Википедија

Nasilje

Nasilje podrazumeva zloupotrebu sile kao akta agresije kojim se povređuju osobe, ili uništava vlasništvo. Na društvenom nivou, posebno opasno je koordinisano nasilje, kao što su slučajevi rata i terorizma. Od 70-ih godina 20. veka koristi se i pojam strukturnog nasilja koji označava sistemske forme nasilja kao što su: rasizam, seksizam, nacionalizam, heteroseksizam a omalovažavanje starih osoba i sl.

Rubens - Kain ubija Avelja

Definicija uredi

Nasilje je definisano od strane Svetske Zdravstvene Organizacije kao “internacionalno korišćenje fizičke sile ili moći, preteće ili stvarne, protiv samog sebe, druge osobe, ili protiv grupe ili zajednice, koje rezultira u ili ima visoku verovatnoću povreda, smrti, psihološkog povređivanja, lošeg razvitka, ili siromaštva”, takođe grupa potvrđuje da ubrajanje “upotrebe sile” u njegovoj definiciji se proširuje na konvencionalno značenje reči. Ova definicija uključuje samu nameru izvršenja dela, bez obzira na ishod koji stvara. Međutim, generalno, bilo šta što dovodi do štete ili povrede može biti opisano kao nasilje iako nije bilo planirano kao delo nasilja (od strane osobe ili protiv osobe). Na više načina je moguće sprečiti nasilje. Postoji jaka veza između nivoa nasilja promenljivih faktora kao što su koncentrovano siromaštvo, nejednakost polova i prihoda, štetno konzumiranje alkohola i nedostatak sigurnog, stabilnog i negovateljskog odnosa između dece i roditelja. Strategije koje se bore protiv osnovnih uzroka nasilja mogu biti efikasne u preventivi nasilja.

Tipovi nasilja uredi

Nasilje se može podeliti na tri kategorije:

  • Nasilje usmereno ka samom sebi
  • Nasilje između osoba
  • Kolektivno nasilje

Nasilno delovanje može biti:

  • Fizičko
  • Seksualno
  • Psihičko
  • Emocionalno

Ova bazična kategorizacija razlikuje nasilje koje osoba može naneti sebi, nasilje naneto od strane druge osobe ili male grupe, i nasilje naneto od strane veće grupe, kao sto su države, organizovane političke, vojne grupe i terorističke organizacije. Ove tri opšte kategorije su dalje deljive na više specifičnih tipova nasilja.[1]

Nasilje usmereno ka samom sebi uredi

Nasilje usmereno ka samom sebi može biti podeljeno na suicidno ponašanje i samopovređivanje. Prva grupa uključuje suicidne misli, pokušaj samoubistva i već izvršena samoubistva. Samopovređivanje, sa druge strane, uključuje delo nanošenja povreda samom sebi.

Kolektivno nasilje uredi

Kolektivno nasilje je podeljeno na strukturalno i ekonomsko nasilje. Za razliku od ostale dve kategorije, podkategorije kolektivnog nasilja navode moguće motive za izvršenje od strane velike grupe individua ili države. Kolektivno nasilje koje je počinjeno da unapredi određeni socijalni plan koji uključuje, na primer, zločine mržnje od strane organizovane grupe, teroristička dela ili nasilja bandi. Političko nasilje uključuje rat i povezane nasilne konflikte, državno nasilje i slična dela počinjena od strane većih grupa. Ekonomsko nasilje uključuje napade većih grupa motivisanih ekonomskom dobiti – kao što su napadi sprovedeni sa svrhom ometanja ekonomske aktivnosti, lišavanja pristupa osnovnim servisima, ili stvaranje ekonomskih fragmentacija.

Rat uredi

 
Vojno vozilo u Parizu tokom Drugog svetskog rata

Rat je stanje produženog nasilnog konflikta velikih razmera uključujući dve ili više grupe ljudi, obično pod upravom vlade. To je najekstremniji oblik kolektivnog nasilja. Rat je vođen kao sredstvo rešavanja teritorijalnog i drugih konflikata, kao ratna agresija da se osvoji teritorija ili zaplenjivanje resursa u nacionalnoj samoodbrani ili oslobađanju ili da se zaustave pokušaji otcepljivanja dela države. Poznati su ideološki, verski I revolucionarni ratovi.[2]

Nefizičko uredi

Nasilje uključuje ona dela koja rezultuju iz odnosa, uključujući pretnje i zastrašivanje, zanemarivanje i činove odbacivanja. To nefizičko nasilje ima širok domen ishoda – uključujući psihičko povređivanje, siromaštvo ili loš psihički razvoj.

