Википедија

Nacionalni park Navel Vapi

Nacionalni park Navel Vapi (šp. Parque Nacional Nahuel Huapi) je najstariji nacionalni park u Argentini, osnovan 1934. Okružuje jezero Navel Vapi u podnožju Patagonskih Anda. Najveći od nacionalnih parkova u regionu, ima površinu od 7 050 km² (705 000 ha).[1] Njegovi pejzaži predstavljaju severnopatagonsku andsku zonu koja se sastoji od tri tipa: Altoandino (sa večitim snegom iznad nadmorske visine od 1 600 m), Andino-Patagoniko (u donjem toku brda) i Patagonsku stepu.[2] [3] [4] Takođe predstavlja i male delove Valdivijanske prašume.

Nacionalni park Navel Vapi
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Nacionalni park Navel Vapi
Mjesto Argentina
Površina705 000 ha
Osnovano1934. godine
Upravljačko tijeloAdministración de Parques Nacionales

Park i rezervat leže na nadmorskoj visini od 720 do 3 574 m, a označeni su prema kategorijama upravljanja IUCN - Međunarodne unije za zaštitu prirode, kategorijom II (Nacionalni park) i IV (Upravljački rezervat). Park je u potpunosti zaštićen, dok je rezervat delimično zaštićen.[4] Nacionalnim parkom dominira lanac visokih planina Anda, mnoštvo jezera, brzih reka, vodopada, snegom pokrivenih vrhova, glečera i prostranih šuma. Na zapadnoj strani se graniči sa Čileom.[2]

Etimologija uredi

Park je dobio ime po jezeru koje okružuje, naime „Navel Vapi“. Na jeziku mapuče, nauel znači „jaguar“, a uapi znači „ostrvo“.[5]

 
Nacionalni park Navel Vapi (mapa)

Istorija uredi

Najranija otkrića Navel Vapija od strane ne-autohtonih naroda povezana su sa osvajanjem Čilea. U leto 1552–1553, guverner Čilea Pedro de Valdivija poslao je Franciska de Vilagru da istraži područje istočno od Anda na geografskim širinama grada Valdivije. Francisko de Vilagra prešao je Ande kroz prevoj Mamuil Malal i krenuo na jug dok nije stigao do reke Limaj u blizini jezera Navel Vapi.[6]

U kolonijalno doba istraživači u potrazi za legendarnim gradom "Siudad de Los Cesares" posetili su zonu, a jezuitski misionari koji su dolazili sa arhipelaga Čiloe uspostavili su nesigurnu misiju na obali jezera.[6] [7]

1870-ih i 1880-ih Perito Moreno je preduzeo niz istraživačkih putovanja u Patagoniju. Kasnije je radio za graničnu komisiju argentinske vlade. Istraživanje i rad Perita Morena bili su od presudnog značaja za obezbeđivanje argentinskog suvereniteta na području Navel Vapi. Kao naknadu za svoje usluge Perito Moreno je dobio ogroman komad zemlje oko jezera Navel Vapi.[8]

1903. Perito Moreno je donirao 75 km² zemljišta na tom području saveznoj vladi.[7] Istovremeno je predložio stvaranje nacionalnog parka.[8] Ukazom od 1. februara 1909. godine prepoznato je da je tom području potrebna zaštita a zatim su 1916. godine započeti radovi na uspostavljanju parka i konačno je otvoren 1922. godine kao Južni nacionalni park (Parque Nacional del Sur). Ukupna površina prvobitnog nacionalnog parka 1916. godine premašila je površinu donacija Perita Morena. Tek je 9. oktobra 1934. godine Nacionalni park Navel Vapi stekao današnje ime. U isto vreme 1934. godine u Argentini je osnovan Nacionalni park Igvasu.

Za razliku od suptropskog nacionalnog parka Igvasu, međutim, verovalo se da je nacionalni park umerene klime Navel Vapi u stanju da se takmiči sa evropskim turizmom, pa su mu, zajedno sa Bariločeom, nacionalni planeri za razvoj turizma dali prednost.[9] [10] Prve godine službe Nacionalnog parka, 1935, sprovedeno je nekoliko propisa koji su uticali na Navel Vapi. To je uključivalo građevinske zakone, sportski ribolov, standardizaciju sanitarnih uslova vode za piće i izdavanje prodajnih dozvola.[11] Prostor se otvorio za planinarenje i druge rekreativne aktivnosti nakon uspostavljanja parka.

