Narativna psihologija

Narativna psihologija je polje u psihologiji koje istražuje vrednost priča i pripovedanja u davanju značenja iskustvima pojedinaca – oblikovanju njihovog sećanja na prošle događaje, njihovom razumevanju sadašnjosti i njihovim projekcijama budućih događaja – i u definisanju sebe i svog života.^[1]

Termin je uveo Teodor R. Sarbin, čiji je izdani tom Narrative Psychology: The Storied Nature of Human Conduct (1986) definisao narativ kao integralnu karakteristiku u naučnom poduhvatu; on je narativ nazvao „osnovnom metaforom“ za psihologiju – to jest, metaforom za ispitivanje i tumačenje ljudskog ponašanja. Brojni drugi ljudi iz psihologije ličnosti i socijalne psihologije, istraživanja pamćenja i drugih oblasti istraživanja naknadno su doprineli ovoj oblasti.^[1]

Definicija uredi

Narativna psihologija je perspektiva u psihologiji koja se bavi „pripovedanom prirodom ljudskog ponašanja“,^[2] to jest, kako se ljudska bića nose sa iskustvom posmatrajući priče i slušajući priče drugih. Radeći pod pretpostavkom da su ljudske aktivnosti i iskustvo ispunjeni „značenjem“ i pričama, a ne zakonitim formulacijama, narativna psihologija je studija o tome kako ljudska bića konstruišu priče da bi se suočila sa iskustvima.

Reč narativ se koristi kao specifičan metod. To je metod artikulisanja životnih iskustava na smislen način.^[3] Narativna psihologija nije jedinstvena ili dobro definisana teorija. Odnosi se na niz pristupa pričama u ljudskom životu i mišljenju. U narativnoj psihologiji, nečija životna priča postaje oblik identiteta, jer način na koji ona biraju da razmišljaju, integrišu i ispričaju činjenice i događaje iz svog života ne samo da odražava, već i oblikuje ko su oni. To je socijalno-konstruktivistički pristup koji proučava implikacije ovih priča na pojedince i društva.^[4]

Praksa uredi

Narativni psiholozi koriste intervjue kako bi pružili priliku osobi da da detaljan izveštaj o svom životu ili određenim događajima. Narativi se zatim mogu transkribovati i analizirati kako bi se opisali i protumačili.

Budućnost uredi

T.L. Brink i Viktorija Karalun (2022) tvrde da se različite istorijske i savremene škole psihologije (npr. pozitivna psihologija) približavaju narativima kao centralnom elementu psihologije 21. veka, posredujući između takvih konstrukata kao što su raspoloženja, stavovi, crte ličnosti i uloge.^[5]

Vidi još uredi

Narativna terapija

Reference uredi

^ ^a ^b „APA Dictionary of Psychology”. dictionary.apa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-15.
^ Sarbin, Theodore R., ur. (1986). Narrative psychology: the storied nature of human conduct. Praeger special studies. Westport, Conn: Praeger. ISBN 978-0-275-92103-3.
^ Schiff, Brian (2012). "The Function of Narrative: Toward a Narrative Psychology of Meaning". Narrative Works. 2: 33–47.
^ Crossley, Michele L. (2000). Introducing Narrative Psychology. McGraw-Hill education. p. 40. ISBN 9780335231287.
^ „Narratives: The Focus of 21st Century Psychology – Nova Science Publishers” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-15.

[:0-1] „APA Dictionary of Psychology”. dictionary.apa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-15.

[2] Sarbin, Theodore R., ur. (1986). Narrative psychology: the storied nature of human conduct. Praeger special studies. Westport, Conn: Praeger. ISBN 978-0-275-92103-3.

[3] Schiff, Brian (2012). "The Function of Narrative: Toward a Narrative Psychology of Meaning". Narrative Works. 2: 33–47.

[4] Crossley, Michele L. (2000). Introducing Narrative Psychology. McGraw-Hill education. p. 40. ISBN 9780335231287.

[5] „Narratives: The Focus of 21st Century Psychology – Nova Science Publishers” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-15.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]