Nacionalni muzej antropologije

Nacionalni muzej antropologije
Nacionalni muzej antropologije
	Prednja strana objekta i ulaz u muzej
Osnivanje	1964
Lokacija	Meksiko Siti; Meksiko
Vrsta	nacionalni muzej muzej
Kolekcija	praistorija; antika; srednji vek; istorija; numizmatika; epigrafska zbirka; etnološka zbirka; istorija umetnosti
Broj predmeta	600.000
Posetioci	2.336.115 (2017)
Veb-sajt	www.mna.inah.gob.mx

Nacionalni muzej antropologije (šp. Museo Nacional de Antropología, MNA) je nacionalni muzej Meksika i najveći i najposećeniji muzej u Meksiku, lociran u Meksiko Sitiju.^[3] Muzej sadrži značajan broj arheoloških i antropoloških artefakata iz istorije Meksika pre Kolumbovog otkrića, poput unikatnog astečkog kalendara ("Sunčev kamen") i astečkih statua.

Muzej, kao i brojni nacionalni i regionalni muzeji u Meksiku, je pod jurisdikcijom Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju. Jedan je od nekoliko muzeja koje je otvorio meksički predsednik Adolfo Lopez Mateos 1964. godine.^[4]

NMA sadrži dvadeset i tri sobe namenjene za izložbeni prostor koje obuhvataju površinu od 79.700 metara kvadratnih.

Procene vrednosti muzejske kolekcije variraju i postoje brojna stanovišta da je muzej „nacionalno blago i simbol identiteta. Muzej je sinteza ideološkog, naučnog i političkog podviga.”^[5] Pojedinci su kritikovali što je astečka sala muzeja u centralnom delu, komentarišući da se time predstavlja pogrešna slika.^[6]

Istorija uredi

Centralno dvorište "Kišobran"

Izvorni astečki astečki kalendar je deo stalne izložbe muzeja.

Krajem 18. veka, po nalogu vicekralja Bukaralija, predmeti koji su činili deo kolekcije Lorenca Boturinija^[7]^[8]^[9] - uključujući astečke skulpture i Sunčev kamen - smešteni su na univerzitet u Meksiku, formirajući jezgro zbirke koja bi postala Nacionalni muzej antropologije.

Dana 25. avgusta 1790. botaničar Hose Longinos Martinez osnovao je kabinet znatiželjnika Meksika. Tokom 19. veka, muzej su posetili međunarodno poznati naučnici, poput Aleksandra fon Humboldta. Godine 1825. prvi meksički predsednik, Gvadalupe Viktorija, koga je savetovao istoričar Lukas Alaman, osnovao je Nacionalni meksički muzej kao autonomnu ustanovu. Godine 1865. car Maksimilijan preselio je muzej na nekadašnju lokaciju Kaza de Moneda

U 1906. muzejska kolekcija je podeljena zbog rasta kolekcija, izdvajanjem kolekcije iz domena prirodne istorije u zasebnu zgradu, što se ponovilo 1940. izdvajanjem zasebnog Muzeja nacionalne istorije, dok je ostatak kolekcije preimenovan u Nacionalni muzej antropologije, sa fokusom na izvorne američke civilizacije.

Izgradnja savremene muzejske zgrade otpočela je u Februaru 1963. Projekat je vodio arhitekta Pedro Ramirez Vaskez sa asistentima.^[10] Kompletna izgradnja je završena za 19 meseci.

Muzej je opljačkan 25. decembra 1985. o čemu je snimljen film „Museo".^[11]

Izložbe uredi

Kolekcije muzeja uključuju astečki kalendar, monumentalne figure iz perioda olmečke civilizacije,^[12] blago Maja, svete predmete iz Čičen Ice i savremene predmete iz seoskog života po Meksiku.

Deo stalne postavke uključuje sve prekolumbijske civilizacije koje su postojale na teritoriji današnjeg Meksika kao i meksičkih teritorija koje su danas deo jugozapadnih Sjedinjenih Američkih Država.

Muzej takođe ima prostor za gostujuće izložbe, koje se uglavnom usmerene na velike svetske kulture, poput persijske, grčke, kineske, egipatske, ruske i španske.

