Википедија

Nacionalna obaveštajna služba (Grčka)

национална обавештајна агенција Грчке

Nacionalna obaveštajna služba (NIS) (grč. Εθνική Υπηρεσία Πληροφοριών, Ethnikí Ypiresía Pliroforión, EYP) je nacionalna obaveštajna agencija Grčke. Prvobitno po uzoru na Centralnu obaveštajnu agenciju Sjedinjenih Država, osnovana je 1953. kao Centralna obaveštajna služba (Κεντρικὴ Ὑπηρεσία Πληροφοριῶν, ΚΥΠ, Kentrikí Ypiresía Pliroforión, KIP, specijalizovana za prikupljanje obaveštajnih podataka, kontraobaveštajne aktivnosti i obezbeđenje osetljivih državnih komunikacija.

Kao primarna grčka obaveštajna agencija, EIP je odgovoran za niz domaćih i stranih pitanja, od kriminalnih aktivnosti i kršenja građanskih prava, do terorizma i špijunaže. Iako njeni agenti mogu biti naoružani radi svoje zaštite, agencija nema tužilačka i pritvorska ovlašćenja. Tokom rata, može obavljati ulogu vojne obaveštajne službe.

Sa sedištem u Atini, EIP je autonomna civilna agencija koja odgovara direktno premijeru Grčke. Većina od 1.800 zaposlenih su državni službenici, iako agencija takođe zapošljava naučne i tehničke izvođače, oficire svakog roda Oružanih snaga Grčke i pripadnike grčke policije i Grčke vatrogasne službe.[1]

Agencija je direktno odgovorna premijeru Grčke, koji može imenovati ili razrešiti direktora i njegove zamenike.

EIP zapošljava sledeće kategorije osoblja:

  • Stalno civilno osoblje.
  • Naučno civilno osoblje, na službi na osnovu privatnih ugovora o radu.
  • Jedan broj oficira u aktivnoj službi u oružanim snagama, obalskoj straži ili grčkoj policiji. Takođe je zaposlen neodređen broj domaćih agenata na terenu.

Istorija uredi

Prva moderna grčka obaveštajna agencija stvorena je u februaru 1908. godine, sa Odeljenjem za informisanje Ministarstva inostranih poslova. Na njenom čelu je bio Panagiotis Danglis, vojni oficir i član Helensko-makedonskog komiteta, jedne od tajnih organizacija koje su učestvovale u Makedonskoj borbi. Cilj Odeljenja za informisanje bio je promocija grčke propagande, kao i prikupljanje ekonomskih i vojnih obaveštajnih podataka, preko mreže grčkih konzulata u Makedoniji pod osmanskom kontrolom. Odeljenje nije apsorbovalo niti čak sarađivalo sa privatnim grčkim tajnim organizacijama koje su nastavile da deluju nezavisno. Događaji kao što su Gudijev puč i Mladoturska revolucija, izazvali su oštro smanjenje grčke aktivnosti u Makedoniji i konačno raspuštanje agencije u novembru 1909.[2] Po izbijanju Prvog svetskog rata Grčka je ostala neutralna. Nacionalni raskol je podelio zemlju na rojaliste i venizeliste. Pojedini pripadnici vojske i diplomatskog kora usmeravali su pažnju na prikupljanje informacija o svojim političkim neprijateljima. U junu 1917. godine, kralj Konstantin I od Grčke je svrgnut i zemlja je ušla u rat na strani Antante. Grčki oficiri su stekli dragoceno iskustvo o tehnikama vazdušnog izviđanja i ispitivanja od svojih francuskih i britanskih saveznika tokom svog mandata na makedonskom frontu.[3]

Italija je 1923. godine okupirala grčko ostrvo Krf nakon što ga je optužila za atentat na italijanskog generala Enrika Tellinija . Incident na Krfu podstakao je Grčku da osnuje Krfski informativni centar pod Georgiosom Fesopulosom. Centar je imao zadatak da se suprotstavi italijanskoj propagandi, ometa trgovinu sa Italijom, ograničava katolički prozelitizam i upotrebu italijanskog jezika. Osim toga, centar je pratio i aktivnosti jermenskih izbeglica i pacifista koji žive na ostrvu, iz straha da bi oni mogli biti komunistički agenti. Teodoros Pangalos je 25. septembra 1925. osnovao Nacionalnu specijalnu bezbednosnu službu (IAK) pod pokroviteljstvom Grčke žandarmerije. Sa zadatkom da se bori protiv pobunjeničke Komunističke partije Grčke, organizacija je bila paralizovana unutrašnjom borbom za vlast. 27. decembra, Fesopulos je preuzeo JAK 29. januara 1926. godine, JAK je preimenovan u Nacionalnu službu opšte bezbednosti (IGAK), koja je sada potpala pod komandu Ministarstva unutrašnjih poslova . IGAK je nastavio da prikuplja obaveštajne podatke o komunistima i ilegalnim strancima. U avgustu 1926, Pangalos je zbacio Georgios Kondilis u protivudaru. Kondilis je raspustio IGAK zbog njegove bliske povezanosti sa Pangalosom, ostavljajući Grčku bez obaveštajne agencije narednih deset godina.[4]

