Википедија

Muhamed ibn Salman

саудијски крунски принц и министар одбране

Muhamed ibn Salman ibn Abdulaziz el Saud (arap. [Muḥammad, bin Salmān bin ʿAbd al-ʿAzīz Āl Saʿūd] محمد بن سلمان بن عبد العزيز آل سعود; Džeda, 31. avgust 1985) prestolonaslednik[1] je Saudijske Arabije,[2] premijer i ministar odbrane.[3] Prestolonaslednik je takođe potpredsednik Vlade i potpredsednik Saveta ministara.[4] Muhamed je takođe na čelu Kraljevskog suda dinastije Saud te predsedavajući Saveta za ekonomska i razvojna pitanja. Opisan je kao vlastodržac iza trona svog oca, kralja Salmana.[5] Imenovan je za prestolonaslednika Saudijske Arabije 21. juna 2017. godine, nakon odluke oca da smeni Muhameda ibn Naifa sa svih položaja i njega postavi za pretpostavljenog naslednika trona.[6][7][8]

Muhamed ibn Salman el Saud
Muhamed ibn Salman 2023. godine
Lični podaci
Puno imeMuhamed ibn Salman ibn Abdulaziz el Saud
Datum rođenja(1985-08-31)31. avgust 1985. (38 god.)
Mesto rođenjaDžeda (Meka), Saudijska Arabija
ReligijaSunitski islam
Porodica
SupružnikSara ibn Mašhur el Saud
Potomstvo
  • Sinovi: princ Salman
    Mašur i Abdulaziz.
  • Ćerke: Fahda i Nura.
RoditeljiSalman el Saud
Fahda el Hitlajn
DinastijaEl Saud
Prestolonaslednik Saudijske Arabije
prvi zamenik premijera
Period21. juna 2017. – danas
PrethodnikMuhamed ibn Naif
RegentSalman el Saud
Zamenik prestolonaslednika
drugi zamenik premijera
Period29. april 2015 – 21. jun 2017.
PrethodnikMuhamed ibn Naif
Nasledniknema
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije
Period23. januar 2015. – danas
PrethodnikSalman el Saud
RegentSalman el Saud
Predsednik Saveta za ekonomska i razvojna pitanja
Period21. jun 2017. – danas
PrethodnikMuhamed ibn Naif
Nasledniknema
RegentSalman el Saud
Predsednik Saveta za politička pitanja
Period21. jun 2017. – danas
PrethodnikMuhamed ibn Naif
Nasledniknema
RegentSalman el Saud
Grb kralja Saudijske Arabije
Kraljevski standard Saudijske Arabije

Detinjstvo, mladost i obrazovanje uredi

Muhamed ibn Salman el Saud je rođen 31. avgusta 1985. godine, u Džedi (Meka, SA).[9][n. 1] Sin je kralja Salmana ibn Abdulaziza el Sauda od njegove treće supruge,[12] Fahde ibnt Falah ibn Sultan ibn Hatlin. Ona je unuka Rakan ibn Hithlajna, koji je bio poglavica plemena Adžman.[13]

Princ Muhamed je najstariji od svojih pravih braće i sestara[12] i brat je Turkija ibn Salmana, nekadašnjeg predsedavajućeg Saudijske istraživačke i marketinške grupe (SRMG).[14] Studirao je na Univerzitetu kralja Sauda u Rijadu i diplomirao islamsku jurisprudenciju.[15]

Karijera uredi

Nakon što je diplomirao na koledžu, Muhamed ibn Salman je nekoliko narednih godina proveo u privatnom sektoru, posle čega je postao lični pomoćnik svoga oca. Delao je kao konsultant za Ekspertnu komisiju, radeći u Saudijskom kabinetu.[11]

Dana 15. decembra 2009. godine, Muhamed ibn Salman je ušao u politiku kao specijalni savetnik svog oca kada je ovaj bio guverner provincije Rijad.[16] U ovom momentu, princ je počeo da prikuplja titule i stupa na sinekurne funkcije kao što su položaji generalnog sekretara Konkurentnog saveta Rijada, specijalnog savetnika predsedavajućeg odbora za Fondaciju za istraživanje i arhive kralja Abdulaziza, te člana upravnog odbora za Društvo „Albir” u regionu Rijad.[17]

U oktobru 2011, umro je krunski princ Sultan ibn Abdulaziz (1931—2011); tada je počeo uspon na vlast sadašnjeg kralja Salman el Saud, koji je prvo postao drugi zamenik premijera i ministar odbrane u novembru 2011. te odabrao Muhameda ibn Salmana za svog privatnog savetnika.[18]