Galerija uredi

Reprodukcija hrama perate zmije
Disk iz prekolumbijskog perioda
Statua astečke boginje ljubavi Čalčiulikve
Mural čovek-ptica
Prikaz i model Tenočtitlana, glavnog grada Asteka na kojem je izgrađen današnji Meksiko Sitir
Astečka statua
Astečka statua boginje zemlje
Statua astečkog božanstva umetnosti, igre i plesa
Lobanja sa tirkizom
Replička astečkog zakonika
Replika ukrsa sa perjem vladara Montezume
Reljef Tonina
Keramika iz perioda civilizacije Maja
Reprodukcija mauzeloja vladara majanskog grada Palenka
Posmrtna maska
Posmrtna maska
Zepotečka maska koja predstavlja jedno od božanstva
Mikstečka keramika
Artefakti mikstečke civilizacije
Olmečka glava
Skulptura olmečkog rvača
Tuxtla statuette
Reprodukcija skulpture
Maska
Figura igrača pelote

Reference uredi

^ Britannica. „National Museum of Anthropology”.
^ „Estadística de Visitantes” (na jeziku: španski). INAH. Arhivirano iz originala 8. 7. 2012. g. Pristupljeno 25. 2. 2018.
^ "Plan Your Visit Arhivirano 2017-02-10 na sajtu Wayback Machine." Музеј је National Museum of Anthropology. Retrieved on April 12, 2016. "The Museum is located at Av. Paseo de la Reforma y Calzada Gandhi s/n, Col. Chapultepec Polanco. Delegación Miguel Hidalgo. C.P. 11560, México, D.F."
^ Arnaiz y Freg, Arturo. "Los Nuevos museos y las restauraciones realizados por el Presidente López Mateos." Artes De México, no. 179/180, 1974, pp. 62–67. JSTOR, www.jstor.org/stable/24317704 accessed 11 March 2019
^ Enrique Florescano, "The creation of the Museo Nacional de Antropología and its scientific, educational, and political purposes." In Nationalism: Critical Concepts in Political Science, Vol. IV p. 1257. John Hutchinson and Anthony D. Smith, eds. London and New York: Routledge 2000.
^ Octavio Paz, Posdata, Mexico: Siglo Veintiuno 1969, quoted in Florescano, "The creation of the Museo Nacional de Antropología", p. 1258, footnote 9.
^ "Boturini Benaducci, Lorenzo," Enciclopedia de México, v. 2. Mexico City, 1996, ISBN 1-56409-016-7.
^ Ballesteros Gailbrois, Manuel, Los papeles de don Lorenzo Boturini Benaducci, Madrid, 1947.
^ Bayle, Constantino, "El caballero Boturini y la fracasada coronación de la Virgen de Guadalupe en México", Estudios Eclesiásticos. Madrid, 1923.
^ Dillon, Sam (17. 4. 2013). „Pedro Ramírez Vázquez, Architect, Is Dead at 94”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 19. 7. 2020.
^ „Gael García Bernal in Mexico's Most Infamous Art Heist Film”. artnet News (na jeziku: engleski). 18. 4. 2017. Pristupljeno 19. 7. 2020.
^ Diehl, Richard A. (2004). The Olmecs : America's First Civilization. London: Thames and Hudson. str. 9–25. ISBN 0-500-28503-9.