Geografija uredi

 
Most puta 231 preko reke Korentoso koja se uliva u jezero Navel Vapi

Park se prostire na približno 7 050 km². Nalazi se u jugozapadnom delu provincije Neuken i severozapadnom delu provincija Rio Negro, na granici sa Čileom. Park ima dve zone: park i prirodni rezervat sa razvojem koncentrisanim u rezervatu.[4] Najveći grad i turistička baza je San Karlos de Bariloče, koji je okružen parkom. San Karlos de Bariloče je glavni centar prilikom posete jezeru, a poznat je kao „Kapija ka Patagoniji“, „Čokoladna prestonica“ i „Prestonica medenog meseca“ Argentine. Međutim, grad i druga naselja su zonirani van granica parka. Dalje pod-zoniranje sprovedeno je sa ekskluzivnim rekreativnim područjem nazvanim Sero Katedral. Vila La Angostura je još jedno odmaralište pored jezera, takođe unutar granica parka.[2]

Područje je poznato kao Argentinska jezerska oblast,[3] jer u parku postoji mnoštvo jezera, uključujući jezera Navel Vapi, Maskardi, Gutijerez, Traful, Giljelmo i Perito Moreno. Sero Katedral je vrh visine 2 388 m u parku i važno skijalište. Sero Tronador, na čileanskoj granici, najviša je planina u parku sa 3 491 m visine. Na severu se graniči sa nacionalnim parkom Lanin. [4]

Geologija

Geološke formacije u parku i rezervatu su uglavnom tercijarne stene vulkanskog porekla u kombinaciji sa andezitima i porfirima. Litice poluostrva San Pedro prikazuju erodirane glacijalne karakteristike, a jezera takođe pokazuju brojne glacijalne efekte.[4]

Klima

Park ima hladnu umerenu klimu.[12] Zime su hladne i kišovite sa čestim snežnim padavinama. Srednje temperature se kreću između 2 i 4 °C tokom zime. Leta su suva sa srednjim temperaturama u rasponu od 14 do 16 °C. Srednje godišnje padavine se kreću od 4 000 mm u Puerto Blestu i smanjuje se prema istoku, u proseku do samo 600 mm u najistočnijim krajevima.

Jezero Navel Vapi uredi

 
Bariloče na obali jezera Navel Vapi

Jezero Navel Vapi je najveće i najdublje jezero sa bistrom vodom u jezerskoj oblasti Argentine, sa dubinom od 425 m. Smešteno u podnožju Anda na nadmorskoj visini od 767 m, ima površinu od 544 km². Jezero je istražio jezuitski sveštenik Nikolas Maskardi 1670. godine koji je takođe sagradio kapelu na poluostrvu Uemul na jezeru. Jezero se prostire na 100 km preko granice sa Čileom i uključuje mnoge fjordove i Valdivijsku umerenu kišnu šumu.[13] [14] [15] Na južnoj obali jezera nalazi se mnogo hotela i restorana koji se bave turizmom. Poluostrvo Ketriue na severu jezera izdvojeno je kao zaseban nacionalni park, Nacionalni park Los Arajanes. Jezero ima mnoštvo ostrva. Stanica za istraživanje šuma nalazi se na jednom od njih, na ostrvu Viktorija, koje je prirodni rezervat kome se može pristupiti čamcima. Ostrvo Uemul bilo je domaćin projekta Uemul, argentinskog tajnog istraživačkog projekta o nuklearnoj fuziji 1949–1952.

Bariloče uredi

San Karlos de Bariloče nalazi se na južnoj obali jezera Navel Vapi. Grad je osnovan 1902. Međutim, njegov značaj kao turističkog središta porastao je nakon 1930-ih kada je osnovan nacionalni park koji ga okružuje. Poznat je pod nazivom „Prestonica medenog meseca Argentine“, osim po proizvodnji čokolade.[15] Severno od grada, put Sedam jezera pruža živopisne vidike pejzaža. Lednici i vodopadi, koji su blizu Pampa Linde, nalaze se zapadno od Bariločea. Takođe je baza za planinarske izlete na planinu Tronador visine 3 554 m (takođe poznata kao Gromovnik jer padanje leda proizvodi takve zvukove) ugašenog vulkanskog porekla. Grad je dobro povezan vazdušnim, železničkim i drumskim saobraćajem. Planinski vrh Sero Katedral je centar za zimske sportove, sa mnogo staza za skijanje, koje su na 23 km od Bariločea. [16]

Biljke i životinje uredi

Ekologiju parka čine patagonska stepa na nižim kotama i Valdivijske umerene šume na višim kotama.[17] Značajan je po bogatom divljem svetu zbog mnogih biotopa, pripisanih različitoj nadmorskoj visini i opsegu padavina.

