Nandor

Nandor (mađ. Nándor) etnonim je koji se dovodi u vezu sa starim mađarskim nazivom Beograda.

Etimologija

U Gardezijevom izveštaju o Mađarima nalazi jedno teško dokučivo mesto koje glasi ovako: „Na onoj reci (Džajhun), koja je levo od njih (Mađara) na strani Slovena, žive ljudi Romeja; hrišćani su, a zovu se Nandor. Brojniji su od Mađara, ali su slabiji njih... Kad Mađari stoje na obali reke, mogu da ih vide. Iznad njih (Nandor) nalazi se jedno veliko brdo, a pored tog brda izvire voda“.^[a]

Etnonimom Nandor se objašnjava staro mađarsko imene Beograda — Nandorfejervar (mađ. Nandorfejérvár). U mađarskim spomenicima pisanim na latinskom Beograd se pominje kao Alba Graeca, Alba Bulgariae, Nandor alba, a u nemačkim izvorima Griechisch Wizzenburch, Griechisch Weissenburg.

Janoš Melih i Franc Ekhart su nastojali da utvrde značenje etnonima Nandor

Prema Melihu, Gardezijev navod treba razumeti tako da je u Etelkezu živelo hrišćansko grčko stanovništvo. Dakle, Nandorfejervar znači isto što i Alba Graeca i Griechisch Weissenburg: Grčki Beli grad.

Prema Ekhartovom mišljenju, toponim Nandor koji se često javlja u starim dokumentima ne može se dovoditi u vezu sa Grcima, budući da se ne zna za grčke naseljenike, tj. stanovništvo grčkog porekla na ovom prostoru. Pre će biti da toponimi Görög (a ima ih jedan ili dva) označavaju religiju stanovništva koje u njima stanuje. S druge strane, stanovništva bugarskog porekla bilo je bez sumnje. Međutim, nema toponima Bolgár, ali se zato imena drugih naroda često javljaju u toponimima. Budući da je ime Alba Bulgariae starije od imena Alba Graeca,^[b] Ekhart smatra prihvatljivim da Nandorfejervar zapravo znači Bugarski Beli grad. Navod Gardezija, koji kao i Ibn Rosteh crpi saznanja iz Džajhanijevog izveštaja o Mađarima, verovatno potiče iz 892-943. i odnosi se po svoj prilici na boravljenje Mađara u Etelkezu. Međutim, tada je već veći deo Bugara živeo na desnoj obali Dunava, „na strani Slovena“, bio je hrišćanski, uveliko slaviziran i razlikovao se mnogo od svojih istočnih sunarodnika muhamedanaca. Neupućeni arapski putnici, koji su dobijali podatke od Džajhanija, nisu mogli ništa znati o njihovom bugarskom poreklu. Najzad, u 10. veku Grka nije moglo biti više od Mađara na Dunavu, a još manje na obali neke istočnije reke. Dakle, Gardezijev navod da na Dunavu živi jedan narod brojniji od Mađara ali ipak slabiji od njih odnosi se na Bugare hrišćane.

Melihov odgovor na Ekhartovo izlaganje sastojao se u sledećem. Postoje dokazi da je u Ugarskoj bilo grčkog stanovništva. Takođe je bilo i toponima Bolgár. Istina, nazivi Alba Bulgariae, Alba Bulgarica su stariji od naziva Alba Graeca, ali Beograd je bio u posedu Bugara samo od kraja 9. veka do 1018. Nakon 1018. pripada Vizantincima (Grcima), zatim Mađarima, Srbima, a na kraju Turcima. Moguće je da je upotreba latinskog jezika održala ime Alba Bulgarica, dok je ime Nandorfejervar (=Grčki Beli grad) čuvalo sećanje na vizantijsku vladavinu 11. veka. Kao analogiju Melih pominje da je Ugarska u ugarskim spomenicima 11. veka nazivana Panonijom. Humanističko ime Alba Graeca moralo bi imati neku osnovu. Prema tome, Nandorfejervar znači isto što Grčki i Beli grad, a Gardezijev navod ne može nikako da se odnosi na Bugare. Pre naseljavanja Mađara u Panoniju u Ecelkezu i blizini nije bilo slaviziranih hrišćanskih Bugara. Na kraju 9. veka i u 10. veku Bugari ili Bugarosloveni nisu bili podanici Vizantinaca, a onaj ko ih je u to vreme ubrajao u Vizantince, bio je u svoje vreme stvarno neorijentisan što se tiče političkih prilika. Gardezi nije tako neupućen, jer je poznavao Bugare veoma dobro i podrobno izveštavao o njima. Prema tome, Gardezijev navod se može odnositi samo na Vizantince.

Napomene

^ Isto brdo iz kog izvire reka razdvaja narod n.n.d.r. (Nandor) od naroda m.r. (Marot). Od jednih do drugih potrebno je 10 dana hodanja. Rečenica „kada Mađari stoje na obali reke, mogu da vide ove n.n.d.r.“ otkriva da je ovaj navod potekao iz mađarskog izvora. To se pravda i činjenicom da spis oba naroda pominje mađarskim imenom, Nándor i Marót.^[1]
^ Prvo se javlja u najstarijim spomenicima i dokumentima, a drugo se prvi put koristi kod Bonfinija. Nemački oblik imena Alba Graeca — Griechisch Weissenburg, javlja se kod Behajma oko 1460.

Reference

^ Györffy 1965, str. 41.

Literatura i izvori

Györffy, György (1965). „Die Erinnerung an das großmährische Fürstentum in der mittelalterlichen Überlieferung Ungarns”. Acta archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae. 17: 41—45.
Melich, János (1909). „Nándorfehérvár”. Magyar Nyelv. 5: 165—7.
Fehér, Géza (1921). „Bulgarisch-ungarische Beziehungen in den V — XI. Jahrhunderten”. Keleti szemle: Revue orientale. 19/2: 1—190.
Fuchs, R. (1910). „Das Volk Nandar bei Gardezī”. Keleti szemle: Revue orientale. 11: 166—168.
Chwilkowska, Ewa (1978). „E. Reports of a Persian Writer Gardizi (11th s.) on peoples of Eastern and Central Europe”. Slavia Antiqua. 25: 141—172.
Šišić, Nándor (1915). „A Nándorfejérvár név jelentéséről”. Századok. 49: 615—641.

[2] Isto brdo iz kog izvire reka razdvaja narod n.n.d.r. (Nandor) od naroda m.r. (Marot). Od jednih do drugih potrebno je 10 dana hodanja. Rečenica „kada Mađari stoje na obali reke, mogu da vide ove n.n.d.r.“ otkriva da je ovaj navod potekao iz mađarskog izvora. To se pravda i činjenicom da spis oba naroda pominje mađarskim imenom, Nándor i Marót.^[1]

[3] Prvo se javlja u najstarijim spomenicima i dokumentima, a drugo se prvi put koristi kod Bonfinija. Nemački oblik imena Alba Graeca — Griechisch Weissenburg, javlja se kod Behajma oko 1460.

[FOOTNOTEGyörffy196541-1] Györffy 1965, str. 41.

[a]

[b]

[1]