Literatura uredi

Aveleyra, Luis. "Plantación y metas del nuevo Museo Nacional de Antropología. Artes de México, época 1, año 12, no. 66-67: 12-18. Mexico 1965.
Bernal, Ignacio. El Museo Nacional de Antropología de México. Mexico: Aguilar 1967.
Castillo Lédon, Luis. El Museo Nacional de Arquelogía, Historia, y Etnografía. Mexico: Imprenta del Museo Nacional de Arquelogía, Historia, y Etnografía 1924.
Fernández, Miguel Ángel. Historia de los Museos de México. Mexico: Fomento Cultural del Banco Nacional de México 1987.
Florescano, Enrique. "The Creation of the Museo Nacional de Antropología of Mexico and its scientific, educational, and political purposes." In Nationalism: Critical Concepts in Political Science, edited by John Hutchinson and Anthony D. Smith. Vol. IV. pp. 1238-1259. London and New York: Routledge, 2000. Reprinted from Collecting the Pre-Columbian Past: A Symposium at Dumbarton Oaks 6th and 7th October 1990, Elizabeth Hill Boone (ed.), Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 1993, pp. 83-103.
Galindo y Villa, Jesús. "Apertura de las clases de historia y arqueología." Boletín del Museo Nacional I: 22-28, Mexico 1911.
Galindo y Villa, Jesús. "Museología. Los museos y su doble función educativa e instructiva." In Memorias de la Sociedad Científica Antonio Alzate 39:415-473. Mexico 1921.
León y Gama, Antonio de Descripción histórica y cronológica de las Dos Piedras. Mexico: Instituto Nacional de Antropología 1990.
Matos, Eduardo. Arqueología e indigenismo. Mexico: Instituto Nacional Indigenista, 1986.
Matute, Alvaro. Lorenzo Boturini y el pensamiento histórico de Vico. Mexico: Universidad Nacional Autónoma de México 1976.
Mendoza, Gumersindo and J. Sánchez, "Catálogo de las colecciones históricas y arqueológica del Museo Nacional de México." Anales del Museo Nacional pp. 445-486. Mexico 1882.
Núñez y Domínguez, José, "Las clases del Museo Nacional." Boletín del Museo Nacional, segunda época: 215-218. Mexico 1932.
Paz, Octavio. Posdata. Mexico: Siglo Veintiuno Editories 1969.
Ramírez Vázquez, Pedro. "La arquitectura del Museo Nacional de Antropología". Artes de México, época 2, 12 (66-67): 19-32. Mexico: 1965.
Villoro, Luis. Los grandes momentos del indigenismo. Mexico: Casa Chata 1979.
Adams, Richard E.W. (1991). Prehistoric Mesoamerica (Revised izd.). Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 0-8061-2304-4. OCLC 22593466.
Bancroft, Hubert Howe (1876). The Native Races of the Pacific States of North America: Primitive history. 1876. 5. D. Appleton.
Benson, Elizabeth P. (1996). „110. Votive Axe”. Ur.: Elizabeth P. Benson; Beatriz de la Fuente. Olmec Art of Ancient Mexico (To accompany an exhibition at the National Gallery of Art, Washington, 30 June to 20 October 1996 izd.). Washington, D.C.: National Gallery of Art. str. 262—263. ISBN 0-89468-250-4. OCLC 34357584.
Bernal, I; Coe, M; et al. (1973). The Iconography of Middle American sculpture. New York: The Metropolitan Museum of Art. (see index)
Bruhns, Karen O.; Nancy L. Kelker; Ma. del Carmen Rodríguez Martínez; Ponciano Ortíz Ceballos; Michael D. Coe; Richard A. Diehl; Stephen D. Houston; Karl A. Taube; Alfredo Delgado Calderón (mart 2007). „Did the Olmec Know How to Write?”. Science. Washington, D.C.: American Association for the Advancement of Science. 315 (5817): 1365—1366. ISSN 0036-8075. OCLC 206052590. PMID 17347426. S2CID 13481057. doi:10.1126/science.315.5817.1365b. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Campbell, Lyle; Terrence Kaufman (1976). „A Linguistic Look at the Olmecs”. American Antiquity. Menasha, WI: Society for American Archaeology. 41 (1): 80—89. ISSN 0002-7316. JSTOR 279044. OCLC 1479302. S2CID 162230234. doi:10.2307/279044.
Carlson, John B. (1975) "Lodestone Compass: Chinese or Olmec Primacy? Multidisciplinary Analysis of an Olmec Hematite Artifact from San Lorenzo, Veracruz, Mexico”, Science, New Series, 189 (4205) (5 September 1975), pp. 753–760 (753).
Clark, John E. (2001). „Gulf Lowlands: South Region”. Ur.: Susan Toby Evans; David L. Webster. Archaeology of Ancient Mexico and Central America: an Encyclopedia. New York: Garland Publishing. str. 340–344. ISBN 0-8153-0887-6. OCLC 45313588.
Coe, Michael D. (1967). „San Lorenzo and the Olmec Civilization”. Ur.: Elizabeth P. Benson. Dumbarton Oaks Conference on the Olmec, October 28th and 29th, 1967. Washington D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection; Trustees for Harvard University. str. 41—72. OCLC 52523439. Arhivirano iz originala (PDF online reproduction) 08. 11. 2011. g. Pristupljeno 13. 07. 2023.
Coe, Michael D. (1968). America's First Civilization: Discovering the Olmec. New York: The Smithsonian Library.
Coe, Michael D.; Rex Koontz (2002). Mexico: from the Olmecs to the Aztecs (5th edition, revised and enlarged izd.). London and New York: Thames & Hudson. ISBN 0-500-28346-X. OCLC 50131575.
Covarrubias, Miguel (1977) [1946]. „Olmec Art or the Art of La Venta”. Ur.: Alana Cordy-Collins; Jean Stern. Pre-Columbian Art History: Selected Readings. Prevod: Robert Pirazzini (Reprint of original paper izd.). Palo Alto, CA: Peek Publications. str. 1–34. ISBN 0-917962-41-9. OCLC 3843930.
Covarrubias, Miguel (1957). Indian Art of Mexico and Central America (Color plates and line drawings by the author izd.). New York: Alfred A. Knopf. OCLC 171974.
Cyphers, Ann (1996). „2. San Lorenzo Monument 4 – Colossal Head”. Ur.: Elizabeth P. Benson; Beatriz de la Fuente. Olmec Art of Ancient Mexico (To accompany an exhibition at the National Gallery of Art, Washington, 30 June to 20 October 1996 izd.). Washington D.C.: National Gallery of Art. str. 156. ISBN 0-89468-250-4. OCLC 34357584.
Cyphers, Ann (1999). „From Stone to Symbols: Olmec Art in Social Context at San Lorenzo Tenochtitlán” (PDF). Ur.: David C. Grove; Rosemary A. Joyce. Social patterns in pre-classic Mesoamerica: a symposium at Dumbarton Oaks, 9 and 10 October 1993 (PDF online e-text reproduction). Washington D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection and Trustees for Harvard University. str. 155–181. ISBN 0-88402-252-8. OCLC 39229716.
Davies, Nigel (1982). The Ancient Kingdoms of Mexico. Pelican Books series. Harmondsworth, England: Penguin Books. ISBN 0-14-022232-4. OCLC 11212208.
Diehl, Richard (2004). The Olmecs: America's First Civilization . Ancient peoples and places series. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-02119-8. OCLC 56746987.
Filloy Nadal, Laura (2001). „Rubber and Rubber Balls in Mesoamerica”. Ur.: E. Michael Whittington. The Sport of Life and Death: The Mesoamerican Ballgame (Published in conjunction with an exhibition of the same name organized by the Mint Museum of Art, Charlotte, NC. izd.). New York: Thames & Hudson. str. 20–31. ISBN 0-500-05108-9. OCLC 49029226.