Biljke
 
Patagonska flora

Kserofitska patagonijska flora je dominantna u istočnoj polovini parka, dok je zapadna polovina obilno prekrivena umerenim kišnim šumama. Dominantne vrste drveća u parku su lengas bukve (Nothofagus pumilio), koihue (Chusquea culeou) i nires (Nothofagus antarctica). Ostale sorte drveća koje se vide u parku su čileanski kedar (Austrocedrus chilensis), zimska kora (Drimys winteri), Lomatia ferruginea, i dr.[4] Fitzroya ili patagonski čempres je sporo rastući četinar koji je takođe prisutan. U zonama jakih kiša u blizini čileanske granice obiluje 450 godina staro drvo koihue (sitnolistne zimzelene bukve).[15] Bambusova trska raste u izobilju.

Životinje

Životinje uključuju neotropske vidre (Lontra longicaudis), južno andske gvemale (Hippocamelus bisulcus), puduse (mali jeleni), lisice, pume, gvanako i glodare marasi. U parku je zabeležena južna rečna vidra (Lontra provocax), ugrožena domaća vidra.[3] [4] [15] Od ptica su tu Magelanski detlići, zeleni papagaji, guske, patke, labudovi, plavooki kormorani, andski kondori (Vultur gryphus) i kolibri (Saphonoides sephaniodes). Faunu vodozemaca čine i žabe Hylorina sylvatica i Bufo spinolosus. Zabeleženo je pet rodova i 32 vrste Simuliidae (crna muva), podvrsta Simulium sa 19 vrsta; oni čine 57% faune Simuliidae pronađene u Argentini.[18]

Nauelito je jezersko čudovište nazvano po jezeru Navel Vapi, jer se o njegovom viđenju u jezeru naveliko izveštava. Bez obzira da li je to činjenica ili izmišljotina, lokalno stanovništvo i turisti su o njegovom viđenju izveštavali sa raznim opisima. Njegova dužina je takođe prijavljena u rasponu od 4 do 45 m. O njemu se izveštava od 1920-ih, pre Nesija a knjiga pod naslovom Izgubljeni svet (Artur Konan Dojl), Nauelita opisuje kao „argentinsku medijsku zvezdu“.[19]

Rekreacija uredi

 
Rekreacija u jezeru Navel Vapi u Lao Laou

Park nudi mnoštvo načina za rekreaciju. Posebno interesantna mesta u ovom kontekstu su Tronador, Puerto Blest, ostrvo Viktorija i Put do 7 jezera. Ostale mogućnosti za rekreaciju dostupne su u Sero Katedralu, Lopezu i Punta Negri. Većina rekreacionih aktivnosti odnosi se na planinarenje po visokim planinama i strmim brdima osim raftinga, skijanja u Sero Katedralu, vožnje kajakom u Pura Vida,[20] brdskog biciklizma, penjanja po stenama, zmajevskog surfovanja, padobranstva, paraglajdinga, golfa na Lao Lao.

Neke od dobro razvijenih planinarskih ruta su: Uspon na vulkan Gromovnik, koji ima nekoliko staza koje sežu do velikih lednika; staze do Tronadora (ugašeni vulkan); staze koje povezuju sklonište San Martin i Manfredo Segre (Crna laguna); pohode do Lopeza i do vidikovca Habsburške stene, šetnja koja vodi do Pampe Linde i dr.[21]

Treking rute imaju smeštajne kapacitete na nekoliko lokacija, a staze zavise od kondicije, a udaljenost varira od najmanje 12 km do najviše 45 km što uključuje 1-2-3 i više od 4 dana trekinga. Staze se svrstavaju u četiri kategorije, u zavisnosti od terena i težine penjanja po neravnim brdima visine od 200 do 3 000 m.[22]

 
Ceros Katedral, Lopez i Kapila, i jezera Moreno i Navel Vapi, pogled sa Sero Kampanario.
 