Pojedini audiovizuelni sadržaji, uključujući i crtane filmove poput Saut Park-a i Srećni šumski prijatelji, sadrže scene nasilja različitih vrsta.

Nasilje između osoba uredi

Nasilje između osoba se deli u dve potkategorije: porodično i nasilje između intimnih partnera – to je nasilje uglavnom između članova porodice, obično, ali ne isključivo, se dešava u kući; nasilje u zajednici – nasilje između osoba koje su nepovezane i koje mogu, a ne moraju da se poznaju, generalno se dešavaju izvan kuće. Prva grupa uključuje forme nasilja kao što su zlostavljanje dece, nasilje između intimnih partnera i zlostavljanje starijih osoba. Druga grupa uključuje vršnjačko nasilje, nasumični činove nasilja, silovanje i seksualni napad od strane nepoznatih osoba, i nasilje u institucijama kao što su škole, radna mesta, zatvori i starački domovi.[3]

Zlostavljanje dece uredi

Odnosi se na zlostavljanje i zanemarivanje dece mlađe od 18 godina. Uključuje razne vrste fizičkog i emocionalnog maltretiranja, kao što su seksualna uznemiravanja, zanemarivanja, nemarnost i razne dečije eksploatacije, koje rezultuju narušavanjem dečijeg zdravlja, onemogućavanjem preživljavanja, razvitka ili dostojanstva u kontekstu odgovornosti, poverenja i snage. Zlostavljanje dece je globalni problem sa ozbiljnim dugoročnim posledicama, kao što su kompleksi i poteškoće prilikom učenja. Posledice dečijeg zlostavljanja uključuju dugoročno oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja, kao i normalnog socijalnog i radnog funkcionisanja (na primer škola, posao i poteškoće u odnosima). [4]

Nasilje među mladima uredi

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, omladina je definisana kao grupa ljudi u razdoblju od 10 do 29 godina. Nasilje među mladima se odnosi na nasilje koje se dešava meću omladinom i uključuje dela, od psihičkog maltretiranja i tuča, preko ozbiljnih seksualnih i fizičkih napada do ubistva.[5] Ovo nasilje ima ozbiljne, često dugoročne, uticaje na psihičko i socijalno funkcionisanje pojedinca.[6][7]

Seksualno nasilje uredi

Seksualno nasilje je bilo koje seksualno delo, pokušaj da se pridobije seksualna radnja, neželjeni seksualni komentari, čin trgovine ili bilo koja radnja protiv seksualnosti osobe korišćenjem prinude, od strane bilo koje osobe bez obzira na odnos sa žrtvom ili okolnosti. Seksualno nasilje može imati kratkoročne ili dugoročne posledice na fizičko, mentalno, seksualno i reproduktivno zdravlje za žrtvu i njihovu decu. Ukoliko se desi u toku detinjstva, seksualno nasilje može dovesti do problema sa pušenjem, drogom i alkoholom, kao i problematičnim seksualnim ponašanjem u daljem životu. Takođe, postoji mogućnost da žrtve nasilja kasnije postaju izvršioci zločina.[8]

Faktori uredi

Do nasilja ne dovodi samo jedan faktor, već ga prouzrokuje kompleks faktora, koji se ispoljavaju na različitim nivoima. Socio-ekološki model sa četiri nivoa se obično koristi za proučavanje nasilja. Prvi nivo identifikuje biološke i lične faktore, koji utiču na ponašanje osobe i povećavanje verovatnoće da od žrtve postanu izvršioci nasilja. Drugi nivo se fokusira na bliske odnose, kao sto su oni sa porodicom i prijateljima. Ukoliko dete ima prijatelje koji podstiču nasilje povećava se mogućnost da u kasnijem dobu i ono samo postane žrtva ili počinilac nasilja. Treći nivo prikazuje uticaj zajednice. Rizik na ovom nivou može biti pogođen faktorima kao što su postojanje lokalne trgovine drogom, nedostatak socijalnih veza, i skoncentrisano siromaštvo. Četvrti nivo istražuje široke socijalne faktore koji pomažu u stvaranju okruženja u kome je nasilje opravdano ili pak ohrabreno: neaktivnost kriminalnog pravnog sistema, dostupnost oružja, izloženost nasilja u medijima, ili politička nesigurnost.[9][10]