Vrhovni sudija uredi

U junu 2012, umro je krunski princ Naif od Saudijske Arabije (1934—2012); princ Muhamed se popeo za dve pozicije u hijerarhiji, pošto je njegov otac nasleđivanjem prestola postao novi krunski princ i prvi zamenik premijera. Ubrzo je počeo da preuređuje sud po svom nahođenju. Dana 2. marta 2013. godine, vrhovni sudija Suda krunskog princa Saud ibn Najef Al Saud imenovan je za guvernera Istočne provincije i princ Muhamed ga je nasledio na ovoj dužnosti. Takođe je dobio čin ministra.[19][20][21] Dana 25. aprila 2014. godine, princ Muhamed je imenovan za državnog ministra.[17]

Ministar odbrane i zamenik krunskog princa uredi

Dana 23. januara 2015. godine, umro je kralj Abdulah od Saudijske Arabije (1924—2015); Salman od Saudijske Arabije je preuzeo tron i princ Muhamed je imenovan za ministra odbrane.[22] Takođe je imenovan za generalnog sekretara Kraljevskog suda, na isti datum.[23] Pored toga, zadržao je svoj položaj kao ministar države.[24][25] Ovako veliku koncentraciju moći u rukama mladog Muhameda ibn Salmana negodovao je veći deo njegove rodbine.[26][27]

 
Američki sekretar odbrane Eš Karter dočekuje Muhameda ibn Salmana u Pentagonu (13. maj 2015)
 
Princ Muhamed sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem (7. maj 2015)
 
Princ Muhamed sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom (18. jun 2015)
 
Princ sa sekretarom odbrane SAD Džejmsom Matisom (16. mart 2017)

Prvi veliki događaj za vreme njegovog mandata kao ministra odbrane bila je Operacija „Odlučujuća oluja” (arap. [ʿAmaliyyat ʿĀṣifat al-Ḥazm] عملية عاصفة الحزم), deo Saudijske intervencije u Jemenu — operacije protiv hutskih pobunjenika tokom Građanskog rata u Jemenu koji je izbio 2015. godine.[28] Princ Ibn Salman je pokrenuo invaziju u martu 2015, bez potpune koordinacije svih bezbednosnih službi i bez obaveštavanja ministra Saudijske nacionalne garde — princa Mutaiba ibn Abdulaha, koji je bio van zemlje.[29] Tokom kampanje princ Ibn Salman je otišao na odmor na Maldive, gde je američki sekretar odbrane Eš Karter više dana imao problema da dođe do njega.[29] Prema stavu OUN i grupa za ljudska prava, počinjeni su direktni ratni zločini tokom sukoba — uključujući veliku vojnu kampanju bombardovanja usled koje su ubijene hiljade civila.[26][30][31][32] Do danas, rat je već koštao Kraljevinu SA desetke milijardi dolara; razorena je većina infrastrukture u Jemenu, a ni šiitski pobunjenici Huti ni njihovi saveznici iz jemenske prestonice Sane svejedno nisu nadjačani.[27][33][34] I dok je princ Muhamed prodavao rat kao brzu pobedu nad hutskim pobunjenicima u Jemenu i tako našao načina da u ruke Abd Rabuha Mansura Hadija povrati moć, sam rat je postao veoma dug i iscrpljujući.[35]

U Siriji početkom 2015. Saudijska Arabija je podržala osnivanje Džaiš Al Fataha (arap. [Ǧaiš al-Fatḥ] جيش الفتح — Vojska osvajanja; JaF), komandnog centra sunitskih[36] islamističkih sirijskih pobunjeničkih frakcija koje učestvuju u Građanskom ratu u Siriji koji je otpočeo 2011. godine.[37] JaF uglavnom čine pripadnici Džabhat Al Nusre[38] (arap. [Ǧabhat an-Nuṣra] جبهة النصرة — Front podrške; JaN), salafijske (vahabijske)[39][40] džihadističke[41][42] terorističke organizacije i bivšeg ogranka Al Kaide[43][44] u Siriji koji je za cilj imao uspostavljanje Islamske Države u zemlji;[42][45] ideološki je sličan najvećem[46] Al Fatahovom ogranku koji se direktno povezuje sa Al Kaidom:[46][47][48] Ahrar Al Šamu (arap. [Ahrār aš-Šām] أحرار الشام — Pokret za Levant; AaŠ), koaliciji više islamističkih i salafijskih jedinica koje su se koalirale u jednu brigadu a kasnije diviziju kako bi se združene borile protiv Sirijske vlade na čijem je čelu predsednik SAR Bašar el Asad.[49][35][50]

U aprilu 2015, kralj Salman je šokirao kraljevsku porodicu promenivši stari raspored zamenom odabranih naslednika novima. Muhamed ibn Naif i princ Muhamed redom su postali krunski princ i zamenik krunskog princa.[33]

Krajem 2015, princ Ibn Salman je prisustvovao sastanku kralja Salmana i američkog predsednika Baraka Obame; tada je princ prekršio protokol i održao monolog u kojem je iskritikovao spoljnu politiku SAD.[29] Takođe je prekršio protokol kada je američki ambasador u Rijadu, Džozef Vestfal, otišao u Džedu da se sastane sa krunskim princem Muhamedom ibn Naifom ali mu je umesto toga rečeno kako zamenik krunskog princa želi da ga vidi momentalno.[51] Isto tako, kada je princ Ibn Salman proglasio antiterorističku vojnu alijansu islamskih država u decembru 2015. neke od uključenih zemalja rekle su da nisu bile konsultovane.[29][52]

