNema verzija ovog aviona pošto je napravljen samo jedan prototip ovog aviona.
Operativno korišćenje
urediPrototip je neko vreme leteo u Institutu za kartografiju u Bratislavi pre nego što je predat na korišćenje aeroklubovima 1952. godine.
Najveći dokaz njegovih kvaliteta bila je serija rekorda iz 1961. Započela je Vera Šlehtova 19. oktobra na trouglu Vrhlab. Oborila je nacionalne brzinske rekorde na zatvorenoj stazi od 100 i 500 km sa performansama od 243 km/h, 237 km/h i istovremeno na udaljenosti od 500 km na zatvorenoj stazi.
Vaclav Baumil je 23. oktobra 1961. dostigao brzinu od 271 km/h na bazi od 3 km, a Jirži Černi je dostigao brzinu od 285 km/h na bazi od 15–25 km. Ova dva rekorda stavljaju Bonzoa na listu svetskih rekorda. Istog dana postavljen je i ženski rekord od 264 km/h na bazi od 3 km, a konačno, 2. novembra 1961. godine, postavljen je ženski rekord na bazi od 15-25 km. Brzinom od 254 km/h, Vera Šlehtova je ponovo zatvorila ovu rekordnu seriju. Nedugo zatim, jedini primerak M-3 Bonzo je povučen iz upotrebe[1].
Zemlje koje su koristile avion
urediVidi još
urediReference
uredi- ^ a b v http://www.cs-letectvi.cz/letadla/orlican-m-3-bonzo
- ^ http://www.airwar.ru/enc/la/m3.html
- ^ BONZO M 3. Vazduhoplovstvo. 28.11.1949, god 25. (1949), br. 24, str. 554–5
Literatura
uredi- Bridgman, Leonard (1951). Jane's All The World's Aircraft 1951–52. London: Sampson Low, Marston & Company, Ltd.
- Němeček, Václav (1968). Československá letadla. Prague: Naše Vojsko.
- Simpson, R. W. (1995). Airlife's General Aviation. Shrewsbury: Airlife Publishing.
- Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. p. 571.
- BONZO M 3. Vazduhoplovstvo. 28.11.1949, god 25. (1949), br. 24, str. 554–5.