Psihologija uredi

Uzroci nasilnog ponašanja su česta tema istraživanja u psihologiji. Neurobiolog Jan Volavka naglašava da je nasilno ponašanje definisano kao namerna fizička agresija prema drugoj osobi.[11] Budući da je nasilje stvar percepcije, psiholozi su ustanovili različitost u tome da li ljudi doživljavaju određena fizička dela kao nasilje. Na primer, razumevanje nasilja je povezano sa doživljajem odnosa agresor-žrtva: otuda su psiholozi pokazali da ljudi ne mogu da prepoznaju nasilje pri pružanju odbrambene sile, čak ni kada je ona veća od agresorske.[12] Džejms Giligan smatra da se nasilje koristi za odbranu od sramote i poniženja. Upotreba nasilja se koristi kao izvor ponosa i odbrana časti, naročito među muškarcima koji veruju da na taj način dokazuju muškost. [13]

Prevencija uredi

Pretnja i sprovođenje fizičkog kažnjavanja je isproban i proveren način sprečavanja nasilja od davnina. Koriste se različiti nivoi u većini država.

 
Nejednakost polova

Najbitniji činioci prevencije nasilja su jednakost polova, stvaranje društvenih normi, obučavanje mladih životnim veštinama, dobar kriminalno-pravni sistem, kao i poštovanje ljudskih prava .

Zajednica i kultura uredi

Pored smrtnih ishoda i povreda, pretežno su zastupljeni oblici nasilja (kao što su zlostavljanje dece i međupartnersko nasilje) koji imaju dugoročne posledice. Žrtva može početi sa visoko riskantnim ponašanjem, kao što su problemi sa alkoholom, drogom, pušenjem, koji kasnije mogu dovesti do kancera, depresije, dijabetesa, i na kraju smrti.[14]

Ekonomski efekat uredi

U državama sa visokim nivoom nasilja, ekonomski razvitak može biti usporen, lična i kolektivna sigurnost ugrožena, kao i razvoj društva. Veliki indirektni problem nasilja je gubitak ulaganja u edukativno-školski sistem, povećanje socio-ekonomske nejednakosti i smanjenje društvenog kapitala. Pored toga, ove zemlje nisu dovoljno stabilne za investicije.

