Мржња (film)
Mržnja (fr. La Haine; francuski izgovor: [la ɛn]) je crno-beli dramski film koji je pisao, montirao i režirao Matju Kasovic.[1] Obično se objavljuje pod svojim francuskim nazivom u svetu gde se koristi engleski jezik, iako je njegovo američko izdanje VHS naslovljeno kao „Mržnja”. U ovom filmu se govori o borbi za život trojice mladih prijatelja u distriktu u Parizu. Naslov ovog filma potiče od teksta koji je Iber, jedan od trojice prijatelja spomenuo: „Mržnja stvara mržnju!”.
| Mržnja | |
|---|---|
.jpg) Poster za film Mržnja, sa sloganom Jusqu'ici tout va bien... („Za sada je sve u redu...”) | |
| Izvorni naslov | La Haine |
| Žanr | kriminalistička drama |
| Režija | Matju Kasovic |
| Scenario | Matju Kasovic |
| Glavne uloge | Vensan Kasel Iber Kunde Said Tagmaui |
| Muzika | Rep grupa „Ubica” |
| Scenograf | Pijer Aim |
| Montaža | Matju Kasovic Skot Stivenson |
| Producentska kuća | Kanal+ |
| Godina | 1995. |
| Trajanje | 98 minuta |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski |
| Budžet | 2.6 miliona dolara |
| IMDb veza | |
Radnja uredi
Mržnja počinje vestima o gradskim protestima u distriktu u opštini Šantelup le Vinj u blizini Pariza, izazvane napadom i hospitalizacijom Abdela Išaha, što je dovelo do napada na policijsku stanicu i gubitka službenog revolvera tokom protesta. Ovaj film prikazuje otprilike dvadeset uzastopnih sati života trojice Abdelovih prijatelja, kao i svih mladića imigrantskih porodica, koji žive posle protesta.
Vins je mladi Jevrejin sa agresivnim temperamentom koji ima želju da osveti Abdela, kritikujući sve policijske službenike, i potajno imitira Travis Bikl iz filma Taksi Drajver u ogledalu u svom kupatilu. Iber je afro-francuski bokser i maloletni diler droge koji neprekidno razmišlja o napuštanju grada kako bi našao bolji život odbijajući da provocira policiju, dok mu je teretana gde je tenirao boks izgorela tokom protesta. Said je mladi severno-afrički musliman koji igra posredničku ulogu između Vinsa i Ibera.
Njih trojica prolaze kroz svakodnevicu bez cilja, često se nalazeći pod nadzorom policije. Nakon što policija okonča okupljanje na krovu zgrade i trojice koji nepomično sede na igralištu, Vins otkriva dvojci prijatelja da je pronašao revolver .44 magnum izgubljen tokom protesta, te da planira da ga upotrebi da bi ubio policijskog službenika u slučaju da Adbel umre. Iako se Iber ne slaže sa ovom idejom, Vins krišom uzima pištolj sa sobom. Sva trojica odlaze u posetu u bolnicu da vide Abdula, ali policija im to ne dopušta. Said je uhapšen nakon njihovog agresivnog odbijanja da odsutpe.
Grupica jedva uspeva da pobegne nakon što je Vins umalo pogodio policajca. Sedaju na voz do Pariza, gde njihovi komentari na dobroćudne i zlobne Parižane uzrokuju da nekoliko situacija preraste u opasno neprijateljstovo. U javnom ve-ceu, čovek koji je preživeo Gulag ispričao im je priču o prijatelju koji je odbio da se otkrije javnosti nakon čega se smrznuo do smrti, zbunjujući svu trojicu o smislu ove priče.
Potom su pošli da posete Asteriksa, zavisnika od kreka koji je dugovao novac Saidu, što je dovelo do fizičkog sukoba pri Asteriskovom pokušaju da natera Vinsa da igraju ruski rulet. Naletevši na sadističke policajce u civilu koji su vrebalno i fizički maltretirali Saida i Ibera, sva su trojica propustili poslednji voz do stanice San-Lazar i proveli noć na ulicama.
Nakon što su izbačeni iz galerije umetnosti i neuspešno pokušali da ukradu automobil, trio ostaje u tržnom centru i na vestima saznaju da je Abdul mrtav. Penju se na krov sa koga vređaju skinhede i policajce, pre nego što će naleteti na istu grupu koja je Saida i Ibera brutalno pretukla. Vins uz pomoć oružija prekida tuču, hvatajući jednog od skinheda. Njegov plan da ga ubije pokazao je njegovu nespremnost da to i učini, pri čemu ga je Iber vešto provocirao da ne može da se suoči sa činjenicom da je njegov bezdušni stav ne priliči njegovoj pravoj prirodi. Vins pušta skinheda da beži.