Dana 4. januara 2016. godine, princ Muhamed je dao svoj prvi zvanični snimljeni intervju — za britanski nedeljnik Ekonomist.[5]

Šest dana posle, Independent je izvestio kako je nemačka obaveštajna agencija Bundesnahrihtendinst (BND) okarakterisala saudijskog ministra odbrane i zamenika krunskog princa Muhameda ibn Salmana kao „političkog kockara koji destabilizuje Arapski svet preko proksi ratova [u Jemenu i Siriji]”.[33][35][49][53]

Kao ministar odbrane, princ Muhamed je bio uveliko uključen u Saudijsku intervenciju u Jemenu. Prema Njujork tajmsu:

Provođenje rata od strane princa bez vojnog iskustva pogoršalo je tenzije između njega i njegovih starijih rođaka, prema američkim zvaničnicima i članovima kraljevske porodice. Trima glavnim bezbednosnim službama Saudijske Arabije upravljaju prinčevi. Iako su se svi složili da je Kraljevina [SA] trebalo da odgovori kada su Huti zauzeli jemensku prestonicu i primorali Vladu [Jemena] na egzil, princ Ibn Salman je preuzeo vođstvo pokrenuvši rat u martu 2015. bez pune koordinacije među bezbednosnim službama.
Čelnik Nacionalne garde, princ Mutaib ibn Abdulah, nije bio informisan i bio je van zemlje kada su prvi napadi bili izvedeni, prema višem oficiru Nacionalne garde. [...]
Američki zvaničnici su takođe bili odsutni kada je, baš tokom eskalacije Jemenske kampanje, princ Ibn Salman uzeo odmor na Maldivima, ostrvskom arhipelagu nedaleko od obale Indije. Nekoliko američkih zvaničnika je reklo da je sekretar odbrane Ešton B. Karter danima imao problema da dođe do njega tokom jednog dela putovanja.[29]

Prestolonaslednik (krunski princ) uredi

Muhamed ibn Salman je imenovan za prestolonaslednika (krunski princ) Saudijske Arabije 21. juna 2017. godine, po odluci svog oca da svrgne Muhameda ibn Naifa i njega načini pretpostavljenim naslednikom trona.[54][55] Promena naslednika je predviđena još decembra 2015. neobično otvorenim i javnim memorandumom koji je objavila nemačka Federalna obaveštajna služba,[56][49] zbog čega je naknadno dobila ukor od Nemačke vlade.[57]

Na dan kada je postao krunski princ, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp pozvao je Muhameda ibn Salmana da mu „čestita na njegovom nedavnom usponu”. Tramp i novi krunski princ obećali su „blisku kooperaciju” na bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, prema saopštenju Bele kuće; dvojica lidera su takođe razgovarala o neophodnosti onemogućavanja podrške terorizmu, rešavanja nedavnog diplomatskog spora sa Katarom i napora da se osigura mir između Izraela i Palestinaca.[58] Muhamed ibn Salman je aprila 2017. rekao Vašington postu da bi bez kulturnog uticaja Amerike na Saudijsku Arabiju „završili kao Severna Koreja”.[59]

Političke i ekonomske reforme uredi

Saudi Aramko
 
Logo bez zvezde
 
Sedište u Dahranu

Dana 29. januara 2015. godine, princ Muhamed je imenovan za predsedavajućeg novoosnovanog Saudijskog ekonomskog i razvojnog saveta (arap. مجلس الشؤون الاقتصادية والتنمية السعودي),[60] kojim je zamenjen rasformirani Saudijski vrhovni ekonomski savet (arap. المجلس الاقتصادي الأعلى السعودي).[60] Princ Ibn Salman je, kraljevskim dekretom donesenim 48 sati po imenovanju za zamenika krunskog princa Saudijske Arabije, dobio kontrolu nad Saudi Aramkom (arap. [ʾArāmkō s-Suʿūdiyyah] أرامكو السعودية) — saudijskom nacionalnom naftnom kompanijom čije je sedište u Dahranu (Istočna provincija) i koja vredi između 1,25[61] i 10[62] biliona (×1012) dolara.[63]

 
Logo projekta „Vizija 2030”

Ibn Salman je 2015/16. izrazio zabrinutost po pitanju reformi saudijske ekonomije prema raznovrsnijoj i privatizovanoj strukturi. Njegov plan reformi, „Saudijska Vizija 2030” (arap. رؤية السعودية 2030, engl. Saudi Vision 2030),[64] pruža informacije o ciljevima i merama na raznim poljima — od razvijanja ne-naftnih prihoda i privatizacije ekonomije do e-vlade i održivog razvoja.[65] U intervjuu za panarapsku medijsku kuću Al-Arabija (arap. [Al-ʿArabīyah] العربية‎‎), isto tako je podelio svoju ideju „zelene karte” za ne-saudijske strance.[66]