U januaru 1936. pri Ministarstvu vojnih poslova osnovana je Služba državne odbrane (Υπηρεσιας Αμυνης του Κρατους). Njene odgovornosti su uključivale „praćenje strane propagande koja se sprovodi protiv države, kretanja i boravka stranih državljana u zemlji, prikupljanje obaveštajnih podataka koji se odnose na bezbednost države i uvođenje kontramera“. Dana 5. novembra te godine, služba je raspuštena od strane Metaksasovog režima i zamenjena je zamenikom Ministarstva za javnu bezbednost (Υφυπουργειο Δημοσιας Ασφαλειας).[5]

Agencija, u svom sadašnjem obliku, osnovana je 7. maja 1953. (Zakon 2421/1953) pod nazivom Centralna obaveštajna služba (Κεντρικὴ Ὑπηρεσία Πληροφοριῶν , ΚΥΠ). 27. avgusta 1986. preimenovana je i ponovo uspostavljena u Nacionalna obaveštajna služba (Εθνική Υπηρεσία Πληροφοριών , ΕΥΠ) ministarskim dekretom.

Agenciju su osnovali uticajni grčko-američki agenti CIA-e, od kojih je najpoznatiji Tomas Karamesines, koji je kasnije postao zamenik direktora za planiranje u CIA.[6] Njegov prvi, najuticajniji i najduži direktor bio je Aleksandros Nacinas, general-potpukovnik artiljerije i veteran Drugog svetskog rata i Grčkog građanskog rata . Bio je na čelu agencije od njenog osnivanja u maju 1953. do decembra 1963. godine.

Na kraju Drugog svetskog rata, Albanijom je dominirala komunistička partija Envera Hodže koja je svoj uspon na vlast delimično zahvalila britanskom MI6 koji ju je aktivno podržavao tokom rata. Izbijanje Hladnog rata nateralo je Britaniju da preokrene svoj stav prema Albaniji i započne operaciju albanske subverzije. Britanija je tražila pomoć Grčke koja je u to vreme bila neprijateljski nastrojena prema Albaniji zbog njenih teritorijalnih pretenzija u severnom Epiru i podrške Albanije Demokratskoj vojsci Grčke . Britansko oslanjanje na albansku nacionalističku miliciju Bali Kombetar stvorilo je nevoljnost u grčkoj obaveštajnoj zajednici da sarađuje sa svojim nekadašnjim neprijateljima. Ipak, vila Maneta u atinskom predgrađu Kifisija korišćena je kao poligon za obuku albanskih antikomunističkih gerilaca. Komunikacioni centar MI6 postavljen je u vili Bibeli na severoistoku Krfa, a radio stanica za propagandu na albanskom jeziku radila je sa Alkionidskih ostrva. Ova poslednja je 1950. godine došla pod kontrolu Centralne obaveštajne agencije i nastavila da funkcioniše još četiri godine. KIPE je snabdevao Britance informacijama dobijenim od grčke zajednice u Albaniji, kao i političkih izbeglica koje žive u kampu Lavrio. Albansku subverziju je na kraju otkrio dvostruki agent KGB-a Kim Filbi, albanske vlasti su izvršile brojna hapšenja i tako osujetile zaveru.[7]

Između 1952. i 1961. KIPE i njegov naslednik KIP vodili su kampanju kulturne propagande protiv Grčke komunističke partije (KKE) i Ujedinjene demokratske levice (EDA). Objavljeni su izveštaji o trockističkoj Četvrtoj internacionali kao i o titoizmu, te dve struje komunizma trebalo je da se ojačaju kako bi širili razdor među levičarima u zemlji. Dana 17. novembra 1953, KIP je predložio sprovođenje poreskih revizija osumnjičenih komunističkih izdavača knjiga i vlasnika bioskopa, cenzurisanje sovjetskih filmova i promovisanje sovjetskih filmova posebno niskog kvaliteta. Godine 1959. KIP je pokrenuo izložbe sovjetskih proizvoda u Volosu, Solunu i Pireju. Većina proizvoda je bila jeftina i neispravna, namerno odabrana da ukalja imidž Sovjetskog Saveza. Godine 1961. štampane su propagandne brošure kao što su „Mišelska propaganda Slovena i makedonsko pitanje” i „KKE i severni Epir” koje su slate regionalnim listovima na severu zemlje.[8]