Rano tog jutra, trio se vraća kući i Vins predaje pištolj Iberu. Vins i Said nailaze na policajca u civilu koga je Vins prethodno vređao dok je sa prijateljima bio na krovu zgrade. Policajac hvata Vinsa i preti upirući mu pištolj u glavu. Iber pritrčava u pomoć, ali dolazi do slučajnog pucnja i Vins strada. Dok Iber i policajac upiru pištolje jedan prema drugom, a Said zatvara oči, čuje sa pucanj, bez predstave o tome ko je pucao ili ko je mogao biti pogođen.
Ovaj zaplet je naglašen Iberovim pomalo izmenjenim uvodnim tektom („radi se o društvu u slobodnom padu”) naglašavajući činjenicu da kao što tekst kaže „za sada je dobro”; društvu koje se nalazi u slobodnom padu izgleda da ide realtivno dobro, do trenutka kada je Vins ubijen, a od tog trenutka niko ne zna šta će se dogoditi - što predstavlja mikrokosmos pada francuskog društva kroz neprijateljstvo u besmisleno nasilje.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Vensan Kasel | Vins |
| Iber Kunde | Iber |
| Said Tagmaui | Said |
| Mark Dure | Inspektor Noter Dama |
| Abdel Ahmad Grili | Abdel |
| Fransoa Kuvontal | Asteriks |
| Benoa Mažimel | Benoa |
| Andre Demot | Domar |
| Filip Naon | Policijski šef |
| Zinedin Sualem | Policajac u civilu |
| Vensan Lando | Stvarno pijan momak |
| Karin Vijar | Devojka u galeriji |
| Peter Kasovic | Šef galerije |
| Matju Kasovic | Skinhed |
Produkcija uredi
Kasovic je rekao da je dobio ideju kada je mladi Zairac, Makom M`Bovel, upucan 1993. Ubijen je iz neposredne blizine dok je bio u policijskom pritvoru vezan lisicama za radijator.[2] Saopšteno je da je policajac bio besan zbog Makomovih reči, i da mu je pretio kada mu je pištolj slučajno opalio. Kasovic započinje da piše scenario 6. aprila 1993. godine, na dan kada je snimljen M`bovel. Takođe je bio inspirisan slučajem Malaka Osikina, dvadesetogodišnjeg studenta demonstranta koji je umro nakon što ga je interventna policija smrtno pretukla posle masovne demonstracije 1986. godine, u kojoj nije učestvovao.[3] Osikinova smrt spominje se i u uvodnoj montaži filma.[4] Matu Kasovic je predlžio njegova lična iskustva učestvovao je u protestima, glumio je u mnogim scenama u uključuje svog oca Petra Kasovica u drugu scenu.
Većina snimaka je odrađeno u Pariškom predgrađu Šantelup le Vinj. Za ovaj film korišćeni su neoštećeni snimci, snimljeni od 1986-1996; protesti su još uvek trajali tokom snimanja filma. Kako bi u stvari snimili u projektima, Kasovic, tim produkcije i glumci, premestili su se tamo tri meseca pre nego što će snimanje da počne. Zbog kontraverzne teme filma sedam ili osam lokalnih francuskih veća je odbilo da dozvoli ekipi filma da snime na njihovoj teritoriji. Kasovic je bio primoran da privremeno preimenuje scenario „Droat d Sit”.[5] Neki od glumaca nisu bili profesionalci. Ovaj film ima dokumentarni osećaj i uključuje mnoge situacije koje su se zasnivale po istinitim događajima.
Filmskom muzikom je upravljala Francuska žestoka rep grupa „Asasan“, čija se pesma „Jebi policiju“ („Fak d polis“) se našla u jednoj od scena filma. Jedan od članova „Asasana“, Matijas „Rokin Skuat“ Krošon, je brat Vensana Kasela, koji u filmu glumi Vinsa.
Ovaj film je posvećen onima koji su umrli, dok je film nastajao.