Najveća ’opklada’ princa Muhameda ibn Salmana je bio njegov plan povraćanja dominacije Saudijske Kraljevine na globalnim naftnim tržištima primoravanjem nove konkurecije na bankrot, odnosno održavanjem cene nafte dovoljno niskom dovoljno dug period. Saudijska Arabija je uverila Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK) da učini isto. Nekoliko malih igrača je bankrotiralo, ali američki frakeri su samo privremeno obustavili svoje manje profitabilne operacije i čekali da cene nafte opet porastu. Kako god, Saudijska Arabija — koja je na održavanje rada raznih servisa i podružnica godišnje trošila oko 100 milijardi dolara — morala je da prizna poraz u novembru 2016. godine. Potom je značajno smanjila proizvodnju i pitala svoje partnere iz OPEK-a da urade isto.[35]

 
Serena, krupniji plan (2014)

Princ Ibn Salman je uspešno izlobirao za regulacije kojima se ograničila moć verske policije.[29] Osnovao je Organ za zabavu koji je bio domaćin komičnih šou-programa, pro resling takmičenja i monster trak mitinga.[29] Nekoliko sati nakon što je 2015. godine tokom odmora na jugu Francuske ugledao Finkantjerijevu luksuznu superjahtu od 130 m (440 ft) i 8,231 Mt (1,3×109 st) po imenu Serena (Serene), princ Ibn Salman je za oko 500 miliona evra kupio od vlasnika sovjetskog brenda votke poznate kao Stoličnaja (rus. Столичная, engl. Stolichnaya) — Jurija Šeflera.[29] U 2016. princ Muhamed je tehnički bio državni zvaničnik br. 3 i u mogućnosti da deluje u ime svog oca, kralja Salmana koji boluje od blage demencije.[51]

Prve mere poduzete u aprilu 2016. uključivale su nove poreze i smanjenje subvencija, plan diversifikacije, stvaranje saudijskog suverenog fonda za bogatstvo od 2 biliona dolara, te serije strateških ekonomskih reformi pod imenom Nacionalni transformacioni program.[67] Princ Ibn Salman planira da poveća kapital za suvereni fond prodajom deonica Saudi Aramkoa.[63]

Princ Muhamed ibn Salman je srezao državni budžet, zaledio vladine ugovore i smanjio plate civilnih službenika kao deo drastičnih mera štednje. Unutar nekoliko sati nakon što je ovo uradio, kupio je Serenu.[27][35]

Filantropija uredi

Muhamed ibn Salman je zvanično postao predsedavajući Filantropske fondacije princa Muhameda ibn Salmana ibn Abdulaziza (arap. ؤسسة الأمير محمد بن سلمان بن عبدالعزيز الخيرية) poznate kraće kao Dobrotvorna ustanova „MiSK” (arap. مسك الخيرية), koja je osnovana 2011. godine s ciljem da se pomogne mladima u nepovoljnom položaju.[24] Fondacija je bila partner 9. Unesko Foruma mladih za promene 2015.[68] Fondacija se fokusira na mlade u zemlji i omogućava različita sredstva za podsticanje talenata, kreativnog potencijala i inovacija u zdravom okruženju koje nudi mogućnosti u umetnosti i naukama. Ovi ciljevi se ostvaruju organizovanjem programa i udruživanjem sa lokalnim i globalnim organizacijama. Namera je da se razvijaju intelektualne sposobnosti kod omladine, te da se oslobodi potencijal svih Saudijaca uopšteno govoreći.[69] Saudijski novinari koji putuju sa princom Muhamedom do stranih delegacija plaćeni su i do 100.000 dolara u gotovini.[29]

Kontroverze uredi

Stampedo u Mini
 
Most Džamarat u Mini

Dana 24. septembra 2015. godine, preko 2.000 hodočasnika na hadžu ubijeno je u Stampedu u Mini.[70] Izvori tvrde da se ovo desilo zbog pokušaja ličnog konvoja Muhameda ibn Salmana da se progura kroz masu, kao i zatvaranja nekoliko cesta u okolini.[71] Hiljade iranskih muslimana je marširanjem kroz Teheran izrazilo oštar protest praćen uzvicima „Smrt porodici El Saud!”,[71] a iako je Asošijeted pres objavio a mnogi mediji preneli da je usmrćeno preko 2.400 odnosno 2.411 hadžija[72][73] (uz još relevantnih agencija i drugih medija koji su svi objavili brojke veće od 2.000)[74][75] Saudijska vlada je veoma upadno pokušala da umanji brojku, prvobitno (dva dana nakon stampeda) navodeći samo 769 žrtava i 934 povređene osobe[72][76][77][78] (ova statistika bila je zvanična i za vreme hadža sledeće godine);[76] najveći broj stradalih su bili Iranci, a zatim Malijci, Nigerijci i Egipćani;[79] reč je o najsmrtonosnijem hadžu u istoriji.[80][81][82]