Agencija je na samom početku postavila sebi antikomunističku ulogu, jer je zemlja bila pod posledicama građanskog rata, a sve zemlje na severnim granicama bile su pod komunističkim režimom. KIP je kontrolisala CIA; u prvih jedanaest godina svoje istorije (1953–1964) njeni agenti su primali plate od Amerikanaca, a ne od grčke države, sve dok premijer Georgios Papandreu, razjaren ovim nivoom zavisnosti, nije prekinuo prethodnu praksu.[6] Tokom pukovničkog režima (1967–1974), KIP je aktivno nastavio svoju antikomunističku akciju.

Između kasnih 1970-ih i 1990-ih, KIP i EIP su pratili aktivnosti stranih terorističkih organizacija kao što su nemačka frakcija Crvene armije, palestinska organizacija Abu Nidal, japanska Crvena armija, jermenska ASALA i turska, PKK i Dev Sol.[9] Grčka je tolerisala prisustvo poslednje dve zbog svog geopolitičkog sukoba sa Turskom. Njihovi članovi su dobili politički azil, uglavnom se nastanili u izbegličkom kampu Lavrio. Uprkos tome što je PKK proglašena terorističkom organizacijom, njeni članovi su otvoreno prikupljali sredstva unutar Grčke. Njihove aktivnosti su postepeno ograničavane nakon otapanja grčko-turske diplomatije u vezi sa zemljotresom 1999. godine.[10]

Nakon što je Andreas Papandreu došao na vlast 1981. godine, bio je odlučan da potpuno kontroliše državni aparat, uključujući obaveštajne službe, koje su istorijski imale isključivo ljudi desničarskih političkih stavova. Spoljna pažnja bila je usmerena na odnose prema Turskoj. Za šefa KIP-a postavio je general-potpukovnika Georgiosa Politisa, bliskog prijatelja penzionisanog generala, poslanika PASOK- a i ministra Antonisa Drosogianisa; Politis je organizovao masovnu čistku desničarskog kadra.[11] KIP je postao civilna agencija, EIP, ministarskom uredbom 1645/86. Poslednjih godina njeni direktori su diplomate, a tradicionalno vojni oficiri.

Krajem maja 1985, agenti KIP-a koji su nadgledali aktivnosti sovjetske ambasade u Atini shvatili su da je njen sportski sekretar Sergej Bohan nestao pod misterioznim okolnostima. KIP je sumnjao da je Bokhan ili KGB ili GRU operativac, kao i približno 40% osoblja ambasade. Valerij Gončaruk, još jedan osumnjičeni agent GRU i radnik ambasade, takođe se neočekivano vratio u Moskvu.[12] Bez znanja Grčke, Bohan je bio dvostruki agent MI6 od 1974. godine. Bohan je 17. maja dobio naređenje da se hitno vrati u SSSR kako bi potvrdio unapređenje. U strahu da mu je paravan pobegao u SAD uz pomoć CIA-e.[13] Bohanovo svedočenje je preneto KIP-u, otkrivajući da su on i Gončaruk uspostavili mrežu saradnika od kojih je većina radila u sektoru visoke tehnologije. Među njima su bili oficiri grčke mornarice specijalizovani za kompjuterski inženjering, grčki izvođač za proizvodnju projektila FIM-92 Stinger i izvođač za francuskog proizvođača odbrane Thomson-CSF . Posljednja dvojica su oslobođena nakon što je sudija koji je vodio njihov slučaj tvrdio da imaju pravo da se bave industrijskom špijunažom jer tehnologija o kojoj je riječ pripada stranoj državi. Činjenica da su fascikle sa dokumentima poslate putem redovne pošte i da nisu bile propisno označene kao poverljive takođe je igrala ulogu u odluci suda. Vojni sud je takođe završen u korist oficira, nakon što je njegovo svedočenje ocenjeno kao neadekvatno za osudu.[14]

