НИН
Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Nedeljne informativne novine, poznatiji pod skraćenicom NIN ili Nin, je nedeljni list koji izlazi u Srbiji.
 | |
 Naslovna strana NIN-a br. 2167, 10. jul 1992. | |
| Tip | nedeljnik |
|---|---|
| Vlasnik | Jelena Drakulić Petrović[1] |
| Izdavač | Politika a. d. (1958—2007) Ringijer d. o. o (2009—2023) Jelena Drakulić Petrović (2023—danas) |
| Glavni urednik | Aleksandar Timofejev |
| Osnivanje | 26. januar 1935. 7. januar 1951. (ponovo počeo da izlazi) |
| Jezik | srpski |
| Grad | Beograd |
| Zemlja | Srbija |
| ISSN | 0027-6685 |
| Veb-sajt | nin |
Istorija uredi
Prvi broj NIN-a izašao je u Beogradu 26. januara 1935. Posle 26 brojeva zabranjen je septembra 1935. NIN je ponovo počeo da izlazi 7. januara 1951. godine u Beogradu, a 26. juna 2008. godine je izašao njegov jubilarni 3.000 broj.
Užu redakciju sačinjavali su Svetozar Popović-Milić i Vojislav Vučković koji su pred tadašnjim vlastima fingirali kao vlasnici to jest urednici lista. Veselin Masleša bio je odgovoran za list pred Komunističkom partijom, a članovi kolegija bili su Jovan Popović, Oto Krstanović i Božidar Adžija. Oko NIN-a su se okupili Đorđe Andrejević Kun, Čedomir Minderović, Oto Bihali Merin, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Hugo Klajn, Radovan Zogović, Mirko Kujačić, Mirko Banjević, Ljuba Popović, Noe Živanović, Dragan Beraković, Nikola Petrović i Đurđe Teodorović. Stvarna redakcija bila je u stanu Jovana Popovića u Beogradskoj ulici, zvanična, za vlasti, u Cvijićevoj ulici u Beogradu kod Svetozara Popovića. Od 26. januara 1935. do 7. septembra 1935. izašlo je 26 brojeva a onda je policija Kraljevine Jugoslavije onemogućila dalje izdavanje NIN-a.
Šesnaest godina po posle štampanja prvog broja NIN-a grupa novinara Mladog boraca, omladinskog lista založila se za pokretanje novog lista i 7. januara 1951. godine, novi NIN je ponovo pokrenut. Novi NIN je nastao u nacionalizovanoj sobi za spavanje bivšeg vlasnika beogradskog dnevnog lista Pravda Manojla Sokića u Vlajkovićevoj ulici br. 8 na 1. spratu u stanu pretvorenom u redakciju. To je tada pripadalo Izdavačkom preduzeću Glas. NIN-ovom imenu kumovao je Moša Pijade. Po izrazu, NIN je u to vreme bio takozvani opinien magazin — list u kome su dominirali komentari i reportaže.
U tom periodu okosnicu redakcije sačinjavali su Stevan Majstorović, Najdan Pašić, Era Ratković, Tika Lešić, Miša Habul i drugi. Posle perioda samostalnog delovanja NIN 1958. godine ulazi u novinsko-izdavačku kuću Politika. Na njusmagazinsku formulu i na kolornu štampu NIN je prešao 4. aprila 1971. godine. Idejni tvorac i realizator te promene je Frane Barbijeri, tadašnji glavni urednik i Sergije Lukač, osnivač katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. NIN od tada neguje žurnalističku sintezu, a od novinarskih formi najviše koristi članak, ali je u izvesnoj meri zadržana i komentatorska, opinion forma.
Zbog obračuna Saveza komunista s liberalima Barbijeri je smenjen, ali je njusmagazinska formula zadržana. Posle kraće krize između 1973 i 1975. u periodu kada je glavni urednik bio Dragan Marković u NIN je došla nova generacija novinara Bogdan Tirnanić, Mirko Klarin, Stevan Nikšić, Milan Milošević, Teodor Anđelić, Aleksandar Tijanić, Slobodanka Ast, Zoran Jeličić, Dušan Veličković. U tom periodu NIN je imao najveći tiraž u svojoj istoriji koji je dostizao 180.000 prodatih primeraka 1981.
Posle Osme sednice CK SKJ u NIN-u je 1987-88. otvoren novi partijski slučaj, smenjuje se tadašnji uređivački kolegijum, a dve godine kasnije iz njega izlazi grupa novinara koja sa grupom beogradskih disidenata osniva redakciju nedeljnika Vreme. Godine 1992. u NIN-u izbija štrajk, posle koga se on izdvaja iz Izdavačke kuće Politika 1995. godine i deluje samostalno. U martu 2009. Novinsko-izdavačko preduzeće NIN prodato je za 810 hiljada evra kompaniji Ringier, koja poseduje i list Blic.
NIN je do 2023. bio u vlasništvu srpskog ogranka kompanije Ringier, a posle je prešao u ruke Jelene Drakulić Petrović, a glavni i odgovorni urednik Milan Ćulibrk je rekao da dokle god on bude bio na tom mestu, NIN će biti i dalje opozicioni medij.[2]
Glavni i odgovorni urednici uredi
- Veselin Masleša
- Najdan Pašić
- Stevan Majstorović
- Đorđe Radenković
- Frane Barbijeri
- Dragan Marković
- Mirko Đekić
- Teodor Anđelić
- Stevan Nikšić
- Dušan Veličković
- Milivoje Glišić
- Stevan Nikšić
- Milo Gligorijević
- Slobodan Reljić
- Srđan Radulović
- Nebojša Spaić
- Milan Ćulibrk
- Aleksandar Timofejev
NIN-ova nagrada uredi
U januaru svake godine, specijalni žiri NIN-a bira najbolji roman objavljen u proteklih godinu dana i nagrađuje ga NIN-ovom nagradom, koja je jedno od najvećih priznanja u oblasti savremene književnosti za autore iz Srbije.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Jelena Drakulić Petrović nova vlasnica NIN-a”. RTS. 28. 8. 2023. Arhivirano iz originala 28. 8. 2023. g.
- ^ Milovanović, Bojana (28. 8. 2023). „„Ne umem i neću da pravim drugačiju vrstu novina”: Ćulibrk posle vesti da Ringier više nije vlasnik NIN-a”. Nova portal. Arhivirano iz originala 28. 8. 2023. g.