Smaknuće Nimra el Nimra

Početkom 2016. godine, princ Muhamed ibn Salman je uzrokovao rast tenzija između Irana i SA odobrivši smaknuće popularnog šiitskog klerikalnog šeika Nimra el Nimra. Iransko šiitsko stanovništvo odgovorilo je podmetanjem požara u Ambasadi SA u Teheranu. Od tada, ove dve zemlje su prekinule sve diplomatske odnose.[34][53][83][84] Ovo smaknuće izvršeno je zajedno sa pogubljavanjem još 46 ljudi, uglavnom sunitskih džihadista ili disidenata iz Al Kaide koji su obezglavljivanjem (četvoro i streljanjem) usmrćeni 2. januara 2016. godine.[33][49]

Privatni život uredi

Muhamed ibn Salman živi raskošnim životnim stilom. Jednan incident koji ovo ilustruje je njegova momentalna kupovina jahte Serena, skupocene luksuzne brodice do tada nepoznatog italijanskog proizvođača Finkantjeri koja je registrovana na Bermudima i koja je za 330 miliona evra[85] bila po narudžbi izrađena za ruskog tajkuna Jurija Šeflera[86] a svojevremeno iznajmljivana i Bilu Gejtsu za 5 miliona dolara sedmično.[87] Ibn Salman je za Serenu platio 500 miliona evra, i to prema izveštavanju časopisa Njujork tajms;[51][29] postoji velika šansa da je u pitanju državni novac.[27][35]

Muhamed je obišao gotovo ceo svet, sastajući se s političarima, biznismenima i poznatim ličnostima.[29] U junu 2016, radi svog projekta „Vizija 30” putovao je u Silicijumsku dolinu i sastao se sa ključnim ljudima u američkoj visokotehnološkoj industriji — uključujući osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga.[88]

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Fejsal ibn Turki ibn Abdulah el Saud
 
 
 
 
 
 
 
8. Abdul Rahman ibn Fajsal
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sarah ibnt Mišari ibn Abdulrahman ibn Hasan el Saud
 
 
 
 
 
 
 
4. Ibn Saud
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ahmed el Kabir ibn Muhamed ibn Turki el Sudairi
 
 
 
 
 
 
 
9. Sarah ibnt Ahmed el Kabir ibn Muhamed el Sudairi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Salman el Saud
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Muhamed ibn Ahmed el Kabir el Sudairi
 
 
 
 
 
 
 
10. Ahmed ibn Muhamed el Sudairi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Hasa el Sudairi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Ali ibn Muhamed el Suvaidi[89]
 
 
 
 
 
 
 
11. Šarifa ibnt Ali ibn Muhamed el Suvaidi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Muhamed el Saud
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Fahda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Napomene uredi

  1. ^ Zvanični datum rođenja nije bio poznat, ali saudijski novinski članak iz 2001. godine naveo ga je kao učenika iz 10. razreda.[10] U jednom izvoru (abutalhazahack.com, 2015) kao godina rođenja navodila se 1980. godina, a kao grad rođenja Rijad.[11]

