Narodna skupština Srbije u Kragujevcu 1877.

Redovni saziv Narodne skupštine je bio održan u Kragujevcu od 19. juna do 24. jula 1877.

Skupština u Kragujevcu 1877.

Sazivanje Velike narodne skupštine y februaru 1877. nije moglo da utiče na rad redovne zakonodavne Narodne skupštine izabrane 3. avgusta 1875. U toku rata ona se nije sastajala, niti je imala uticaja na tok poslova nastalih posle neuspešno završenog rata. Sazvana u drugi redovan saziv 19. juna 1877. u Kragujevcu, Skupština je tim pitanjima imala tek da se bavi, utoliko više što je nezadovoljstvo u zemlji bilo veliko, i što je na pragu bio novi rat, sada već y zajednici sa Rusijom.

Za predsednika skupštine postavljen je Dimitrije Jovanović, a za potpredsednika Aleksandar Nikolajević. Za sekretare Skupština je izabrala Aksentija Kovačevića, Živka Nedića, Panteliju Srećkovića i Iliju Stojanovića.

Dana 20. juna sednice drugog saziva otvorene su Besedom Kneza Milana. „Vi ste već dali dokaza razboritosti i patriotizma," naglašavano je u Kneževoj Besedi, „da mogu s punim pouzdanjem očekivati da ćete vi, svi do jednoga, proniknuti ozbiljnošću vremena, složno između sebe, složno sa mojom vladom, raditi..." Prilikom izrade skupštinske Adrese podnesena su dva projekta vrlo oprečne sadržine. Ipak je veliku većinu pri izglasavanju dobila Adresa koju su predložili liberali. Ne odobravajući dalje ratovanje poslanici koji su pripadali opoziciji koju su činili konservativci, odlučili su da podnesu ostavke na poslaničke mandate. 27. juna potpisalo je akt o ostavci na mandat 25 poslaiika; ostavka je objavljena u sednici plenuma ali njen tekst nije čitan, „radi pogrdnih izraza“ koje je sadržavao, niti je taj tekst unesen u skupštinski protokol. Skupština je uvažila ostavke, pa su raspisani izbori za svih 25 upražnjenih mandata. Izborni rezultat doveo je u Narodnu skupštinu skoro sve same pristalice Adama Bogosavljevića i Milije Milovanovića.

Prešavši na zakonodavni rad, Skupština je donela ove zakone: zakon kojim je Narodna skupština uzela na znanje neka privremena naređenja, izrađena na osnovu zakona i zakonodavnih odluka („ratni zakoni"), zakon o oslobođenju ratnih stradalaca od đumručarine; zakon o oslobađanju pograničnih stradalaca od plaćanja takse na šumu; zakon o nagradi stenografima i prepisnicama u Narodnoj skupštini; zakon o upravi srpskog narodnog zajma (prinudni zajam); zakon o trošarini na pivo; *** zakona o rudama; zakon o budžetu državnih prihoda i rashoda za računsku 1877 godinu; zakon za izmirenje srpskog narodnog zajma od 1876 godine; zakon o izmeni policijske uredbe, § 4; zakon o izmirenju državnih izdataka po vanrednom budžetu od 1877 godine; zakon o preustrojstvu učiteljske škole.

Drugi redovan saziv završen je 24. jula 1877. godine, čitanjem Kneževog ukaza.

Izvori

• Popov, Čedomir (1981). „Srbija 1868—1878. godine”. Istorija srpskog naroda. knj. 5, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 303—421. 
• Srpske novine, 12. juna 1877. (Beseda kojom je njegova svetlost Knjaz Srpski Milan M. Obrenović IV otvorio skupštinu)
• Narodne skupštine od Namesničkog ustava do Ustava iz 1888. godine (1869—1888)