Википедија

Нар

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Nar (višeznačna odrednica).

Nar ili mogranj (Punica granatum) je plodonosni listopadni grm iz porodice Lythraceae, podfamilija Punicoideae, koji raste između 5 and 10 m u visinu.

Nar
plod nara
Plod Punica granatum presečen, čime su otkriveni grozdovi sočnih semena u unutrašnjosti i čaša soka
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Myrtales
Porodica: Lythraceae
Rod: Punica
Vrsta:
P. granatum
Binomno ime
Punica granatum
vrste

Punica granatum L.
Punica protopunica Balf.

Sinonimi
  • Punica florida Salisb.
  • Punica grandiflora hort. ex Steud.
  • Punica nana L.
  • Punica spinosa Lam.[1]

Nar je poreklom iz regiona koji se proteže od Irana do severne Indije,[2] i gaji se od davnina u čitavom mediteranskom regionu. U špansku Ameriku je uveden krajem 16. veka, a u Kaliforniju su ga doneli španski naseljenici 1769. godine.[2]

Ovo voće je obično u sezoni na severnoj hemisferi od oktobra do februara,[3] a na južnoj hemisferi od marta do maja. Kao netaknuti sarkotest ili sok, nar se koristi u pečenju, kuvanju, mešavinama sokova, garnirima za obroke, smudijima i alkoholnim pićima, poput koktela i vina.

Danas se široko gaji širom regiona Bliskog istoka i Kavkaza, severne i tropske Afrike, Indijskog potkontinenta, Centralne Azije, suvljih delova jugoistočne Azije i delova Sredozemnog basena.[2] Takođe se gaji u delovima Arizone i dolini San Hoakin u Kaliforniji.[4] U 20. i 21. veku on je postao češće zastupljen u prodavnicama i na tržištima Evrope i zapadne hemisfere.[2][4]

Opis uredi

Grm ili malo drvo koje raste 5—10 m (16—33 ft) visoko, nar ima više bodljikavih grana i izuzetno je dugovečan, a neki primerci u Francuskoj prežive 200 godina.[2] Listovi P. granatum su nasuprotni ili približno nasuprotni, sjajni, uski, duguljasti, dugi 3-7 cm i široki 2 cm. Cvetovi su svetlo crveni i prečnika 3 cm (1 1⁄4 in), sa tri do sedam latica.[2] Neke besplodne sorte gaje se samo radi cvetova.

Voće, sarkotesta i seme uredi

Ljuska ploda nara je crveno-ljubičaste boje i ima dva dela: spoljni, tvrdi perikarp i unutrašnji, sunđerasti mezokarp (beli „albedo”), koji obuhvata unutrašnji zid ploda za koji je vezano seme.[5] Membrane mezokarpa su organizovane kao nesimetrične komore koje sadrže seme unutar sarkoteste, koje nisu vezane za mezokarp.[5] Sarkotesta je opkoljena tankom membranom epidermalnih ćelija semena i sadrži sok.[6][7] Broj semena nara može da varira od 200 do oko 1.400.[8]

Botanički gledano, jestivi plod je bobica sa semenom i pulpom nastao iz plodnika jednog cveta.[6] Plod je srednje veličine između limuna i grejpfruta, prečnika 5–12 cm, zaobljenog oblika i guste crvenkaste ljuske.[2]

U zrelom voću, sok dobijen kompresovanjem semena daje kiselkasti ukus zbog niskog pH (4,4) i visokog sadržaja polifenola,[9] što može prouzrokovati crvenu neizbrisivu mrlju na tkaninama.[10] Prvenstveno, pigmentacija soka od nara proizilazi iz prisustva antocijanina i elagitanina.[9][11]

Kultivacija uredi

P. granatum se gaji zbog voćnih kultura i kao ukrasno drveće i grmlje u parkovima i baštama. Zreli primerci mogu razviti skulpturalne višestruke trupove od uvijene kore i prepoznatljiv sveukupni oblik. Nar je otporan na sušu i može se gajiti u suvim područjima sa mediteranskom zimskom klimom ili u letnjim kišnim klimatskim uslovima. U vlažnijim područjima mogu biti skloni propadanju korena od gljivičnih bolesti. Nar može da toleriše umereni mraz, do oko −12 °C (10 °F).[12]

Kao i mnoge voćne vrste nar napadaju lisne vaši i štitaste vaši.[13] Insekti štetočine nara obuhvataju još narskog leptira Virachola isocrates i listnu bubu Leptoglossus zonatus, a voćne muve i mrave privlači neobrano zrelo voće.[14] Nar se lako razvija iz semena, ali se obično razmnožava od 25 do 50 cm dugih reznica tvrdog drveta kako bi se izbegle genetske varijacije sadnica. Vazdušno poleganje je takođe opcija za razmnožavanje, dok kalemljenje ne uspeva.[2]

Varijeteti uredi

P. granatum var. nana je patuljasta sorta P. granatum koja se popularno sadi kao ukrasna biljka u baštama i većim kontejnerima, i koristi se kao bonsaj uzorak drveta. To bi mogao biti i divlji oblik različitog porekla. Naru je dodeljena nagrada za baštenske zasluge Kraljevskog hortikulturnog društva.[15][16]

Jedina druga vrsta u rodu Punica je Socotran pomegranate (P. protopunica), koja je endemska za Sokotranski arhipelag od četiri ostrva smeštena u Arabijskom moru, od kojih je najveće ostrvo poznato i kao Sokotra. Ta teritorija je deo Jemena. Razlikuje se po tome što ima ružičasto (ne crveno) cveće i manje, manje slatko voće.[17]

Zdravstvene pogodnosti nara uredi

100 ml nara sadrži čak 16% potrebne dnevne količine vitamina C za odraslu osobu i takođe je dobar izvor pantonenske kiseline, kalijuma i antioksidantnih polifenola. Preliminarna naučna istraživanja su otkrila da sok od nara umanjuje faktore rizika od srčanih bolesti koji mogu voditi arterosklerozi i kardiovaskularnim bolestima. Izraelski naučnici su otkrili da uzimanje 2 unce (oko 56 grama) soka od nara dnevno u periodu od godinu dana dovodi do smanjenja gornjeg krvnog pritiska za oko 21% i znatno pojačava tok krvi u srce.