Reference uredi

  1. ^ Mohammed bin Salman Saudi Arabian prince
  2. ^ „Mohammad bin Salman named new Saudi Crown Prince”. TASS (na jeziku: engleski). Beirut. 21. 6. 2017. Arhivirano iz originala 22. 06. 2017. g. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  3. ^ „Mohammed bin Nayef kingpin in new Saudi Arabia: country experts”. Middle East Eye. 1. 2. 2015. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  4. ^ Law of the Council of Ministers
  5. ^ a b „Transcript: Interview with Muhammad bin Salman”. The Economist. Diriyah. 6. 1. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. „the man who wields power behind the throne of his father, King Salman” 
  6. ^ Chavez, Nicole; Qiblawi, Tamara; Griffiths, James (21. 6. 2017). „Saudi Arabia's king replaces nephew with son as heir to throne”. CNN. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  7. ^ Raghavan, Sudarsan; Fahim, Kareem (21. 6. 2017). „Saudi king names son as new crown prince, upending the royal succession line”. The Washington Post. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  8. ^ „Saudi royal decrees announcing Prince Mohammed Bin Salman as the new crown prince”. The National. Abu Dhabi: Abu Dhabi Media. Arhivirano iz originala 21. 6. 2017. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  9. ^ „قصة-السعودية-مع-الوزراء-الثلاثينيين”. Al Arabiya. 4. 2. 2015. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  10. ^ „سموه يُكرم خريجي الثانوية العامة للعام الدراسي 1419 – 1420هـ”. Al Jazirah. 30. 3. 2001. Arhivirano iz originala 16. 6. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  11. ^ a b „Profile of Prince Mohammed bin Salman – Defense Minister of Saudi Arabia”. abutalhazahack.com. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  12. ^ a b Kirkpatrick, David D. (6. 6. 2015). „Surprising Saudi Rises as a Prince Among Princes”. The New York Times. Riyadh. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  13. ^ Al Labbad, Mustafa (27. 1. 2016). „The new Saudi power triangle”. Al Monitor. Arhivirano iz originala 25. 04. 2017. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  14. ^ „Family Tree of Salman bin Abdulaziz bin Abdul Rahman Al Saud”. Datarabia. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  15. ^ „Council of Ministers: Membership”. Washington DC: Embassy of Saudi Arabia. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  16. ^ „HRH Prince Mohammed bin Salman bin Abdulaziz to inaugurate Cityscape Riyadh 2011”. AMEinfo. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 1. 11. 2011. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  17. ^ a b „Chairman of the Board”. MISK. Arhivirano iz originala 28. 1. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  18. ^ „Prince Sultan arrives to Bahrain to attend Bahrain Grand Prix”. Bahrain News Agency. 22. 4. 2012. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  19. ^ „Leadership's trust in me is my motivation – Muhammad”. Saudi Gazette. 3. 3. 2013. Arhivirano iz originala 20. 8. 2014. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  20. ^ „Prince Mohammad appointed president of crown prince court”. Saudi Business News. 2. 3. 2013. Arhivirano iz originala 11. 04. 2013. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  21. ^ Al-Awsat, Asharq (3. 3. 2013). „Prince Mohammed bin Salman appointed Special Advisor to Crown Prince”. Asharq Alawsat. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  22. ^ „Saudi King Abdullah passes away”. Al Arabiya. 23. 1. 2015. Arhivirano iz originala 23. 01. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  23. ^ „Saudi Prince Mohammad bin Salman named defense minister”. Al Arabiya. 23. 1. 2015. Arhivirano iz originala 24. 01. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  24. ^ a b „Profile: Prince Mohammed bin Salman bin Abdulaziz Al Saud”. Al Arabiya News. 27. 1. 2015. Arhivirano iz originala 28. 02. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  25. ^ Cordesman, Anthony H. (24. 1. 2015). „Saudi Succession: The King Is Dead, Long Live the King”. Newsweek. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  26. ^ a b „Prince Mohammed bin Salman: the son also rises”. The Telegraph. 11. 11. 2015. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  27. ^ a b v g Mazzetti, Mark; Hubbard, Ben (17. 10. 2016). „Rise of Prince Mohammed bin Salman rattles Saudi Arabia”. The Times of India. Arhivirano iz originala 02. 02. 2017. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  28. ^ „Saudi and Arab allies bomb Houthi positions in Yemen”. Al Jazeera. 26. 3. 2015. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  29. ^ a b v g d đ e ž z i j Mazzetti, Mark; Hubbard, Ben (15/16. 10. 2016). „Rise of Saudi Prince Shatters Decades of Royal Tradition”. The New York Times. str. A1. Pristupljeno 5. 7. 2017. „The prosecution of the war by a prince with no military experience has exacerbated tensions between him and his older cousins, according to American officials and members of the royal family. Three of Saudi Arabia's main security services are run by princes. Although all agreed that the kingdom had to respond when the Houthis seized the Yemeni capital and forced the government into exile, Prince bin Salman took the lead, launching the war in March 2015 without full coordination across the security services. The head of the National Guard, Prince Mutaib bin Abdullah, had not been informed and was out of the country when the first strikes were carried out, according to a senior National Guard officer. [...] American officials, too, were put off when, just as the Yemen campaign was escalating, Prince bin Salman took a vacation in the Maldives, the island archipelago off the coast of India. Several American officials said Defense Secretary Ashton B. Carter had trouble reaching him for days during one part of the trip.” 