Jezero Korentoso
 
La Angostura
 
Jezero Traful

Reference uredi

  1. ^ National Parks and Conservation Association (1968). National parks & conservation magazine. National Parks & Conservation Association. Pristupljeno 22. 2. 2011. 
  2. ^ a b v „Nahuel Huapí National Park”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 19. 2. 2011. 
  3. ^ a b v „Nahuel Huapi National Park”. Patagonia-argentina.com. Pristupljeno 19. 2. 2011. 
  4. ^ a b v g d đ e IUCN Commission on National Parks and Protected Areas (1982). IUCN directory of neotropical protected areas. IUCN. str. 9—10. ISBN 978-0-907567-62-2. Pristupljeno 19. 2. 2011. 
  5. ^ Adrian Room (2006). Placenames of the world: origins and meanings of the names for 6,600 countries, cities, territories, natural features, and historic sites. McFarland. str. 260—. ISBN 978-0-7864-2248-7. Pristupljeno 7. 4. 2011. 
  6. ^ a b Urbina, Ximena (2008). „The frustrated strategic mission of Nahuelhuapi, a point in Patagonia's inmensity”. Magallania. 36 (1): 5—30. 
  7. ^ a b Kuno Thomasson (1959). Nahuel Huapi: plankton of some lakes in an Argentine national park, with notes on terrestrial vegetation. Almqvist & Wiksells boktr. str. ii. Pristupljeno 19. 2. 2011. 
  8. ^ a b Scarzanella, Eugenia (2002). „Las bellezas naturales y la nación: Los parques nacionales en Argentina en la primera mitad del siglo XX”. Revista Europea de Estudios Latinoamericanos y del Caribe (na jeziku: Spanish). 73 (73): 5—21. JSTOR 25675985. 
  9. ^ Tourism Policy in 20th-century Argentina
  10. ^ Oyola-Yemaiel, p. 74
  11. ^ Oyola-Yemaiel, Arthur (decembar 1999). The Early Conservation Movement in Argentina and the National Park Service: A Brief History of Conservation, Development, Tourism and Sovereignty. Universal-Publishers. str. 71—. ISBN 978-1-58112-098-1. Pristupljeno 20. 2. 2011. 
  12. ^ „Parque Nacional Nahuel Huapi” (na jeziku: Spanish). Administración de Parques Nacionales. Arhivirano iz originala 31. 10. 2015. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  13. ^ „Nahuel Huapi National Park (Parque Nacional Nahuel Huapi) Travel Guide”. iexplore. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 20. 2. 2011. 
  14. ^ „Lake Nahuel Huapi”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 21. 2. 2011. 
  15. ^ a b v g Christabelle Dilks (1. 12. 2006). Footprint Argentina. Footprint Travel Guides. str. 388—. ISBN 978-1-904777-72-4. Pristupljeno 19. 2. 2011. 
  16. ^ Danny Palmerlee (1. 8. 2008). Argentina. Lonely Planet. str. 415—417. ISBN 978-1-74104-702-8. Pristupljeno 26. 3. 2011. 
  17. ^ Olson, D. M, E. Dinerstein; et al. (2001). „Terrestrial Ecoregions of the World: A New Map of Life on Earth”. BioScience. 51 (11): 933—938. doi:10.1641/0006-3568(2001)051[0933:TEOTWA]2.0.CO;2  . Arhivirano iz originala 14. 10. 2011. g. 
  18. ^ „"Jejenes" (Diptera: Simuliidae) of Nahuel Huapi National Park, Patagonia, Argentina: Preliminary Results” (PDF). scielo.org.ar/. 26. 3. 2011. 
  19. ^ „NESSIE and Other Lake Monsters”. strangemag.com. Pristupljeno 26. 3. 2011. 
  20. ^ „Curso de Introduccion Al Kayaking de Travesi”. Purvidapatagonia. Pristupljeno 21. 2. 2011. 
  21. ^ PARQUE NACIONAL NAHUEL HUAPI: Parque Nacional Nahuel Huapi: Trekking Trekking, Retrieved 21 February 2011[traži se bolji izvor] [better source needed]
  22. ^ „Bariloche treks overview”. trekbariloche.com. Arhivirano iz originala 11. 2. 2011. g. Pristupljeno 21. 2. 2011. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Навел_Вапи&oldid=27365118”