Spoljašnje veze uredi

[1] Britannica. „National Museum of Anthropology”.

[visitors-2] „Estadística de Visitantes” (na jeziku: španski). INAH. Arhivirano iz originala 8. 7. 2012. g. Pristupljeno 25. 2. 2018.

[3] "Plan Your Visit Arhivirano 2017-02-10 na sajtu Wayback Machine." Музеј је National Museum of Anthropology. Retrieved on April 12, 2016. "The Museum is located at Av. Paseo de la Reforma y Calzada Gandhi s/n, Col. Chapultepec Polanco. Delegación Miguel Hidalgo. C.P. 11560, México, D.F."

[4] Arnaiz y Freg, Arturo. "Los Nuevos museos y las restauraciones realizados por el Presidente López Mateos." Artes De México, no. 179/180, 1974, pp. 62–67. JSTOR, www.jstor.org/stable/24317704 accessed 11 March 2019

[5] Enrique Florescano, "The creation of the Museo Nacional de Antropología and its scientific, educational, and political purposes." In Nationalism: Critical Concepts in Political Science, Vol. IV p. 1257. John Hutchinson and Anthony D. Smith, eds. London and New York: Routledge 2000.

[6] Octavio Paz, Posdata, Mexico: Siglo Veintiuno 1969, quoted in Florescano, "The creation of the Museo Nacional de Antropología", p. 1258, footnote 9.

[7] "Boturini Benaducci, Lorenzo," Enciclopedia de México, v. 2. Mexico City, 1996, ISBN 1-56409-016-7.

[8] Ballesteros Gailbrois, Manuel, Los papeles de don Lorenzo Boturini Benaducci, Madrid, 1947.

[9] Bayle, Constantino, "El caballero Boturini y la fracasada coronación de la Virgen de Guadalupe en México", Estudios Eclesiásticos. Madrid, 1923.

[10] Dillon, Sam (17. 4. 2013). „Pedro Ramírez Vázquez, Architect, Is Dead at 94”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 19. 7. 2020.

[11] „Gael García Bernal in Mexico's Most Infamous Art Heist Film”. artnet News (na jeziku: engleski). 18. 4. 2017. Pristupljeno 19. 7. 2020.

[12] Diehl, Richard A. (2004). The Olmecs : America's First Civilization. London: Thames and Hudson. str. 9–25. ISBN 0-500-28503-9.

[3]

[1]

[2]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]