  30. ^ „Yemen: Call for suspension of arms transfers to coalition and accountability for war crimes”. Amnesty International. 7. 10. 2015. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  31. ^ MacAskill, Ewen (27. 1. 2016). „UN report into Saudi-led strikes in Yemen raises questions over UK role”. The Guardian. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  32. ^ Khomami, Nadia (27. 10. 2015). „Airstrikes hit Médecins Sans Frontières hospital in Yemen”. The Guardian. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  33. ^ a b v g Osborne, Samuel (22. 1. 2016). „King Salman: The man in charge of the 'most dangerous man in the world'”. Independent. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  34. ^ a b Law, Bill (8. 1. 2016). „The most dangerous man in the world?”. Independent. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  35. ^ a b v g d đ Dyer, Gwynne (8. 2. 2017). „Risk-taking Saudi prince gambling with stability”. lfpress. Pristupljeno 5. 7. 2017. „No wonder the BND characterized Prince Muhammad as "a political gambler who is destabilizing the Arab world through proxy wars."” 
  36. ^ „Rebels seek to storm Idlib amid chemical fears”. NOW. 25. 3. 2015. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  37. ^ „News Update 3-25-15”. Syria Direct. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  38. ^ „Hoping to break into encircled east Aleppo, rebels surprise with attack from southwest”. Syria Direct. 1. 8. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  39. ^ Ghanmi, Elyès; Punzet, Agnieszka (11. 6. 2013). „The involvement of Salafism/Wahhabism in the support and supply of arms to rebel groups around the world” (PDF). European Parliament. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  40. ^ Hudson, Valerie. The Hillary Doctrine. Columbia University. str. 154. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  41. ^ „Jabhat al-Nusra”. Australian National Security. 28. 6. 2013. Arhivirano iz originala 05. 07. 2017. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  42. ^ a b „Jabhat al-Nusra, A Strategic Briefing” (PDF). Quilliam Foundation. 8. 1. 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 3. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  43. ^ Green, R. (25. 11. 2013). „Al-Qaeda Upgrades Its Presence in Syria” (1037). MEMRI. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  44. ^ Krech, H. (januar 2012). „Academic paper: Al Qaeda in the Levant and the civil war in Syria”. researchgate.net. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  45. ^ Abouzeid, Rania (23. 6. 2014). „The Jihad Next Door”. Politico.com. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  46. ^ a b „Gulf allies and 'Army of Conquest'”. Al-Ahram Weekly (1248). 28. 5. 2015. Arhivirano iz originala 14. 1. 2017. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. „... Jabhat Al-Nusra and Ahrar Al-Sham represent 90 per cent of the troops. [...] The Saudis and Qataris are to provide funding for 40 per cent of the coalition's needs...” 
  47. ^ Sengupta, Kim (12. 5. 2015). „Turkey and Saudi Arabia alarm the West by backing Islamist extremists the Americans had bombed in Syria”. The Independent. Arhivirano iz originala 28. 12. 2016. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  48. ^ „U.S. sanctions jihadist Syrian rebel group Jund al-Aqsa”. Reuters. 20. 9. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  49. ^ a b v g Cockburn, Patrick (10. 1. 2016). „Prince Mohammed bin Salman: Naive, arrogant Saudi prince is playing with fire”. The Independent. Pristupljeno 5. 7. 2017. „... political gambler who is destabilising the Arab world through proxy wars in Yemen and Syria.” 
  50. ^ O'Bagy, Elizabeth (septembar 2012). Middle East Security Report: Jihad in Syria (PDF). 6. Washington, DC. str. 27. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 2. 2017. g. 
  51. ^ a b v Ignatius, David (28. 6. 2016). „A 30-year-old Saudi prince could jump-start the kingdom – or drive it off a cliff”. The Washington Post. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  52. ^ Mohammed bin Salman named crown prince
  53. ^ a b „Saudi Prince Mohammed bin Salman has Western leaders very worried”. News. 13. 1. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  54. ^ Hubbard, Ben (21. 6. 2017). „Saudi Arabia Rewrites Succession as King Replaces Heir With Son, 31”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  55. ^ „Mohammed bin Salman named Saudi Arabia's crown prince”. Al Jazeera. 21. 6. 2017. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  56. ^ Huggler, Justin (2. 12. 2015). „Saudi Arabia 'destabilising Arab world', German intelligence warns”. The Telegraph. Berlin: Telegraph Media Group Ltd. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  57. ^ Smaledec, Alison (3. 12. 2015). „Germany Rebukes Its Own Intelligence Agency for Criticizing Saudi Policy”. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  58. ^ Miller, Jake (21. 6. 2017). „Trump congratulates newly-elevated Saudi Arabian crown prince”. CBS News. Pristupljeno 5. 7. 2017. „congratulate him on his recent elevation« • »close cooperation” 
  59. ^ Ignatius, David (20. 4. 2017). „A young prince is reimagining Saudi Arabia. Can he make his vision come true?”. The Washington Post. Riyadh. Pristupljeno 5. 7. 2017. „... we would have ended up like North Korea.” 
