Narodna skupština Srbije u Kragujevcu 1878.
Redovni saziv Narodne skupštine za 1877.[1] bio je održan u Kragujevcu od 24. juna do 25. jula 1878.
Skupština u Kragujevcu 1878.
urediPosle uopešno završenog drugog srpsko-turskog rata, kojom prilikom su zauzeti gradovi Niš, Vranje i Pirot, sastao se u Berlinu kongres velikih sila. Na tome kongresu priznata je nezavisnost Srbije. Na upravi zemlje nalazilo se još uvek „akciono ministarstvo" kome je na čelu bio Stevča Mihajlović. Narodna skupština, u toku drugog srpsko-turskog rata, nije se sastajala, ali je po završenom Berlinskom kongresu sazvana u svoj treći, i poslednji, redovni saziv za 24. jun 1878. u Kragujevcu. Za predsednika skupštine Knez je, od predloženih šest lica, postavio Dimitrija Matića, a za potpredsednika Vuju Vasića. Za sekretare izabrani su bili Ilija Stojanović, Aleksa Stevanović, Dimitrije Stojković i Panta Savić.
Glavno pitanje koje je imala da svrši ova Narodna skupština, bilo je primanje Berlinskog ugovora, o kome je Skupštini podneo iscrpna obaveštenja ministar inostranih poslova Jovan Ristić. No sem toga ona je imala da donese mnoge druge odluke, da likvidira ratno stanje koje je trajalo nekoliko godina.
Do 25. jula 1878, kada je zaključena, ova skupština donela je sledeće zakone: zakon o budžetu prihoda i rashoda oslobođenih predela za 1878. god.; zakon o uzimanju na znanje i odobrenju privremenih zakona i naređenja izdatih za vreme kada Skupština nije bila na okupu („ratni zakoni"); zakon o budžetu državnih prihoda i rashoda za računsku 1878 godinu; zakon o potpori vojnih invalida i porodica poginulih vojnika; * zakona o metarskim merama, tač. IV, čl. 35; zakon o vanrednim državnim prihodima i rashodima za 1878 godinu; * zakona o skupštinskim stenografima; zakon, kojim se prima međunarodna poštanska konvencija; zakon o knjižarskoj radnji; ** zakona o ustrojstvu opština i opštinskih vlasti; zakon o dopunoj pomoći za ratne stradalnike; ** zakona o sudskom postupku; zakon kojim se uzimaju na znanje članovi Berlinskog ugovora koji se odnose na Srbiju; zakon kojim se odobrava ugovor između Srbije i Austrije, sklopljen u Berlinu, o železnici, trgovini i o prosecanju Đerdapa; zakon kojim se produžuje zakon o ratnim stradalnicima; zakon o produženju moratornog stanja.
Sa svršenim trećim redovnim sazivom, zakonodavnoj Narodnoj skupštini izabranoj 3. avgusta 1875. za 1875, 1876. i 1877. godinu, istekao je Ustavom predviđeni rok. Ona je bila raspuštena, a određen novi izbor poslanika s tim da se sledeća Narodna skupština sastane u novooslobođenom Nišu.[2]
Reference
urediIzvori
uredi- Popov, Čedomir (1981). „Srbija 1868—1878. godine”. Istorija srpskog naroda. knj. 5, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 303—421.
- JUGOSLOVENSKE NARODNE SKUPŠTINE I SABORI (st. 91 — 92)
- Narodne skupštine od Namesničkog ustava do Ustava iz 1888. godine (1869—1888)