Reakcije uredi
Nakon objave, „Mržnje“ prima široku kritiku i bio je dobro prihvaćen u Francuskoj i inostranstvu. Film je prikazan na Kanskom Filmskom Festivalu 1995. Gde je doživeo gromoglasan aplauz. Kasovic je dobio nagradu za najboljeg režisera na festivalu.[4] Film je imao ukupno 2,042,070 gledalaca u Francuskoj, gde je bio četrnaesti sa najvećom zaradom u godini.[6]
Na osnovu 25 recenzija prikupljene od strane Roten Tomejtouz, film ima opštu ocenu odobravanja kritičara od 100% sa prosečnom ocenom 8.12/10. Konsenzus ove stranice glasi: „Tvrdoglav i zapanjujuće efikasan, „Mržnja” beskompromisno gleda na dugotrajne društvene i ekonomske podele koje utiču na Pariz devedesetih.[7] Kevin Tomas iz „Los Anđeles Tajmsa“ je film nazvao „sirovim, zdravim i zanosnim“.[8] Vendi Id iz Tajmsa izjavljuje da je „Mržnja“ jedan od najefektnijih komada urbanih filmova ikada napravljen.[9]
Nakon što je film dobro prihvaćen po samom izlasku u Francuskoj, Alen Žipe, koji je u to vreme bio potpredsednik Francuske, naručio je specijalnu projekciju filma za kabinet na kojoj su ministri morali prisustvovati. Portparol premijera je rekao da, uprkos Žipeovim zamerkama nekih anti-policijskih događaja koji su prisutni u filmu, i dalje je smatrao da je „Mržnja”, „prelepo delo kinematografske umetnosti koja nas može učiniti svesnim određenih realnosti”.[5]
Film je rangiran na trideset drugo mesto na listi „sto najboljih filmova svetske kinematografije” u magazinu Empajer, 2010. gidine.[10]
Pohvale uredi
- Najbolji režiser (Kanskom Filmskom Festivalu 1995) - Matju Kasovic
- Najbolja montaža (Nagrada Sezar) - Matju Kasovic i Skot Stiveneson
- Najbolji film (Nagrada Sezar) - Matju Kasovic
- Najbolji producent (Nagrada Sezar) - Kristof Rosinjon
- Najbolji mladi film (Evropske filmske nagrade) - Matju Kasovic
- Najbolji film na stranom jeziku (Nagrade filmskog kritičara iz Australije)
- Najbolji režiser (Limijer Avord) - Matju Kasovic
- Najbolji film (Limijer Avord) - Matju Kasovic
Kućno izdanje uredi
Mržnja u Sjedinjenim Američkim državama je bio dostupan na VHS, ali nije objavljen na DVD-u sve dok D Kriterion Kolekšn nije objavio izdanje sa dva diska 2007. godine. Film je prikazan na mnogim Čart Komunikejšn kanalima. U Evropi su takođe objavljene i HD DVD i Blu-rej verzije, a Kriterion je film objavio na Blu-rej u maju 2012. godine. Ovo izdanje uključuje audio komentare Kasovica, uvod glumca Džodi Foster, „Deset godina mržnje”, dokumentarni film koji okuplja glumačku i snimateljsku ekipu deceniju nakon premijere filma, igrani film o postavci filma na platnu, produkcijskim snimcima i izbrisanim i produženim scenama, svaki sa govorom Kasovica.[11]
Reference uredi
- ^ Mirković, Napisao: Goran (2013-07-21). „Mržnja – La Haine (1995)”. Kakav je film? (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-14.
- ^ Elstob, Kevin. „Predlog mržnje (fra. La Haine)”. Film Kvorterli. Berkli, Kalifornija: Univerzitet u Kaliforniji
- ^ Sajolino, Elein (30 . Mart 2006) „Nasilni mladići ugroženi demonstracijama otmica u Parizu”. Njujork Tiajms. Njujrok Tajms Kompani.
- ^ a b „Mržnja i posle: Umetnost, politika i (fra. Banlieue)”.
- ^ a b Džonston, Šila (19. oktobar 1995). „Zašto je premijer morao da vidi Mržnju”. Nezavisni London.
- ^ „Mržnja (1995)”. Boks-Ofis. 31. Maj. 1995. Pristupljeno 8. aprila 2012.
- ^ „Mržnja (1996)”. Roten tomejtous. Fandango kompanija. Preuzeto 1. Jula 2019.
- ^ Tomas, Kevin (8. Mart 1995). „Privlačno, bezobrazan pogled na mržnju”. Los Anđeles Tajms. Arhivirano iz originala 7. Jula 2011. Preutzeto 7. Jun 2011.
- ^ Idm, Vendi (19. avgust 2004). „Mržnja”. Tajms. Arhivirano iz originala 7. Jula 2011. Preuzeto 7. Jula 2011.
- ^ „Sto najboljih filmova svetske kinematografije | 32. (fra. La Haine”. Empajer. 2010. iz originala 7. jula 2011. Preuzeto 7. Jula 2011.
- ^ „Mržnja”. Zbirka kriterijuma.