  60. ^ a b Kerr, Simeon (30. 1. 2015). „Saudi king stamps his authority with staff shake-up and handouts”. Financial Times. Riyadh. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  61. ^ Orton-Jones, Charles (21. 8. 2012). „Stop the press! Apple is NOT the world's most valuable company”. London loves Business. Arhivirano iz originala 20. 12. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  62. ^ „Could Saudi Aramco Be Worth 20 Times Exxon?”. Wall Street Journal. 8. 1. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  63. ^ a b Waldman, Peter (21. 4. 2016). „Project to Get Saudi Arabia's Economy Off Oil”. Bloomberg Businessweek. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  64. ^ „Full text of Saudi Arabia's Vision 2030”. Al Arabiya. Riyadh: Saudi Gazette. 26. 4. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  65. ^ Black, Ian (13. 5. 2016). „Mohammed bin Salman: the prince trying to wean Saudi Arabia off oil”. The Guardian. United Kingdom. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  66. ^ „Interview of Prince Mohammad bin salman – His vision for the future Saudi Arabia by Turki Al-Dakhil of Al Arabia”. mohammadbinsalman.com (intervju). Intervju sa Turkijem el Dakilom. 13. 8. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. „Green card” 
  67. ^ Black, Ian (25. 4. 2016). „Saudi Arabia approves ambitious plan to move economy beyond oil”. The Guardian. United Kingdom. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  68. ^ „9th Youth Forum: Partners, Main Sponsors”. UNESCO. 26. 10. 2015. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  69. ^ „MiSK Foundation: About MiSK”. Misk.org.sa. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  70. ^ Almukhtar, Sarah; Buchanan, Larry; Keller, Josh; Parlapiano, Alicia; Peçanha, Sergio; Watkins, Derek (24/25. 9. 2015). „How the Hajj Stampede Unfolded”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  71. ^ a b Weaver, Matthew. „Saudi Arabia under pressure to improve safety at Mecca after fatal hajj crush”. The Guardian. Pristupljeno 5. 7. 2017. „death to Al Saud family” 
  72. ^ a b Gambrell, Jon; Ahmed, Baba (9/10. 12. 2015). „Hajj Stampede in September Killed Over 2,400, New Count Finds”. The New York Times. Associated Press. Arhivirano iz originala 11. 12. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  73. ^ Gladstone, Rick (10. 12. 2015). „Death Toll From Hajj Stampede Reaches 2,411 in New Estimate”. The New York Times. Associated Press. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  74. ^ „رویترز: شمار قربانیان منا سه برابر آمار ادعایی عربستان است” [Reuters: The number of Mina victims is three times more than Saudi Arabia's claimed statistics]. Deutsche Welle. Reuters. 13. 10. 2015. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  75. ^ „Iran says tests will show cause of diplomat's death in Saudi”. AFP. 27. 11. 2015. Arhivirano iz originala 29. 11. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  76. ^ a b „As hajj nears, questions about deadly 2015 stampede remain”. Daily Mail. Associated Press. 9. 9. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  77. ^ „Hajj stampede: Saudi officials clarify toll after questions”. BBC News. 29. 9. 2015. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  78. ^ Piggott, Mark (26. 9. 2015). „Hajj stampede death toll 'rises up to 1,100' as Saudi Arabia faces criticism over safety record”. International Business Times. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  79. ^ „Mecca, Medina properties of Islam, not Al Saud: Iran”. Press TV. 9. 9. 2016. Arhivirano iz originala 05. 07. 2017. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  80. ^ Gambrell, Jon; Ahmed, Munir; Osman, Mohamed; Batrawy, Aya; Mazen, Maram (9. 10. 2015). „Saudi crush was deadliest hajj tragedy ever”. Yahoo! News. Associated Press. Arhivirano iz originala 10. 10. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  81. ^ „Foreign toll figures show hajj tragedy deadliest in history”. Yahoo! News. Agence France-Presse. 14. 10. 2015. Arhivirano iz originala 30. 07. 2017. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  82. ^ Gambrell, Jon; Batrawy, Aya (14. 10. 2015). „New tally shows at least 1,621 killed in Saudi hajj tragedy”. Business Insider. Associated Press. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  83. ^ Karimi, Nasser (7. 1. 2016). „Nimr al-Nimr executions: Fears of further unrest as Saudi prince defends Kingdom's killing of Shia cleric”. Independent. Tehran. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  84. ^ „Saudi Arabia executes prominent Shia cleric Nimr al-Nimr”. Financial Times. 2. 1. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  85. ^ „It's electrifying! $330m super yacht lit with neon runners and owned by a Russian vodka tycoon spotted off California coast”. Daily Mail. 25. 2. 2012. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  86. ^ „Scoop: Fincantieri delivers 134 metre superyacht Serene”. Superyacht Times. Fincantieri Yachts. 6. 8. 2011. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  87. ^ Haynes, Danielle (10. 8. 2014). „Bill Gates takes vacation on $330M yacht — Bill Gates, family, rent yacht for $5 million a week for Sardinia vacation”. UPI. 
  88. ^ „Saudi's Deputy Crown Prince meets Facebook founder Mark Zuckerberg”. Al Arabiya English. 22. 6. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  89. ^ „Royal Family Directory”. www.datarabia.com. Arhivirano iz originala 26. 12. 2018. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Muhamed ibn Salman na Vikimedijinoj ostavi

Političke funkcije
Prvi potpredsednik Vlade
21. jun 2017. — danas
Trenutno
Muhamed ibn Naif
 Drugi potpredsednik Vlade
29. april 2015. — 21. jun 2017.
Upražnjeno
Ministar odbrane Saudijske Arabije
23. januar 2015. — danas
Trenutno
Vrhovni sudija Kraljevskog suda
23. januar 2015. — danas
Trenutno
Kraljevstvo Saudijska Arabija
Zamenik prestolonaslednika
29. april 2015. — 21. jun 2017.
Upražnjeno
Muhamed ibn Naif
 Prestolonaslednik Saudijske Arabije
21. jun 2017. — danas
Trenutno
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_ибн_Салман&oldid=27757093”