Članovi Revolucionarne organizacije su 17. novembra 1989. godine ubili poslanika Nove demokratije Pavlosa Bakojanisa. Nova demokratija i CIA izneli su optužbe da politička partija PASOK stoji iza stvaranja 17. novembra i Revolucionarne narodne borbe (ELA), još jedne grčke krajnje levičarske terorističke organizacije. Rukovodstvo Nove demokratije nastavilo je da insistira da je prvo sarađivalo sa PASOK-om čak i nakon što se 17. novembar raspao 2003. 17. novembar je zapravo osnovao Aleksandros Giotopulos, uporni protivnik grčke vojne hunte 1967–1974. i bivši član Pariski anti-hunta krugovi.[15]

Dana 5. marta 1991. EIP je izvršio seriju hapšenja palestinskih terorista u Atini, zaplenivši niz eksplozivnih naprava. Dana 19. aprila 1991, militant Islamskog džihada u Palestini Hashaikem Ahmed izvršio je bombaški napad u gradu Patras . U bombaškom napadu poginulo je sedam ljudi i isto toliko povređeno. EIP je 3. aprila upozorio centralni policijski štab da je vođa lokalne palestinske studentske unije pripadnik Islamskog džihada i da poseduje oružje. Dana 16. aprila, EIP je još jednom izdala saopštenje upozorenje o mogućem napadu Islamskog džihada u Patrasu. Kasnije je otkriveno da centralni policijski štab nije uspeo da prenese informacije kolegama iz Patrasa. Veza između izvršilaca bombardovanja i Palestinske oslobodilačke organizacije dovela je do proterivanja pet palestinskih diplomata i osam drugih Palestinaca. Nivo svesti EIP-a o kretanjima Islamskog džihada u zemlji doveo je do navoda brojnih ljudi, uključujući bivšeg ministra unutrašnjih poslova Joanisa Skoularikisa, da je bombaški napad bio operacija lažne zastave ili CIA ili Mosada.[16]

Poslednjih godina, EIP je takođe bio aktivan u vezi sa slučajevima korupcije u grčkom fudbalu, kao što je grčki fudbalski skandal iz 2015. i različiti napadi na grčke sudije.[17][18]

2022. godine otkriveno je da je Nacionalna obaveštajna služba prisluškivala mobilni telefon grčkog političara Nikosa Andrulakisa, što je dovelo do momentalne ostavke šefa grčke obaveštajne službe i šefa njegove lične kancelarije.[19]

Reference uredi

  1. ^ Nomikos, Dr John M. (2008). „Greek Intelligence Service (NIS-EYP): Past, Present and Future” (PDF). National Security and the Future. 1—2 (9): 79—88. Pristupljeno 3. 8. 2019. 
  2. ^ Apostolidis 2014, str. 30–33.
  3. ^ Apostolidis 2014, str. 40–49.
  4. ^ Apostolidis 2014, str. 66–71.
  5. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 21. 2. 2020. g. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  6. ^ a b Linardatos, Apo ton Emfylio sti Hounda, 1979
  7. ^ Apostolidis 2014, str. 122–129.
  8. ^ Apostolidis 2014, str. 146–152.
  9. ^ Apostolidis 2014, str. 244–253.
  10. ^ Apostolidis 2014, str. 296–297.
  11. ^ Economist Foreign report, vol 1805–1840, 1984
  12. ^ Apostolidis 2014, str. 273–274.
  13. ^ Wise, David (novembar 2015). „Thirty Years Later, We Still Don't Truly Know Who Betrayed These Spies”. Smithsonian Mag. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  14. ^ Apostolidis 2014, str. 274–276.
  15. ^ Apostolidis 2014, str. 281–282.
  16. ^ Apostolidis 2014, str. 283–284.
  17. ^ Πόρισμα εισαγγελέα Αριστείδη Κορρέα για την ύπαρξη εγκληματικής οργάνωσης στο ποδόσφαιρο (na jeziku: grčki). Public Prosecutor's Office of District Court Judges. 3. 12. 2014. str. 12. Arhivirano iz originala 10. 4. 2015. g. Pristupljeno 6. 4. 2015. 
  18. ^ Persons involved in referee attack
  19. ^ „Greek intelligence service boss quits amid wiretapping allegations”. Reuters. 2022-08-05. Pristupljeno 2022-08-25. 

Literatura uredi

  • Apostolidis, Pavlos (2014). Μυστική Δράση: Υπηρεσίες Πληροφοριών στην Ελλάδα [Covert Operations: Intelligence Services in Greece] (na jeziku: grčki) (I izd.). Athens: Ekdoseis Papazisi. ISBN 9789600230758. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_обавештајна_служба_(Грчка)&oldid=27678581”