Galerija uredi

  •  
    Cvet nara pre pada latica
  •  
    Čašice nara i sušeći prašnici nakon oplodnje i opadanja latica
  •  
    Nastanak voća
  •  
    Nar
  •  
    Polu-oljušteni nar
  •  
    Sveže seme nara otkriveno ljuštenjem
  •  
    Plod nara
  •  
    Sveže seme nara otkriveno ljuštenjem

Reference uredi

  1. ^ „Punica granatum L., The Plant List, Version 1”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2010. Arhivirano iz originala 11. 8. 2013. g. Pristupljeno 26. 6. 2015. 
  2. ^ a b v g d đ e ž Morton, J. F. (1987). „Pomegranate, Punica granatum L”. Fruits of Warm Climates. Purdue New Crops Profile. str. 352—5. Arhivirano iz originala 2012-06-21. g. Pristupljeno 2012-06-14. 
  3. ^ „Pomegranate”. Department of Plant Sciences, University of California at Davis, College of Agricultural & Environmental Sciences, Davis, CA. 2014. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  4. ^ a b „Pomegranate”. California Rare Fruit Growers. Arhivirano iz originala 2012-06-19. g. Pristupljeno 2012-06-14. 
  5. ^ a b Stover, E.; Mercure, E. W. (2007). „The Pomegranate: A New Look at the Fruit of Paradise”. HortScience. 42 (5): 1088—1092. doi:10.21273/HORTSCI.42.5.1088  . 
  6. ^ a b Holland, D.; Hatib, K.; Bar-Ya’akov, I. (2009). „Pomegranate: Botany, Horticulture, Breeding” (PDF). Horticultural Reviews. 35: 127—191. ISBN 9780470593776. doi:10.1002/9780470593776.ch2. Arhivirano (PDF) iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 19. 11. 2017. 
  7. ^ Dahlgren, R.; Thorne, R. F. (1984). „The order Myrtales: circumscription, variation, and relationships”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 71 (3): 633—699. JSTOR 2399158. doi:10.2307/2399158. Arhivirano iz originala 12. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 1. 2018. 
  8. ^ „Does a larger pomegranate yield more seeds?”. AquaPhoenix. Arhivirano iz originala 4. 11. 2006. g. Pristupljeno 21. 9. 2006. 
  9. ^ a b Fernandes, L.; Pereira, J. A.; López Cortés, I.; Salazar, D. M.; Ramalhosa, E. C. (2015). „Physicochemical Changes and Antioxidant Activity of Juice, Skin, Pellicle and Seed of Pomegranate (cv. Mollar de Elche) at Different Stages of Ripening”. Food Technology and Biotechnology. 53 (4): 397—406. PMC 5079168  . PMID 27904374. doi:10.17113/ftb.53.04.15.3884. 
  10. ^ Jorgensen, SuzAnne; Brennand, Charlotte (jun 2005). „Pomegranates” (PDF). Utah State University, Department of Food Safety. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 9. 2014. g. Pristupljeno 17. 6. 2017. 
  11. ^ Gómez Caravaca, A. M.; Verardo, V.; Toselli, M.; Segura Carretero, A.; Fernández Gutiérrez, A.; Caboni, M. F. (2013). „Determination of the major phenolic compounds in pomegranate juices by HPLC−DAD−ESI-MS”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 61 (22): 5328—37. PMID 23656584. doi:10.1021/jf400684n. 
  12. ^ Ali Sarkhosh; Jeff Williamson (oktobar 2018) [April 1994]. „The Pomegranate” (PDF). UF/IFAS Extension. Pristupljeno 2020-05-07. 
  13. ^ „BOLESTI I ŠTETNICI SMOKVE, NARA I KAKIJA” (PDF). Veleučilište u Rijeci. str. 28. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-15. 
  14. ^ Ingels, Chuck; et al. (2007). The Home Orchard: Growing Your Own Deciduous Fruit and Nut Trees. University of California Agriculture and Natural Resources. str. 26. 
  15. ^ „Punica granatum var. nana”. RHS Plant Selector. Royal Horticultural Society. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. Pristupljeno 27. 6. 2013. 
  16. ^ „AGM Plants - Ornamental” (PDF). Royal Horticultural Society. mart 2020. str. 90. Arhivirano (PDF) iz originala 2020-05-03. g. Pristupljeno 2020-05-07. 
  17. ^ „Punica granatum - the Drops of Blood from Garden of Eden”. Arhivirano iz originala 2013-01-23. g. 

Literatura uredi

„All hail the Pomegranate, official symbol of Granada”. The Lecrin Valley. 15. 10. 2012. Arhivirano iz originala 2013-06-09. g. Pristupljeno 2020-05-07. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нар&oldid=27550252”