Religija uredi

Religijske i političke ideologije bile su uzrok mnogim nasilnim činovima u prošlosti. Ideolozi su često optuživali druge za nasilje, na primer, krvna kletka za koju su bili optuženi Jevreji.[15] I pristalice i protivnici rata protiv terorizma (rat u 21. veku) ga smatraju ideološkim i verskim ratom.[16] Viktor Bufaki opisuje dva različita savremena pogleda na nasilje: prvi, “minimalistički koncept” gde je nasilje nameran akt prekomerne i razaračke sile; drugi, “razumljivi koncept” koji podrazumeva kršenje prava.[17] Antikapitalisti smatraju da je kapitalizam nasilan, veruju da privatno vlasništvo, trgovina, interes i profit preživljavaju uz pomoć policije koja ih nasilno brani, kao i da je kapitalističkoj ekonomiji potreban rat za poboljšanje.[18] Oni koriste termin “strukturalno nasilje” kojim objašnjavaju da data društvena struktura postepeno sprečavaju osnovne životne potrebe, što dovodi do smrti velikog broja ljudi, na primer, smrtni slučajevi izazvani nedostatkom lekova.[19]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. септембар 2015) - curry.virginia.edu
  2. ^ Šmihula, Daniel . (2013). The Use of Force in International Relations. VEDA, Publishing House of the Slovak Academy of Sciences. стр. 84. ISBN 978-80-224-1341-1. 
  3. ^ Schechter DS, Willheim E, McCaw J, Turner JB, Myers MM, Zeanah CH (2011). The relationship of violent fathers, posttraumatically stressed mothers, and symptomatic children in a preschool-age inner-city pediatrics clinic sample. Journal of Interpersonal Violence, 26(18), 3699-3719.
  4. ^ Butchart A, Kahane T, Phinney Harvey A, Mian M, Furniss T."Preventing child maltreatment: a guide to taking action and generating evidence" Geneva: WHO and International Society for the Prevention of Child Abuse and Neglect, 2006.
  5. ^ Mercy, J.A., Butchart, A., Farrington, D., Cerda, M. (2002). Youth violence. In Etienne Krug, L.L. Dahlberg, J.A. Mercy, A.B. Zwi & R. Lozano (Eds.), World Report on Violence and Health pp. 23–56. Geneva, Switzerland: World Health Organization
  6. ^ Leventhal, Tama; Brooks-Gunn, Jeanne (2003). „Children and Youth in Neighborhood Contexts”. Current Directions in Psychological Science. 12: 27—31. S2CID 145110900. doi:10.1111/1467-8721.01216.  Current Directions in Psychological Science February 2003 vol. 12 no. 1 27-31http://www.psychologicalscience.org/journals/cd/12_1/Leventhal.cfm
  7. ^ https://www.rand.org/content/dam/rand/pubs/technical_reports/2009/RAND_TR622.pdf
  8. ^ Krug et al.,"World report on violence and health", World Health Organization. (2002). str. 149.
  9. ^ name=EP>Patrick, C. J. (2008). „Psychophysiological correlates of aggression and violence: An integrative review”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 363 (1503): 2543—2555. PMC 2606710  . PMID 18434285. doi:10.1098/rstb.2008.0028. 
  10. ^ name=EP>McCrory, E.; De Brito, S. A.; Viding, E. (2012). „The link between child abuse and psychopathology: A review of neurobiological and genetic research”. JRSM. 105 (4): 151—156. PMC 3343716  . PMID 22532655. doi:10.1258/jrsm.2011.110222. 
  11. ^ The Neurobiology of Violence, An Update Arhivirano [Date missing] na sajtu Archive-It, Journal of Neuropsychiatry Clin Neurosci 11:3, Summer 1999. As Mexican Biologist and Scientologist Adri Rodriguez says, Violence is a recurring motif in today's society.
  12. ^ Rowan, John (1978). The Structured Crowd. Davis-Poynter. 
  13. ^ Emotional Competency; Michael Obsatz,From Shame-Based Masculinity to Holistic Manhood Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. decembar 2007), Robin Morgan, The Demon Lover On the Sexuality of Terrorism, W.W. Norton, 1989, Chapter 5.
  14. ^ "Adverse Childhood Experiences (ACE) Study", Centers for Disease Control and Prevention.
  15. ^ 42 M.V.M.O. Court Cases with Allegations of Multiple Sexual And Physical Abuse of Children Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. maj 2022).
  16. ^ John Edwards' 'Bumper Sticker' Complaint Not So Off the Mark, New Memo Shows Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2007); Richard Clarke, Against All Enemies: Inside America's War on Terror, Free Press; 2004; Michael Scheuer, Imperial Hubris: Why the West is Losing the War on Terror, Potomac Books Inc., June 2004; Robert Fisk, The Great War for Civilisation - The Conquest of the Middle East, Fourth Estate, London, October 2005; Leon Hadar, The Green Peril: Creating the Islamic Fundamentalist Threat, August 27, 1992; Michelle Malkin, Islamo-Fascism Awareness Week kicks off, October 22, 2007; John L. Esposito, Unholy War: Terror in the Name of Islam, Oxford University Press, USA, September 2003.
  17. ^ Vittoriio Bufacchi, Two Concepts of Violence[mrtva veza], Political Studies Review, April 2005, Volume 3, Issue 2, Page 193-204.
  18. ^ Michael Albert Life After Capitalism - And Now Too Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2005). Zmag.org, December 10, 2004; Capitalism explained.
  19. ^ Bruce Bawer, The Peace Racket Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. mart 2016), September 7, 2007.

Spoljašnje veze uredi

 
Nasilje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Насиље&oldid=26497823”